Gotovo osam godina, poznati TV i radio novinar i urednik B92, RTS-a i sada Euronews-a, Miloš Milić uređuje „EU za tebe radio vesti“ koje slušamo svakog ponedeljka na Radio Beogradu 1 od 9.05, kao i na više od 20 lokalnih radio stanice širom Srbije. Tim povodom razgovarali smo sa Milošem između ostalog o njegovim počecima, šta mu je draže TV ili radio, koliko su važne radio vesti o EU…
Počeo si kao radio novinar na B92 u možda najtežim vremenima za nezavisne medije kod nas, koliko je radio tada bio bitan, a koliko sada? I šta te je najviše „formiralo“ kao novinara u jednoj takvoj, u to vreme gotovo gerilskoj redakciji?
Radio B92 je devedesetih zaista bio guerrilla radio, kako se zove pesma Rage Against the Machine. Pun hrabrih, ludih, besnih i talentovanih ljudi koji se nisu plašili Miloševićevog režima. U takvom okruženju, postaneš i ti hrabar, bolji. Ja sam verovao da je to što mi radimo najvažnija stvar na svetu, iako nismo mogli da se čujemo dalje od Starog grada i Savskog venca.
Sada radiš na Euronews i dugo si već TV lice, moramo da te pitamo – televizija ili radio? I zašto?
Hm. I dalje više volim radio, mislim da je manje manipulativan i intimniji medij, i drago mi je što je preživeo tehnološke promene sa početka veka, ulazak interneta u naše živote i preovlađujuću moć koju je imala televizija. Kažem imala, jer mislim da generacije koje danas imaju 20-30 godina manje gledaju TV, ako ga uopšte i imaju u svojim sobama, stanovima.
Gde vidiš, ako uopšte, pravac razvoja radija?
Dok god postoje ljudi koji vole da slušaju i ljudi koji vole da govore, biće i radija. Znam dosta ljudi svih generacija koji slušaju podkaste. Našao sam podatak da je 2021. bilo više od 2 milona podkasta na svetu. A u Srbiji je YouTube drugi najposećeniji sajt, posle Google. YT je, mislim, dosta doprineo i razvoju podkasta, jer brojni podkasti imaju svoje YT kanale, sa stotinama hiljada pregleda, bar kad su ovi najuspešniji u pitanju, poput Galeba Nikačevića. Ne umem da predviđam budućnost, ali mislim da će radio opstati, verovatno se i dalje razvijati, ali je pitanje koliko još može da se razvija jedan tako jednodimenzionalni medij. Ja, inače, dosta slušam radio, ali ne toliko domaće stanice. Radio BBC je odličan primer kako radio treba da zvuči u 21. veku. Na desetak stanica BBC radija se može pronaći sadržaj za sve socijalne i starosne grupe. Radio i dalje ostaje najbrži i najrelevantniji medij. Na žalost, u Srbiji, radio stanice su uglavnom muzičke, često liče jedna na drugu, dosadne su, bez sadržaja.
Kolika je po tvom mišljenju relevantnost i zbog čega su važne EU za tebe radio vesti koje zajedno pravimo i da li možda imaš neku sugestiju i cilju poboljšanja, kako u sadržaju tako i produkcijski?
Evropskoj uniji po različitim istraživanjima javnog mnjenja popularnost u Srbiji pada. Razloga za to ima mnogo, i to nije neočekivano. Ipak, stotine i hiljade običnih ljudi, preduzetnika, pripadnika ugroženih društvenih grupa, ima direktne koristi od EU. Mnogi mali preduzetnici su pokrenuli i razvili svoje poslove uz pomoć fondova EU. Kada jedna poljoprivrednica iz Čente dobije bespovratno 35 hiljada evra iz budžeta EU da bi kupila najmoderniji traktor Džon Dir, onda ona zna zašto je EU važna i za nju lično i za Srbiju. Sve to može da se čuje u našim radijskim vesti, i to je, mislim, važnije od često nerazumljivih vesti koje stižu iz Brisela. Mislim da bi vesti, pa i naše, trebalo da budu manje formalne, suvoparne, više emocija i života u njima bi nam svima prijalo.
Daj nam neku poruku za slušaoce naših vesti…
Možda ono što govorim slušaocima na kraju svakih vesti već skoro 8 godina: Čujemo se za sedam dana.
