Ovi podaci pružaju priliku da se osvrnemo na širu sliku migracija i njihov uticaj na društvo. Povodom obeležavanja Međunarodnog dana migranata 18. decembra, Međunarodna organizacija za migracije (IOM) u Srbiji i Komesarijat za izbeglice i migracije RS zajedno sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji i Ministarstvom unutrašnjih poslova, naglašava da migracije nisu samo izazov, već i prilika koja može doprineti razvoju društva, zajednica i pojedinaca. Na ovaj dan, važno je podsetiti da migracije nisu samo statistika, već ljudske priče koje nose ogroman potencijal za privredni rast i društveni napredak.

“EU je glavna podrška Srbiji u oblasti upravljanja migracijama, uključujući i dobrovoljni povratak u bezbedne zemlje porekla. Od 2015. godine, više od 250 miliona opredeljeno je za jačanje kapaciteta Srbije da odgovori na potrebe migranata i izbeglica u skladu sa standardima EU i međunarodnim standardima. Nastavićemo intenzivno da radimo sa srpskim vlastima, državama članicama, agencijama EU, IOM-om i UNHCR-om u narednim godinama”, rekao je Dario di Benedeto, predstavnik Delegacije EU u Srbiji, tokom obeležavanja Međunarodnog dana migranata u Evropskoj kući u Beogradu.

“Veliki deo migracija danas je podstaknut potrebama tržišta rada, što primećujemo u prisustvu migranata iz Egipta, Kube, Rusije, Kine, Nepala, Šri Lanke, Indije, Bangladeša, Pakistana koji dolaze na Zapadni Balkan radi radnih prilika, donoseći jedinstvene veštine i tako podstičući inovacije i razvoj ekonomija. Ogroman je transformativni potencijal u regularnim radnim migracijama sa uticajem na ekonomski rast. Kao zemlja koja se nalazi na važnoj ruti, Srbija može kroz inkluzivne politike i međunarodnu saradnju iskoristiti migracije kao potencijal za razvoj, a IOM radi na tome da strani radnici mogu da ostvare svoja prava u Srbiji, u skladu sa međunarodnim standardima i širim naporima za efikasno rešavanje potreba tržišta rada”, izjavio je Zejnal Hadžijev, šef misije IOM u Srbiji.

Nataša Stanisavljević, komesarka za izbeglice i migracije Republike Srbije istakla je da je Srbija kroz godine pokazala humanost i spremnost da na organizovan način brine o migrantima, bez obzira iz koje zemlje dolaze. “Sa empatijom i razumevanjem, nastavićemo ovu politiku, obezbeđujući pomoć svima kojima je potrebna. Kroz našu zemlju prošlo je više od milion migranata, a adekvatno zbrinjavanje i podrška predstavljali su veliki izazov koji smo uspešno savladali. U ovom trenutku aktivno je sedam prihvatnih i azilnih centara u Srbiji, u kojima boravi 493 lica”.

“Kako bi poboljšala upravljanje migracijama zasnovano na pravima, Srbija se fokusirala na obuku granične policije, službenika u postupku azila i drugih relevantnih organa o ljudskim pravima i međunarodnoj zaštiti. Takođe su pokrenute kampanje za podizanje svesti javnosti kako bi se informisala i opšta javnost i migranti o njihovim pravima i obavezama”, dodao je Branislav Šalipurević, zamenik načelnika Uprave granične policije.

Pored navedenog, IOM-u je borba protiv krijumčarenja i trgovine ljudima jedan od glavnih fokusa, sa akcentom na jačanje institucionalnih i zakonodavnih kapaciteta u Srbiji, dok je komesarka takođe istakla da Komesarijat nastavlja saradnju sa svim državnim organima i da će nastaviti da preduzima sve neophodne mere kako bi se obezbedio human i odgovoran pristup prema migrantima, uz istovremeno očuvanje javnog reda, bezbednosti i zdravlja naših građana, u skladu sa zakonima Republike Srbije.

“Svi ljudi moraju imati jednaka prava i tretman, i to je politika koje se Srbija dosledno pridržava”, zaključila je komesarka.

Tokom događaja predstavljena je i nova regionalna AVRR kampanja koja će informisati  migrante o mogućnostima da se vrate u svoje zemlje porekla. U toku 2024. godine, vraćeno je ukupno 103 lica u 23 različite zemlje porekla kroz program dobrovoljnog povratka (AVRR), što predstavlja povećanje od 14,58% u odnosu na 2023. godinu kada je vraćeno 89 lica.

Pogledajte još: