Noć veštica danas je inspiracija za brojne filmove strave, ali se često vezuje i za literaturu koja se bavi mračnim temama, veštičarenjem i uopšte magičnim, onostranim svetom. Zato je EU info point Novi Sad ovaj dan posvetio “mračnoj literaturi” za decu i obeležio sećanje na ovaj stari evropski praznik kroz pozorište i literaturu.
Tradicionalne pozorišno-likovne radionice za decu “Pozorišta lektira”, Mašta priča priče, ovog oktobra bavile su se pričama za decu i to „Tatu i Pati“ iz Finske, „Beli medvedić i šareni drugar“ iz Holandije i „Zaza Gabor“ iz Mađarske. Decu je kroz magičan svet književnosti vodio naš poznati glumac Ivan Jevtović, a jedna od priča bila je i istorija samog praznika, Noć veštica.
Iako ovaj praznik danas vezujemo pretežno za SAD, ovaj dan zapravo vodi poreklo iz Evrope. Noć veštica datira još od drevnog keltskog festivala “Samhain” (prim. prev. žetva). Kelti, koji su živeli pre 2.000 godina, uglavnom na području današnje Irske, Ujedinjenog Kraljevstva i severne Francuske, proslavljali su svoju novu godinu 1. novembra, tako da je Noć veštica označavala kraj leta i žetve i početak mračne, hladne zime, doba godine koje se često povezivalo sa ljudskom smrću.
Kelti su verovali da je u noći uoči nove godine granica između svetova živih i mrtvih postajala zamagljena. U noći 31. oktobra slavili su “Samhain”, kada se verovalo da su se duhovi mrtvih vratili na zemlju.
Osim što su izazivali nevolje i oštećivali useve, Kelti su smatrali da prisustvo duhova sa drugog sveta olakšava Druidima, keltskim sveštenicima, da predviđaju budućnost. Ova proročanstva bila su važan izvor utehe tokom duge, mračne zime.
U znak sećanja na taj događaj, Druidi su podizali ogromne svete lomače, gde su se ljudi okupljali da spale useve i životinje kao žrtvu keltskim božanstvima. Tokom proslave, nosili su kostime, koji su se obično sastojali od životinjskih glava i kože, i pokušavali jedni drugima da proreknu sudbinu. Kada bi se proslava završila palili su svoje ognjište vatrom sa svete lomače da bi ih zaštitila tokom nadolazeće zime.
Danas se Noć veštica simbolično obeležava maskiranjem, a kod dece je jedan od omiljenih dana u godini. Tako su i mališani – učesnici pozorišno-likovne radionice, Mašta priča priče, pod maskama uplovili u svet književnosti.
Radionice o omiljenim pričama evropskih pisaca održavaju se već godinu dana u organizaciji EU info pointa i Francuskog instituta u Novom Sadu, ovog puta i u saradnji sa Ambasadom Republike Mađarske, Collegium Hungaricum Beograd i Ambasadama Finske i Holandije u Beogradu.