Gradski zavod za Hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, posle više od pola veka, biće rekonstruisan zahvaljujući projektu koji finansiraju Evropska unija i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).Projekat će obuhvatiti radove na poboljšanju energetske efikasnosti ali i dogradnju i proširenje postojećih objekata za dodatnih 4000 m2 površine. Mere u cilju poboljšanja energetske efikasnosti podrazumevaju toplotnu izolaciju, unapređene sisteme grejanja, ventilacije i hlađenja, kao i uvođenje energetski efikasnih sistema rasvete.
Ugovor o donaciji Evropske unije u iznosu od 8,8 miliona evra bespovratnih sredstava potpisan je danas u prisustvu gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, ambasadora Evropske unije u Republici Srbiji Emanuelea Žiofrea, regionalnog direktora EBRD za Zapadni Balkan Matea Kolanđelija, ministarke zdravlja Danice Grujičić i ministarke za evropske integracije Tanje Miščević.
Emanuele Žiofre, ambasador EU u Republici Srbiji, izjavio je: “Upravo ovaj projekat na najbolji mogući način objedinjuje teme javnog zdravstva i energetike, koje su od velikog značaja za EU. Rekonstrukcija i povećanje kapaciteta Hitne pomoći u Beogradu je deo većeg projekta koji podrazumeva obnovu još tri važna gradska objekta – Studentske poliklinike, Studentskog stacionara i Biblioteka grada Beograda. Podsetiću i na predstojeće projekte rekonstrukcije VMA i izgradnje Dečje bolnice Tiršova 2, za koju je EU obezbedila 36 miliona evra bespovratnih sredstava. U Kostolcu i Vlasini počinju novi zeleni projekti zahvaljujući 165 miliona evra vrednom EU paketu podrške energetici Srbije, a više od 190 hiljada najugroženijih porodica će plaćati manje račune za električnu energiju i daljinsko grejanje.“
Mateo Kolanđeli, direktor EBRD-a za Zapadni Balkan, izjavio je: „Sa rastućim cenama energenata, razlozi za ulaganje u energetsku efikasnost zgrada su još očigledniji. Osim smanjenih računa za struju i grejanje, ove investicije doprinose smanjenju zagađenja vazduha i stvaranju radnih mesta u zelenoj ekonomiji zbog čega će u narednim godinama EBRD povećati nivo investicija u ovoj važnoj oblasti u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije.
Aleksandar Šapić, gradonačelnih Beograda, izjavio je: „Drago mi je da je ova gradska uprava uspela da završi neke administrativne stvari koje su bile do nas, da ispoštuje procedure i uopšte da dođe u priliku da koristi razne dobrobiti koje nam Evropska unija omogućava, uz pomoć EBRD-a. Nadam se da ova investicija neće biti poslednja i očekujemo da sličnih bude još u narednom periodu. Učinićemo sve da opravdamo poverenje i ispunimo uslove da se saradnja nastavi, ali što je najvažnije, da naši građani od toga imaju veliku korist.“
Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije osvrnula se na mnogobrojne koristi ovog projekta istakavši da će njegovi rezultati biti veoma važni za sve Beograđane. Dodala je: „Ovo nije početak, EU je već u velikoj meri donirala sredstva i opremu za zdravstvenu zaštitu građana. Za te projekte korišćena su takođe IPA bespovratna sredstva i to je jedan od načina da odgovorimo na potrebe naših sugrađana i da konkretno pokažemo da proces evropskih integracija doprinosi svima nama i pre stupanja u članstvo.“
Danica Grujičić, ministarka zdravlja istakla je da i pored teških uslova u kojima se nalazi zgradazavoda za hitnu medicinsku pomoć, njeni zaposleni uvek uspevaju da odgovore na najvišem nivoukao prva linija odbrane zdravlja. „Zahvaljujem se EU na ovoj donaciji i upućujem molbu našimpartnerima iz EU da ulažu što više u naše zdravstvo“.
Pored potpisivanja ugovora o donaciji, danas je objavljen i tender za radove na rekonstrukciji Hitne pomoći. Bespovratna sredstva Evropske unije, kao i prethodno obezbeđen kredit od 5 miliona evra od EBRD, biće iskorišćeni za finansiranje radova na obnovi i proširenju kapaciteta zgrade Hitne pomoći. Ukupni očekivani troškovi investicije su oko 14 miliona evra. Pored toga, Evropska unija je obezbedila i donaciju od 1,7 miliona evra za tehničku pomoć Gradu Beogradu za podršku pri implementaciji projekta, nadzor građevinskih radova i pomoć pri pregledu potencijala za energetsku efikasnost i uvođenje mehanizma održivog finansiranja u Gradu.
Kao rezultat ovih investicija, očekuje se da će potrošnja energije u objektima i emisije CO2 biti značajno umanjene. Dodatne pogodnosti uključuju viši kvalitet grejanja i hlađenja, a samim tim i bolju udobnost za korisnike ustanove, kao i značajne uštede u budžetu. Investicija je jedan od prioritetnih projekata koji su definisani Akcionim planom “Zeleni gradovi” za Beograd, u saradnji sa EBRD. Program “Zeleni gradovi”, kojem se Beograd pridružio 2019. godine, podržava napore gradova da ulažu u zelenu i održivu infrastrukturu i rešavaju ključne ekološke izazove. Akcioni plan usvojen je 2021. i ovo je jedna od prvih investicija identifikovana tim planom.
Povećanje energetske efikasnosti u zgradama i stambenim blokovima jedan je od prioriteta EBRD na kojima sarađuje sa gradom Beogradom i Ministarstvom rudarstva i energetike. Sektor zgradarstva jedan je od najvećih potrošača energije za grejanje i hlađenje i uvođenje mera energetske efikasnosti dovelo bi do značajnih ušteda u potrošnji energenata.
Evropska unija je veći donator od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. Sa paketom podrške energetici od 165 miliona evra, EU je u energetski sektor Srbije uložila više od milijardu evra u protekle dve decenije. Samo u 2022. podrška EU energetskom sektoru Srbije procenjena je na 100 miliona evra. Diversifikacija izvora energije, sigurnost snabdevanja, energetska efikasnost i dekarbonizacija privrede, u skladu sa Pariskim sporazumom, glavni su ciljevi podrške EU. Podrška Evropske unije realizuje se u saradnji sa Vladom Srbije. EU će nastaviti da podržava Srbiju u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i stvaranju struktura koje će omogućiti dalja ulaganja u dekarbonizaciju energetskog sektora.
