Uzevši u obzir ukrajinsku krizu i tenzije sa Rusijom, Evropska komisija je 28. maja obelodanila novu strategiju kako bi osigurala snabdevanje energijom i smanjila zavisnost EU od uvoza energenata.
Nova evropska strategija je treća te vrste od prvog rusko-ukrajinskog gasnog spora iz 2006. Usledila je nakon akcionog plana energetske sigurnosti i solidarnosti iz 2008, i odluke o sigurnosti energetskog snabdevanja i međunarodnoj saradnji iz 2011. Ova strategija ostavlja na snazi prethodne predloge, ali uvodi i nove elemente.
Među najinovativnijim elementima je predlog da Komisija istraži mogućnosti za uvođenje objedinjenih mehanizama na dobrovoljnoj bazi, kojima bi se povećala pregovaračka moć kupaca. Ideja o stvaranju evropske agencije koja bi obavljala zajedničku kupovinu gasa i borila se protiv razlika u ceni među državama članicama prilikom saradnje sa dobavljačem koji je u vladajućem položaju (npr. ruski Gasprom), predstavlja srž predloga poljskog premijera Donalda Tuska, iznetog u nacrtu okvira za energetsku uniju. Evropski komesar za energiju Ginter Etinger je u ipak izrazio sumnju o efikasnosti ovog oruđa sa tačke gledišta Komisije. “Smatramo da je nabolji način usklađivanja cena kompletiranje unutrašnjeg tržišta. Ako to postignemo, za ovakvom agencijom neće biti potrebe jer ćemo imati jednu jedinu cenu od Lisabona do Rige”, rekao je.
Zasnovana prevashodno na diverzifikaciji izvora nabavke, modernizaciji energetske infrastrukture i zaokruživanju unutrašnjeg energetskog tržišta, nova strategija Komisije posebno naglašava značaj uštede energije. “Više nego ikada smo uvereni da je prva linija odbrane energetske zavisnosti EU sadržana u uštedi energije”, rekao je Etinger novinarima. Strategija je takođe usredsređena na Ahilovu petu zajedničke energetske politike EU, odnosno na njenu spoljnu dimenziju koja podrazumeva koordinaciju odluka u okviru svake državne energetske politike, i sposobnosti svih 28 država članica EU da se jednoglasno obrate dobavljačima iz trećih zemalja. “Želimo jako i stabilno partnerstvo sa velikim dobavljačima, ali ne smemo biti žrtve političke i tržišne ucene. Pred Evropskom unijom je veliki zadatak – da poveća solidarnost sa ugroženim državama članicama”, naglasio je Etinger.
“EU je uradila mnogo u rešavanju posledica gasne krize iz 2009. na planu povećanja energetske efikasnosti. Ipak, i dalje je ugrožena. Tenzije oko Ukrajine su ovo učinile jasnim. Znajući da je zavisnost od uvoza energije veća od 50%, moramo da preduzmemo dalje korake”, poručio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u saopštenju medijima, očekujući “snažnu podršku” država članica ovoj strategiji koju će Evropski savet razmatrati 26. i 27. juna.
Strategija Komisije prvenstveno zavisi od neposrednog povećanja sposobnosti EU da prebrodi veliki prekid u snabdevanju tokom sledeće zime. Komisija stoga predlaže sprovođenje testova otpornosti energetskog sistema EU, na regionalnom i nivou cele EU, na osnovu kojih bi se napravili planovi za nepredviđene situacije i kreirali mehanizmi za vanredne situacije. Ovo bi moglo da obuhvati povećanje zaliha gasa, smanjenje kratkoročne tražnje korišćenjem zamenskih goriva (naročito za grejanje), uvođenje infrastrukture za vanredne situacije i obrnuti tok gasa, te udruživanje postojećih sigurnosnih zaliha energije.
Na srednjem i dugoročnom planu, fokus Komisije će biti na smanjenju potražnje za energijom. U cilju ovoga, Komisija će nadgledati implementaciju direktive o energetskoj efikasnosti, razmotriti tekst tokom leta i dati nacrt okvira za 2030. godinu. Drugo, Komisija računa na zaokruživanje unutrašnjeg tržišta (planiranog za 2014) i na izgradnju nedostajućih delova energetske infrastrukture. Dalje, Komisija predlaže i proširenje u pogledu povezanih kapaciteta za proizvodnju električne energije, sa 10 na 15% do 2030.
U cilju jačanja solidarnosti u srednjoročnom periodu kao i mehanizama snabdevanja, Komisija predlaže preispitivanje postojećih mehanizama koji garantuju sigurnost snabdevanja, te jačanje istih ukoliko to bude neophodno, kada su u pitanju nafta, skladištenje gasa i nuklearno gorivo (uranijum).
Na duži rok, Komisija zagovara povećanje sopstvene proizvodnje energije, uključujući dalji razvoj obnovljivih izvora energije i ekploataciju ugljovodonika (što uključuje gas iz škriljaca) i čistog uglja, kao i diverzifikaciju spoljnog snabdevanja kroz proširenje gasnih infrastruktura sa Norveškom, na Južnom Koridoru i Mediteranu, ali i povećanu upotrebu tečnog prirodnog gasa.
Konačno, Komisija predlaže da države članice obaveštavaju jedna drugu o važnim državnim energetskim politikama pre nego ih usvoje, kao i da svaku na vreme informišu pre nego se upuste u pregovore o međudržavnim sporazumima sa dobavljačima iz trećih zemalja.
