„Svi smo jednaki, nije bitno da li neko može da hoda ili ne može. Mi svi pomažemo jedni drugima, i svi smo drugari“. Ove velike, važne i istinite reči nam govori petnaestogodišnji Nemanja, učenik prvog razreda Srednje škole „Kraljica Jelena“ u Raški. Odličan je đak i ponosno ističe da ima sve petice. Voli da uči, posebno istoriju. Čita, crta, gleda serije i filmove. Nemanja je dečak širokog osmeha i dobar drug. Nemanja ima smetnje u razvoju prouzrokovane dečjom celebralnom paralizom.
„Svi mi pomažu kada mi nešto treba. Kada na primer nešto ne razumem tu su isto da mi pomognu“ kaže. I on često pomaže vršnjacima iz premeta koje bolje od njih zna.
Ministarstvo prosvete i UNICEF, uz podršku Delegacije EU u Srbiji, sprovode projekat Unapređeni ravnopravni pristup i završavanje preduniverzitetskog obrazovanja za decu kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrška – Učimo svi zajedno.
Projekat osnažuje školu, opštinu Raška i Interresornu komisiju, da Nemanji i drugoj deci sa smetnjama u razvoju obezbede različite vrste podrške kako bi redovno pohađali  kvalitetno inkluzivno obrazovanje.
„Učešće škole u ovom projektu doprinelo je razvoju novih pristupa kao i jačanju obrazovne podrške koju pružamo našim učenicima. Škola primenjuje diferencijaciju prema potrebama svakog učenika i podstiče i podržava grupni rad, kao i vršnjačko učenje i vršnjačku podršku. U ovoj školi su svi jednaki, svi imaju ista prava, isto su tretirani od strane svih zaposlenih. Takođe često učestvuju na našim priredbama za dan škole, kada su Svetosavske svečanosti, bez ikakve diskriminacije, podjednako kao i njihovi vršnjaci“, kaže Marija Trikoš, direktorka škole.
Kao profesor engleskog jezika i književnosti Marija je već 28 godina u obrazovanju. Poslednjih šest je  direktorka škole koja broji 320 đaka. Svake godine u klupama je i oko 20-ak učenika sa smetnjama u razvoju kojima je potrebna dodatna podrška u učenju.
„Posvećenost škole ovim učenicima je maksimalna, kako njima tako i njihovim vršnjacima. Obezbeđeni su svi neophodni uslovi za neometano izvođenje nastave, prilaz ulaza u školu je takođe prilagođen učenicima kojima je potrebna posebna podrška, takođe i uslovi unutra škole, uslovi za rad kao što su učionice, kabineti i toaleti“ objašnjava Marija.
Njene reči o jednakosti i vršnjačkoj podršci potvrđuju i Nemanjini drugari iz odeljenja.
„Svi vidimo da je dobar drug, da je dobar prijatelj, uvek razgovaramo i na odmorima i družimo se i svi smo kao jedan. Naučili smo od njega da smo različiti a u stvari smo isti, da ne treba da vidimo razlike. Uvek je tu da nam pomogne, a naravno tu smo i mi za njega. Uvek je veseo, nasmejan i iz njega buja samo pozitivna energija“, kaže Julija koja je i Nemanjina sestra, i sa kojom provodi dosta vremena van škole.
Uzajamnu podršku i razumevanje sa Nemanjom najviše ima Bogdan.
„Upoznali smo se još na početku školske godine i od tada smo ja i on najbolji drugari. Družiće se sa Nemanjom naučio sam, da smo bez obzira na razlike, svi jednaki“ kaže.
U Nemanjinoj školi svi razumeju da je podrška učenicima koji imaju potrebu za dodatnom obrazovnom podrškom posao cele škole, a ne pojedinih zaposlenih.
„Inkluzivno obrazovanje je posao cele zajednice, dobrobit je za svako dete, ne samo za neku decu.  Da bi dete dobilo kvalitetno obrazovanje potreban je pristup koji podrazumeva i odnosi se na potencijale i potrebe koje su potrebne svakom detetu. U našoj školi imamo učenike koji rade po posebnom planu i programu ali su zajedno sa svojim vršnjacima u jednoj istoj učionici“, kaže pedagoškinja Sonja Komatina.
Opština Raška je jedna od 20 lokalnih samouprava koje su aktivno uključene u projekat „Učimo svi zajedno“.
„Pravo svakog deteta je pravo na obrazovanje, i mislim da time treba svi da se vodimo kada sprovodimo lokalne politike podrške. Nadležnost jedinice lokalne samouprave jeste da mapira, planira i obezbeđuje mere podrške inkluzivnom obrazovanju“, kaže Srđan Vasiljević koji već deceniju radi u Opštini Raška na poslovima socijalne zaštite, i kao koordinator Interresorne komisije u opštini.
Objašnjava nam da je IRK ključna u planiranju i sprovođenju podrške koju će detetu pružati škola, ustanove socijalne i zdravstvene zaštite, i jedinica lokalne samouprave. Ona je godinama intenzivno angažovana i na proceni Nemanjinih potreba.
„Uloga Interresorne komisije jeste da se kroz mere dete ne prilagodi sistemu obrazovanja, već da sistem prilagodi potrebama deteta. Nemanja danas koristi usluge ličnog pratioca, koristi usluge specijalizovanog kombi prevoza i Dnevnog centra za decu, mlade i odrasle sa invaliditetom gde ima usluge fizioterapeuta“, kaže Srđan.
Posebno je, napominje, važna uključenost roditelja u mapiranje potreba dece i sprovođenje mera podrške. Danijela, Nemanjina mama, kaže da su i ona i njen sin uvek imali razumevanje i pomoć u školi i u opštini. Znači joj što su program nastave prilagodili Nemanjinim potrebama.
„Vidim da je veseo, da je prihvaćen, kad dođe kući da kaže da se lepo proveo sa drugarima. To je vrlo bitno za mene kao za majku da ne zaostaje, da ne propusta, da je uvek tu uz decu, da ima podršku i asistenta i prevoza, đaka, drugara, profesora. Odličan je đak, sve uči redovno. Jednostavno sam zadovoljna kako se razvija sa njegovim problemima i potrebama“, kaže Danijela.