Zaštita konkurencije u Srbiji u procesu evrointegracije

Komisija za zaštitu konkurencije organizovala je, povodom Dana konkurencije, međunarodnu konferenciju “Izazovi u primeni politike zaštite konkurencije na putu ka EU”. U okviru konferencije održana su dva panela na kojima su razmenjena iskustva o odnosima nacionalnih tela za zaštitu konkurencije sa Evropskom komisijom, stepenu njihove funkcionalne i finansijske nezavisnosti, važnosti povećanja kapaciteta, kao i oblici saradnje na rešavanju slučajeva koji sve više imaju regionalni,pa i međunarodni karakter. Štefen Hudolin iz Delegacije EU u Srbiji ocenio je da je Srbija uz podršku EU puno postigla u zaštiti konkurencije i dodao da su propisi u Srbiji koju regulišu tu oblast u velikoj meri usklađeni sa evropskim zakonodavstvom.. Više informacija možete pročitati ovde.

Nagrada EU za integraciju Roma: dve uspešne srpske priče

Povodom Međunarodnog dana Roma, EU info centar i Delegacija EU u Srbiji organizovali su predstavljanje Nagrade EU za integraciju Roma kao i dve organizacije iz Srbije koje su dobile to prestižno priznanje.. Silvija Sinani iz Fondacije GRUBB predstavila je nagrađeni projekat GRUBB centri – mesta u Novom Sadu i Nišu u kojima romska deca mogu da dobiju dodatnu pomoć u učenju i vanškolskim aktivnostima. Ona je navela da kroz ovaj program učenja godišnje prođe oko 600 romske dece. Drugonagrađeni projekat „Naše pravo na bolji život” Udruženja Roma Braničevskog okruga predstavio je Nenad Gavran, koordinator projekata koji je kazao da Udruženje sprovodi program samozapošljavanja Roma, pomaže u njihovoj edukaciji i u dobijanju grantova za novoosnovane firme (u nabavci opreme), kao i u posredovanju u stažiranju (25 njih sada stažira u javnim preduzećima).. Zajedno sa jednim od korisnika, osnovcem Jovanom koji je dobijao dodatne časove u okviru projekta, Gavran je uručio povelju i zahvalnicu Nikolasu Bizelu predstavniku Delegacije EU koji je učestvovao u dodeli nagrada. Više informacija možete pročitati ovde.

Položaj Romkinja se popravlja ali predstoji još puno posla

Položaj Romkinja u Srbiji se popravlja i stereotipi se razbijaju ali u tom procesu predstoji još mnogo posla za institucije i nevladine organizacije, zaključili su učesnici konferencije “Romkinje u Srbiji – dostignuća, izazovi i perspektive” održanoj u Beogradu. Nikolas Bizel iz Delegacije EU u Srbiji je naveo da se „inkluzija Roma u Srbiji popravlja, ali smo svi svesni izazova koji preostaju“ i dodao su Romi izloženi većem riziku od siromaštva i društvene isključenosti u odnosu na druge. On je rekao da Delegacija EU podržava novoformirano Koordinaciono telo za inkluziju Roma i naveo da „tekuća pomoć EU za Rome iznosi 11,4 miliona evra, a planirano je izdvajanje još 20 miliona evra u narednom periodu. Više informacija možete pročitati ovde.

Jačanje saradnje i dijaloga na Zapadnom Balkanu: Hrvatskoj po prvi put dodeljen tvining projekat u Srbiji

Hrvatskoj je po prvi put otkako je postala članica EU dodeljen tvining projekat koji će realizovati u Srbiji. Tokom šest meseci, vlasti u Srbiji će iskoristiti prednosti iskustva hrvatskih i španskih stručnjaka u oblasti transfuzione terapije. Cilj je jačanje nacionalnih institucionalnih kapaciteta u oblasti supstanci ljudskog porekla, a samim tim i unapređenje bezbednosti krvi prilikom transfuzije i transplantacije. Još jedan cilj projekta, čija realizacija počinje u drugoj polovini 2017, je unapređenje sistema za nadzor i inspekciju kao i uspostavljanje nacionalnog sistema kvaliteta u okviru Ministarstva zdravlja i u okviru institucija u oblasti supstanci ljudskog porekla, u skladu sa standardima EU i najboljim praksama u ovom području. Više informacija možete sazati ovde.

Premeštaj i preseljenje: Stabilan napredak, ali je potrebno ulaganje većih napora za postizanje ciljeva

Evropska komisija je usvojila jedanaesti izveštaj o napretku u sprovođenju programa EU za hitan premeštaj i preseljenje u kom su procenjene mere preduzete od 2. marta. Države članice ostvaruju stabilan napredak i postavile su novi mesečni rekord od 2.465 premeštenih osoba. Do sada je ukupno premešteno 16.340 lica. Kada je u pitanju preseljenje, države članice nastavljaju da ostvaruju značajan napredak, a do sada su omogućile preseljenje 15.492 lica bezbednim i legalnim putevima. Komesar za migracije, unutrašnje poslove i građanstvo, Dimitris Avramopulos, je izjavio da je u martu dostignut novi rekord u pogledu broja premeštenih lica što pokazuje solidarnost na delu i dokazuje odgovornost EU. “Sada je vreme da sve države članice ispune svoje obaveze i ulože veće napore. To je njihova politička, moralna i zakonska obaveza” istakao je Avramopulos. Više informacija možete pročitati ovde.

EU raspravlja o pravnim pitanjima vezanim za Mađarsku i odlučuje o narednim koracima

Na inicijativu predsednika Žan-Kloda Junkera, na kolegijumu Evropske komisije vođena je debata o nedavnim dešavanjima u Mađarskoj koja su izazvala zabrinutost povodom usaglašenosti mađarskih propisa sa pravom EU i zajedničkim vrednostima na kojima počiva Unija. Kolegijum je raspravljao o Zakonu o visokom obrazovanju, nacrtu zakona vezanog za finansiranje nevladinih organizacija iz inostranstva, nacionalnim konsultacijama “zaustavimo Brisel” i aktuelnim pravnim pitanjima u području azila i zabrane diskriminacije. Kolegijum se složio da relevantne i pravno zrele predmete o povredama propisa obuhvati narednim ciklusom postupaka za povredu propisa krajem meseca. Pitanja koja su bila na dnevnom redu Kolegijuma odnose se i na poštovanje prava Unije i na poštovanje zajedničkih vrednosti kako je utvrđeno članom 2 Ugovora o EU. Celokupna situacija u Mađarskoj je razlog za zabrinutost Komisije, zbog čega su se članovi kolegijuma složili da otvore politički dijalog sa vlastima Mađarske, ostalim državama članicama i Evropskim parlamentom. Više informacija možete pročitati ovde.

Pregled stanja u pravosuđu u 2017: pravosudni sistemi sve delotvorniji, ali su izazovi i dalje tu

Komentarišući najvažnije rezultate ovogodišnjeg izdanja Pregleda stanja u pravosuđu, komesarka Vera Jurova je pozvala “države članice da se postaraju da se svaka pravosudna reforma sprovodi uz poštovanje vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa. Ovo je ključno kako bi građani i preduzeća mogli da u potpunosti ostvare svoja prava. Nezavisno i delotvorno pravosuđe je osnovni stub svakog demokratskog društva.” Pregled pravosudnih sistema u EU daje uporedni pregled efikasnosti, kvaliteta i nezavisnosti pravosudnih sistema u državama članicama EU sa ciljem da pomogne nacionalnim vlastima da unaprede pravosudne sisteme. U svom petom izdanju, Pregled pravosuđa po prvi put obuhvata podatke o kanalima na koji potrošači traže ostvarivanje svojih prava i podatke o dužini trajanja predmeta vezanih za pranje novca. Kada je u pitanju stanje nezavisnosti pravosuđa u državama članicama, ovo izdanje uključuje novo istraživanje o razlozima za nedostatak poverenja građana i preduzeća u pravosudne sisteme, te nove podatke o merama za zaštitu nezavisnosti sudstva. Više informacija možete pročitati ovde.

Mogerini i Han pozivaju na poštovanje institucija i stvaranje uslova za održavanje demokratskih izbora u Albaniji

U zajedničkom saopštenje visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han navode da žale zbog bojkota rada parlamenta u Albaniji i činjenice da opozicija još uvek nije prijavila učešće na izborima. “Prema demokratskoj praksi, politička debata bi trebalo da se odvija unutar, a ne izvan parlamenta. Građani zaslužuju odgovorno rukovodstvo” navodi se u saopštenju. Mogerini i Han pozivaju sve političke lidere da budu odgovorni, da poštuju institucije i stvore uslove za održavanje demokratskih izbora u skladu sa međunarodnim standardima. Oni ukazuju da je “preko potrebna reforma pravosuđa u Albaniji još jednom predmet napada. Pozivamo sve strane da dovrše formiranje institucija za proveru rada sudija i tužilaca. Umesto napada na reformu pravosuđa koji šteti sadašnjosti i budućnosti Albanije, treba pristupiti postupku provere uz budni nadzor međunarodne operacije za praćenje” navodi se u saopštenju koje u celini možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova