U okviru Evropske nedelje zelene diplomatije, koja se širom Srbije obeležava od 14. do 25. novembra pod sloganom „Pogledaj vodu drugačije“, Evropska kuća Novi Sad organizovala je dva Socrates café susreta posvećena razmišljanju o ekološkim izazovima i budućnosti ljudskog društva.

Događaji u Novom Sadu i Pančevu okupili su mlade, stručnjake i članove lokalne zajednice, stvarajući prostor za otvoren dijalog o pitanjima koja oblikuju sutrašnji svet.

Prvi od dva susreta održan je 20. novembra u Novom Sadu u Omladinskom klubu OPENS, gde su učesnici u opuštenoj, ali podsticajnoj atmosferi razmatrali temu: „Kakav je najbolji svet za čoveka?“

Za razliku od klasičnih panel diskusija, Socrates café funkcioniše po principu zajedničkog postavljanja pitanja, bez rasprava i nadmetanja. Učesnici su kroz interaktivni proces dolazili do suštinskog pitanja koje najjasnije osvetljava veze između ekologije, tehnologije i ljudskog blagostanja.

“U prvom Sokratovom kafeu u Novom Sadu učestvovalo je osmoro mladih i debatovali su na temu „Kakav je najbolji svet za ljude?“. Ovu temu su razložili na tri komponente, pitanje kakvi sve mogu biti svetovi u kojima ljudi žive, onda su otvorili pitanje ko šta je ljudima potrebno da bi bili srećni, i na kraju su raspravljali kakav to svet odgovara na sve potrebe ljudi”, objasnio je Đorđe Bengin koji je vodio i usmeravao razgovor.

Dan kasnije, Socrates café održan je u EU Corner-u u pančevačkom SinhroHubu. Ovaj susret privukao je veliki broj mladih koji su želeli da se uključe u razgovor o pitanjima zaštite životne sredine, posebno u kontekstu lokalnih izazova s kojima se Pančevo suočava.

“Kada su razmišljali o svetu, mladi su uvideli da je svaki svet uvek nužno ljudski svet, i da čovek svojim delovanjem kroz tehnologiju i kulturu oblikuje svoj svet. Ljudi su odgovorni za svet u kom žive, i od njih zavisi kakav će taj svet biti. Kada su razmišljali o tome šta je potrebno ljudima za sreću, videli su da nije dovoljno da se vrate u potpunosti prirodan svet niti da žive u potpuno virtualnom svetu tehnologije, već je potreban kreativni balans usmeren ka praktičnom rešavanju problema“, rekao je Bengin.

Razgovor je otvorio različite perspektive – od održivog upravljanja vodnim resursima i odgovorne potrošnje, do tehnoloških inovacija i etičkih dilema savremenog društva. Mnogi učesnici istakli su da je „najbolji svet“ onaj u kojem postoji ravnoteža između ljudskih potreba i očuvanja prirodnih procesa, kao i zajednica u kojoj građani aktivno učestvuju u donošenju odluka.

„Zaključak im je da su ljudi u isto vreme i prepreka za dostizanje najboljeg od svih svetova, ali da predstavljaju i rešenje za taj izazov i da je potrebno da razmišljamo dugoročno i uzmemo u obzir dobrobit celokupne biosfere kako bismo mogli da dođemo do tog najboljeg sveta”, naveo je Bengin i dodao da su učesnici bili izrazito zadovoljni i pokazali su interesovanje za ovaj oblik radionica, dopala im se rasprava slobodnog formata u kojoj su mogli da eksperimentišu sa kritičkim promišljanjem.

Događaj je organizovan kao deo Evropske nedelje zelene diplomatije 2025 koja se održava od 14 do 25 novembra, čiji je ovogodišnji fokus na očuvanju vode i održivom razvoju. Kampanju organizuju Evropske kuće u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, u partnerstvu sa projektom „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koji sprovodi UNDP, i u saradnji sa organizacijama i projektima EU4Green,  NATURED, IPA Adrion (program), EBRD, RERI, City and Me,  Discover Serbia, Koalicija 27, Mladi istraživači, FINS, Omladinski centar Novi Sad i Beldocs/CineEuropa, sa zajedničkim ciljem da inspirišu građane, promovišu održive navike i podstaknu aktivno angažovanje za zdraviju i zeleniju budućnost.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna sredstva vlada Švedske, Švajcarske i Srbije.

Evropska nedelja zelene diplomatije je globalna kampanja Evropske unije koja podstiče saradnju u borbi protiv klimatskih promena i inspiriše na klimatsku akciju.