Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU je ostvarila ogroman napredak u protekloj godini i bila je jasno usmerena na oblikovanje integrisanog pristupa rešavanju sukoba i intenzivni rad na saradnji u području odbrane.
Potrebe EU za „zajedničkom Globalnom strategijom su bile veće nego što smo očekivali, ali smo u tom kontekstu uspeli i da realizujemo mnogo više nego što smo očekivali pre godinu dana”, izjavila je visoka predstavnica EU Federika Mogerini danas u svom govoru na Institutu EU za bezbednosne studije u Briselu.
Osvrćući se na prvu godinu sprovođenja Globalne Strategije EU koja se podudarila sa nečim što se može nazvati „krizom identiteta“ EU, Mogerini je rekla da je EU „ponovo otkrila egzistencijalnu vrednost zajedništva“ te da je reči pretočila u delovanje i uprkos izazovima uspela da učvrsti svoje mesto snažnog i predvidljivog igrača na globalnoj sceni.
„Sve više ljudi širom sveta shvata da smo kao partner nezamenljivi, bilo da se radi o bezbednosti, klimi, trgovini, razvoju i humanitarnoj pomoći, diplomatiji ili snazi mira.”
Integrisano delovanje na svim ovim frontovima predstavlja srž evropskog pristupa spoljnoj politici. Primera radi, EU u Maliju sprovodi obuku bezbednosnih snaga i policije i podržava sprovođenje mirovnog sporazuma koji je označio kraj građanskog rata, a radi i na izgradnji mira u lokalnim zajednicama. EU je vodeći davalac humanitarne pomoći i najveći investitor u toj zemlji. Ovo, rekla je visoka predstavnica, „je prava radionica zajedničkog pristupa u kojoj treba sklopiti sve elemente, od bezbednosti i razvoja do mira i diplomatije.”
„Evropska unija mora da napusti fragmentirani pristup prilikom korišćenja svih instrumenata koji su joj na raspolaganju i da počne da ih koristi zajedno kako bi ostvarila konkretne strateške ciljeve.“
Primena dugoročnog i integrisanog pristupa takođe ima centralni značaj za sve veći uticaj Evrope u svetu. „Zapitajte se ko je u današnjem svetu diplomatska sila koja ulaže u multilateralizam i diplomatiju. Ko je najveći donator humanitarne pomoći, na koga se uvek može osloniti, koji ne samo da preuzima obaveze već ih i ispunjava? Ko daje najviše razvojne pomoći – više od ostatka sveta zajedno? I ko je uvek tu kada je multilateralizmu potrebna podrška? Ko se zalaže za ljudska prava? Ko se zalaže za slobodnu i fer trgovinu“, pitala je Mogerini.
Istovremeno, EU ostvaruje veliki napredak u kontekstu bezbednosti i odbrane. „Postigli smo više u proteklih 10 meseci nego u prethodnih 10 godina”, rekla je Mogerini i podsetila da su države članice EU postigle dogovor o uspostavljanju komandnog centra EU za vojnu obuku i savetodavne misije. Lideri EU će na ovonedeljnom Evropskom savetu razgovarati o daljim koracima u oblasti bezbednosti, uključujući rad na stalnoj strukturnoj saradnji i uspostavljanju Evropskog fonda za odbranu.
Koraci koje smo preduzeli su unapredili bezbednost na našem kontinentu u kritičnom trenutku. „Evropska bezbednost je postala najsnažniji stub NATO-a i najsnažnija potvrda transatlantskom savezu da će Evropljani biti tu kada zatreba i da će raditi na tome da vojni savez ostane snažan.“
EU je u protekloj godini prkosila narativu o Evropskoj uniji koja je „previše spora i opterećena birokratijom” da bi napredovala, rekla je visoka predstavnica. Naprotiv, neki misle da se EU kreće prebrzo. Ali ovo „nije trenutak kada se treba kretati sporo. Ovo je trenutak kada treba uložiti svu energiju, biti na oprezu i misliti strateški, ali se kretati brzo.”