Izveštavanje o Evropskoj uniji jedan je od većih izazova za medije ne samo u zemljama kandidatima za članstvo, već i u zemljama članicama Unije. Globalni trend širenja dezinformacija i sve češća pojava lažnih vesti taj izazov čine još složenijim.

U Srbiji, koja ima status kandidata za članstvo u EU i vodi pristupne pregovore, izveštavanje o EU i procesu evropskih integracija obavezni je deo svakodnevnog rada svih medija. Poboljšanje kvaliteta informacija o procesu evropskih integracija Srbije, kako bi građani bili na pravi način informisani, izazov je koji zahteva dodatno angažovanje urednika, novinara, novinarskih udruženja. Na onlajn debati u organizaciji projekta „Puls Evrope – medijske posete EU“ i EU info mreže, panelisti su dali svoje ocene o tome kakva je situacija u medijima kada se govori o EU i kako je poboljšati.

Učesnici debate bili su:

– dr Aleksandra Krstić, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu

– Nemanja Todorović Štiplija, glavni urednik portala European Western Balkans (EWB)

– Zoran Sekulić, direktor agencije FoNet i član Upravnog odbora Asocijacije medija Srbije

– Ljubica Gojgić, novinar Radio-televizije Vojvodine

– Tamara Filipović Stevanović, generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Mediji najčešće pokreću teme o EU kada su neke krizne situacije po sredi kao što su Brexit, ekonomska kriza, Covid i sl. kaže Aleksandra Krstić.  Prema istraživanju koje je predstavila, televizija je ključni mediji za prenošenje bilo kakvih informacija jer se TV i radiju najviše „veruje“. Krstić naglašava da EU teme i nisu toliko zanimljive zapadnim medijima.

„U Zapadnoj Evropi EU teme nisu zanimljive i čine oko 10% vesti u odnosu na ostale informacije. Mnogo više šansi ima izveštavanje o EU kada se ono odomaći kada se iz nacionalnog ugla govori o programima, projektima i fondovima i to pokazuju i akademska i medijska istraživanja“, navodi Krstić. „U Srbiji izveštavanje o EU je prilično protokolarno bez udela gradjana, bez komentara, bez analitike i to se ne menja već neko vreme“, zaključuje Krstić.

Nemanja Štiplija, urednik portala EWS ističe da mediji nedovoljno dobro tretiraju EU teme. „Primetno je da domaći mediji vrlo površno govore o EU što građanima smeta i odvlači ih od tema koje su važne za njih, a koje ujedmo promovišemo na našem portalu. Mediji tretiaju temu evrointegracija sa dnevno političkog aspekta koji su najcešće protokolarnog tipa i čini se da je Vlada odustala od promocije evropske ideje“, zaključuje Štiplija.

Zoran Sekulic predstavio je istraživanje naslovnih strana u 8 dnevnih novina tokom prethodne godine. Prema tom istraživanju bilo je ukupno 2673 naslovne strane, a kao najzastupljenija tema na naslovnim stranama bile su SAD -170 puta, Rusija 84 , EU 50,  Kina 29 i NATO 25, a lažne vesti čine 17% ovih naslova. Ukupno u stampi, ne racunajuću samo naslovne strane bilo je 200 naslova o EU od čega 20% su bile lažne vesti, gde se pomoć EU tokom pandemije nije našla ni na jednoj naslovnoj strani, kaže direktor Foneta.

Sekulić je postavio pitanje: Da li je članstvo Srbije strateško opredeljenje ove zemlje?

„Ako je suditi po onome što piše štampa i onome šta nam se desava na politickoj sceni EU integracije nisu dominantna tema. Naprotiv, u prvi plan se stavljaju odnosi sa drugim zemljama, a zanemaruju se i prećutkuju ili nedovoljno objavljuju podaci o pomoći i saradnji EU i Srbije i na koji način Srbija zaista namereva ili sprovodi ili ne sprovodi reforme, o čemu nam svedoči proslogodisnji Izveštaj EK“, kaže Sekulić. „

Mislim da cela ova tema o medijima i EU direktno zavisi od poltičke volje vlasti. I ne vidim kako je tačna ona floskula Vlade da su EU integracije strateški prioritet koja se koristi samo u nekim zvaničnim protokolarnim vestima ili u izjavama sa nekim EU zvaničnicima, a prema domaćoj javnosti u prvi plan se stavlja znacaj ekonomske saradnje. Problem je znantno ozbiljniji nego sto je to tema kako mediji izvestavaju o EU vec postoji direktna veza sa politikom i direktna uslovljenost“, zaključuje Sekulić.

Ljubica Gojgić je objasnila odnos Vlasti prema EU temama u medijima.

„Kada vlast voli EU vole je i mediji, kada vlast ne voli EU, a neće to da kaže onda EU ne vole ni mediji. Kada vlast ne voli EU i hoce to da pokaze onda se to vidi u najvecem broju medija. Stanje u medijima su slika i prilika srpskog drusta, ovde su barikade, sve je polarizovano, sve je crno belo, sve je prst u oko i malo je prostora ostalo za pravu vest značajnu za građane“, kaže Gojgić.

Ona kaže da je često teško doći do EU zvaničnika ali i da su teme često te koje su ključne i kojih ponekada nema jer nema ni napretka u procesu pridruživanja.

„Mi novinari smo uspeli malo da prodrmamo evropske zvaničnike jer smo im stalno skreatali pažnju da su sve podredili dijalogu Bg i Prištine, da ih nije briga za slobodu medija, za stanje u provosuđu, za korupciju, za nefunkcionisanje parlamenta – što je sve napisano u Izvestaju EK koji postaje sve blizi slici sveta koje je svestan dobar deo gradjana u Srbiji i veci deo analiticara i novinara. Malo se ta slika sada menja zahvaljujući novinarima“, zaključuje Gojgić

Tamara Filipovic Jovanovic istiše da NUNS godinama sprovodi medijske treninge i radionice za novinare na temu EU i da ne treba EU da se percipira samo kroz dnevno političke informacije.

„Potrebno je da obradimo druge teme koje su značajne za pojedinca koji će uz pomoć EU obezbediti sebi kvalitetniji život. Te neke svakodnevne teme koje se tiču strudentaa, starijih osoba privrednika nismo dovoljno obrađivali i naši mediji se ne bave dovoljno time“, zaključuje Filipović.