BEČ – Četiri sporazuma između Beograda i Prištine postignuta u Briselu – o energetici, telekomunikacijama, uspostavljanju Zajednice srpskih opština i mostu u Mitrovici – ključan su korak u normalizaciji odnosa između dve zemlje.
Ti sporazumi šalju moćnu poruku celom regionu – poručili su Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije za Energetsku uniju, i Johanes Han, evropski komesar za susedsku politiku i proširenje. Kao ključan i gorući problem koji i naša zemlja mora da reši zarad svoje evropske budućnosti oni su naveli migrantsku krizu.
Bravo za lidere
Osvrćući se na dvodnevni samit u Beču, na kojem je učestvovala i naša zemlja, naveli su da se on održava „u trenutku kad su preduzeti ključni koraci napred u dijalogu Beograda i Prištine, čiji je medijator EU“.
S jasnom evropskom perspektivom zapadnog Balkana ovaj region je najbliži EU, ne samo u geografskom smislu već i po pitanju vrednosti i aspiracija. Građani regiona žele bolje društveno-ekono mske uslove u svojim domovima, veću vladavinu prava i odgovornost, bolju povezanost unutar njihovih zemalja, te sa susedima i celom EU. Omladina je u potrazi za šansom da ostvari svoje nade u vezi sa obrazovanjem i dobrim zaposlenjem – navode oni u tekstu i dodaju:
Da bi se ostvario napredak, jasno je da lokalni lideri moraju ostaviti po strani domaća rivalstva i fokusirati se na zajedničke interese njihovih zemalja, a to su regionalna saradnja i evropska perspektiva. Važni domaći sporazumi postignuti ranije u 2015. godini u Bosni i Hercegovini i nešto skorije u Makedoniji, uz najnoviji korak napred u dijalogu Beograda i Prištine, primeri su potrebne dinamike. Napredak u oblasti povezivanja je veoma dobar primer u tom pogledu. Zemlje zapadnog Balkana preuzele su vlasništvo nad tim procesom – njihove lidere treba pohvaliti za pokazivanje političke volje i liderstva kroz stavljanje po strani razlika iz prošlosti. Dogovorili su se da grade mostove, ne samo fizičke već i mostove mira i pomirenja. Postizanje dogovora o prevazilaženju spornih pitanja je jasan cilj u kome EU može pružiti podršku, ali se ključna politička volja mora prikupiti u glavnim gradovima samog regiona. Mogerinijeva, Šefčovič i Han su kao najveći problem s kojim se naš region, ali i cela Evropa suočavaju označili migrante.
Ne optužujmo jedni druge
Događaji ovog leta podsetili su nas na to koliko je zapadni Balkan ključan za EU iz još jednog razloga. Evropa se suočava s najozbiljnijom izbegličkom krizom od kraja Drugog svetskog rata i ceo naš kontinent je pogođen time. Nijedna zemlja ne može da rešava tako vanredno pitanje sama, ali svaka zemlja mora da odigra svoju ulogu u ovom zajedničkom izazovu. Potreban nam je koordinisan odgovor na nivou EU, i najviši nivo saradnje između Unije i suseda. Spremni smo da damo snažniju podršku i značajnu finansijsku pomoć našim partnerima, da im pomognemo u izgradnji kapaciteta u graničnoj kontroli i u borbi protiv trgovine ljudima. Takođe, potrebno nam je i da oni odrade svoj deo posla u rešavanju krize. Evropska debata o migraciji se prečesto pretvarala u beskorisnu igru prebacivanja krivice. Moramo da prestanemo da upiremo prstom jedni na druge i da radimo zajedno kako bismo pronašli zajednička rešenja. Ovo se više ne može odlagati. U pitanju su život i dostojanstvo velikog broja ljudi koji beže od rata, siromaštva i progona. Niko se ne zalaže za otvaranje granica EU. Ali imamo odgovornost prema tim ljudima. Vrata EU ne mogu ostati zatvorena pred izbeglim, izgnanim i proteranim ljudima u egzil. Ako se to desi, onda to nije više Evropa. Upravljanje ovom krizom biće važan test za EU, zapadni Balkan i njegovu evropsku perspektivu - navode oni u tekstu i dodaju:
Zajedno ka EU
Ovaj region može i treba da bude dalje integrisan u evropske mreže. Saobraćaj se mora poboljšati na ključnim rutama. Takođe, energetske mreže se moraju unaprediti i njihovi kapaciteti poboljšati. Verujemo da Bečka deklaracija, usvojena juče, šalje snažnu poruku podrške evropskoj perspektivi, regionalnoj saradnji, međupovezanosti regiona i poboljšanim društveno-ekonomskim uslovima za sve, uključujući i mlade. Kao što to pokazuje nedavni napredak u dijalogu Beograda i Prištine, jača uloga EU na zapadnom Balkanu može biti samo od koristi našim partnerima i nama. EU i zapadni Balkan dele isti prostor i iste interese - mi verujemo da možemo da delimo i istu evropsku budućnost.
Zajednički autorski tekst Federike Mogerini, Johanesa Hana i Maroša Šefčoviča