Han: EU za zajedničko tržište i jednak razvoj unutar regiona Zapadnog Balkana

Premijeri zemalja Zapadnog Balkana usvojili su na samitu u Sarajevu zajedničku izjavu u kojoj su istakli da je postojanje evropske perspektive ključno za medjusobnu saradnju i napredak pojedinačnih zemalja i celog regiona. Na početki samita evropski komesar za proširenje Johanes Han pozvao ih je da ne propuste priliku za ostvarenje snažne medjusobne saradnje i da rade na formiranju zajedničkog tržišta kao jednog od osnova budućeg pristupanja Evropskoj uniji. On je navaeo da EU kao celina u potpunosti razume ozbiljnost situacije u regionu, kao i da je u Briselu potvrdjena evropska perspektiva tog regiona. "Predlažemo zajedničko tržište Zapadnog Balkana kao osnov za pristupanje EU u budućnosti. Naša ambicija je da uklonimo prepreke i stvorimo jedinstven ekonomski prostor, a dugoročni cilj je integrisati tržište Zapadnog Balkana u unutrašnje tržište EU", rekao je Han. Zajedničkim tržištem bi se otvorilo, prema gruboj računici, 80.000 radnih mesta do 2025. Han je poručio da Brisel šalje "jasne i snažne signale regionu", da su evropski lideri i dalje posvećeni ovom projektu, iako se možda nekad čini "da su se zaustavili u svom radu". Više informacija možete pročitati ovde.

EU izdvaja dodatnih 30 miliona evra za Zapadni Balkan kao podršku naporima za rešavanje izbegličke krize

Evropska komisija izdvojila je dodatnih 30 miliona evra za Srbiju i Bivšu jugoslovensku Republiku Makedoniju namenjenih upravljanju granicama i iregularnim migracijama. Ova podrška se nadovezuje na pomoć EU od preko 50 miliona evra i pomoć država članica od 20 miliona evra koliko je za Srbiju od septembra 2015. izdvojeno za rešavanje izazova migracija. Šef Delegacije EU u Republici Srbiji, ambasador Majkl Davenport, izjavio je: „Izdvajanjem ove dodatne pomoći EU potvrđuje posvećenost pružanju podrške Zapadnom Balkanu, a naročito Srbiji, za upravljanje migracijskim tokovima na odgovoran i human način.” Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska unija i OEBS nastavljaju sa pružanjem podrške Srbiji za praćenje suđenja za ratne zločine

Projekat „Podrška praćenju suđenja za ratne zločine" koji finansira EU je počeo u januaru 2017. a sprovodi ga OEBS sa ciljem da dodatno unapredi vladavinu prava u Srbiji u pogledu odgovornosti za ratne zločine.Tokom prve faze projekta koja je trajala od 2013. do 2016. praćena su nacionalna suđenja za ratne zločine i pružana podršku srpskom pravosuđu da poboljša rezultate u ovoj oblasti. U drugoj fazi projekta, biće uspostavljen sistem obuke i edukacije u području međunarodnog krivičnog prava i međunarodnog humanitarnog prava za sudije, tužioce i druge državne organe koje se bave procesuiranjem ratnih zločina i naročita pažnja će biti usmerena na bolje razumevanje načela odgovornosti za ratne zločine među mladima i budućim donosiocima odluka, kao jednom od temeljnih uslova za pomirenje i stabilnost u regionu. Ministarstvo pravde Srbije će biti ključan partner u sprovođenju projekta. Vrednost druge faze projekta koji finansira EU je 500.000 evra. Više informacija možete pročitati ovde.

Unapređenje efikasnosti pravosuđa

Uz podršku projekta „Unapređenje efikasnosti pravosuđa” koji finansira EU, u Osnovnom sudu u Zrenjaninu održana je trodnevna radionica na kojoj su učestvovale sudije i sudsko osoblje Osnovnih sudova iz Sombora, Smedereva i Kruševca. Zlatoje Ankić, predsednik zrenjaninskog Osnovnog suda je otvarajući radionicu rekao da je: “zaključno sa 31. decembrom prošle godine broj starih predmeta u Osnovnom sudu u Zrenjaninu smanjen je za 63 procenta, čime je realizacija programa dvostruko premašena”. Rešavanje starih predmeta, ujednačavanje sudske prakse, unapređenje radnih procesa u sudovima i javnim tužilaštvima, neke su od oblasti kojima se ovaj projekat koji finansira EU, bavi. Projektne aktivnosti započele su 2016. godine, a predviđeno je da njihovo sprovođenje traje dve godine. Više informacija možete pročitati ovde.

Preporuke EU predstavljene Državnom veću tužilaca Srbije

EU je Državnom veću tužilaca Srbije predstavila niz preporuka za unapređenje efikasnosti koje su izrađene u okviru tvining projekta koji je finansirala EU a sprovodili eksperti iz Španije i Grčke. Te preporuke odražavaju mere predviđene poglavljem 23 koje se tiče obaveza Srbije u oblasti pravosudnih reformi. Enriko Visentin se u ime Delegacije EU obratio članovima Državnog veća tužilaca i naveo da „EU duboko veruje u to da primena standarda EU predstavlja neophodan korak ka postizanju delotvornijeg i samostalnijeg pravosuđa. Ove preporuke se tiču izbora, vrednovanja rada i unapređenja tužilaca, unapređenja rada disciplinskih organa, reforme sistema administrativnog nadzora nad radom javnih tužilaštava”. Više informacija možete pročitati ovde.

Podrška EU Pravosudnoj akademiji

Delegacija EU u Republici Srbiji i Pravosudna akademija obeležili su prvu godinu sprovođenja projekta „Jačanje obrazovnih aktivnosti i organizacionih kapaciteta Pravosudne akademije“, čiji je nosilac Ministarsvo pravde a krajnji korisnik Akademija. Ovaj 2 miliona evra vredan projekat realizuje konzorcijum na čijem je čelu British Council, ima cilj poboljšanje obrazovnih aktivnosti i funkcionisanje novih struktura u okviru Pravosudne akademije. Nikolas Bizel iz Delegacije EU u Srbiji je rekao da podrška koja je ovim projektom pružena predstavlja priliku da zemlja ispuni neka od merila utvređnih u okviru poglavlja 23. On je ukazao da su u okviru projekta, „identifikovani nedostaci pravosudne obuke, kako u pogledu početne obuke tako i u pogledu kasnijeg stručnog usavršavanja, i date su iscrpne preporuke za koje, ukoliko budu primenjene, smatramo da će dodatno poboljšati rad Pravosudne akademije i njeno upravljanje“. Više informacija možete pročitati ovde.

Mladi profesionalci iz regiona u državnim institucijama Srbije

Petoro javnih službenika iz Albanije, BJRM, Crne Gore, Kosova* i Bosne i Hercegovine provelo je dve sedmice u Ministarstvu finansija Srbije u okviru programa EU za mlade profesionalce na Zapadnom Balkanu, a posle završetka programa su poručili da su zadovoljni onim što su naučili u srpskim institucijama. Tokom boravka u Srbiji oni su se upoznali sa načinom izrade budžeta Srbije i tokom dve sedmice posetili su državne institucije, poput Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije. U EU info centru su ih pozdravili su zamenik šefa Delegacije EU Oskar Benedikt i vršilac dužnosti direktora Kancelarije za evropske integracije Srbije Ksenija Milenković. Više informacija možete pročitati ovde.

Junkerov plan: Evropski fond za strateška ulaganja će mobilisati preko 177 milijardi evra novih investicija

Očekuje se da Junkerov plan mobiliše preko 177 milijardi ukupnih investicija, objavljeno je nakon sastanka Saveta direktora Evropske investicione banke. Samo dve godine nakon što je Junkerova Komisija pokrenula Plan, u okviru njega je već mobilisano više od polovine prvobitno postavljenog cilja od 315 milijardi evra. Odobrene aktivnosti u okviru Evropskog fonda za strateška ulaganja imaju opseg finansiranja od preko 32 milijarde evra u svih 28 država članica. Evropska investiciona banka je odobrila 197 projekata u okviru fonda čija je ukupna vrednost 24 milijarde evra. Evropski investicioni fond je odobrio 264 sporazuma za podršku malim i srednjim preduzećima ukupne vrednosti od osam milijardi evra u okviru Evropskog fonda za strateška ulaganja. Očekuje se da prednosti ovih sporazuma ostvari preko 400.000 malih i srednjih i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije. Više informacija možete pročitati ovde.

Komisija traži mišljenje o Gazpromovim rešenjima u pogledu tržišta gasa u centralnoj i istočnoj Evropi

Evropska komisija pozvala je sve zainteresovane strane da upute primedbe na rešenja koje je Gazprom ponudio kako bi otklonio zabrinutost Komisije u pogledu konkurencije na tržištima gasa u centralnoj i istočnoj Evropi. Rešenja koja nudi Gazprom omogućuju prekogranični protok gasa po konkurentnim cenama. Komesarka nadležna za politiku konkurencije, Margret Vestager, smatra: „da će Gazpromove obaveze omogućiti slobodan protok gasa u centralnoj i istočnoj Evropi po konkurentnim cenama. One su odgovor na našu zabrinutost u pogledu tržišne konkurencije i predstavljaju dalekosežno rešenje u skladu sa pravilima EU… Ovo je značajno za milione Evropljana koji se oslanjaju na gas za zagrevanje domova ili poslovanje. Sada nas zanima mišljenje potrošača i drugih znaiteresovanih strana koja ćemo pažljivo razmotriti pre nego donesemo konačnu odluku.” Gazprom ima dominantan položaj na tržištima gasa više zemlja centralne i istočne Evrope. Komisija je u aprilu 2015. Gazpromu poslala obaveštenje o utvrđenim činjenicama u kom je izrazila preliminarno mišljenje o kršenju antimonopolskih pravila EU. Više informacija možete pročitati ovde.

EU produžila sankcije zbog podrivanja teritorijalnog integriteta Ukrajine do 15. septembra 2017.

Savet EU je 13. marta produžio restriktivne mere zbog podrivanja ili ugrožavanja teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine za još šest meseci, odnosno do 15. septembra 2017. Restriktivne mere podrazumevaju zamrzavanje imovine i zabranu putovanja. Restriktivne mere su uvedene u martu 2014, a poslednji put su produžene u septembru 2016. Nekoliko sankcija se tiče odgovora EU na krizu u Ukrajini, uključujući ekonomske sankcije usmerene na konkretne sektore ruske privrede koje su na snazi do 31. jula 2017 i restriktivne mere koje predstavljaju odgovor na nezakonito pripajanje Krima i Sevastopolja, koje su ograničene na teritoriju Krima i Sevastopolja, a koje će na snazi biti do 23. juna 2017. Više informacija možete pročitati ovde.

EU u 2016. – Objavljen Opšti izveštaj o aktivnostima Evropske unije

Evropska komisija je objavila Opšti izveštaj o aktivnostima EU u kojem se može saznati koliko napredak je EU ostvarila u realizaciji svojih prioriteta u 2016. i koje prednosti je Unija donela svojim građanima. Predsednik Evropske komisije Junker je izjavio da: „ambicija EU više ne sme biti prilagođavanje promenljivom svetu, već njegovo oblikovanje. Naš cilj nije samo da zaštitimo ono što imamo danas, već da gradimo bolja društva sutrašnjice. Naša deca zaslužuju Evropu koja će očuvati njihov način života. Oni zaslužuju Evropu koja ih osnažuje i brani. Oni zaslužuju Evropu koja ih štiti. Vreme je da svi mi, institucije, vlade i građani, preuzmemo odgovornost za izgradnju takve Evrope. Zajedno.” Izveštaj možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova