Izrada standarda u obrazovanju je prvi korak ka boljim rezultatima obrazovanja- nakon toga potrebno je da učenici, uz pomoć nastavnika, dostignu nivo znanja koje novi standardi postavljaju. Kako navodi PISA testiranje, standardi obrazovanja i kompetencije koje učenici stiču su od velike važnosti za konstruktivan život u 21. veku.

Obraćajući se nastavnicima osnovnih i srednjih škola i univerzitetskim profesorima koji su učestvovali na obuci „Razvoj novih obrazovnih standarda“,ministar prosvete Mladen Šarčević istakao je da novi obrazovni standardi predstavljaju uslov za inoviranje nastavnih programa i nastave i treba da doprinesu većem kvalitetu obrazovanja, što je i strateško opredeljenje Ministarstva prosvete.

„Počinjemo da se bavimo onim što srpsko obrazovanje očekuje već duže vreme. Želimo da napravimo bolje rezultate, jer međunarodni rezultati učeničkih postignuća nisu onakvi kakvi želimo da budu. Neizmernu zahvalnost dugujemo Evropskoj uniji, koja je pravi partner i podržava nas u svemu“, izjavio je ministar Šarčević.

Nedavno održana obuka „Razvoj novih obrazovnih standarda“ koja se realizuje u saradnji dva projekta koja finansira Evropska unija – „Projekat državne mature“ i „Podrška EU za reformu obrazovanja u Srbiji – Redis 2030“ prva je u nizu i obeležava početak rada na razvoju i unapređivanju obrazovnih standarda u osnovnom i srednjem obrazovanju.

U saradnji sa ekspertskim timovima dva projekta- Projekat državna matura i Redis 2030 (Podrška EU reformi obrazovanja u Srbiji), Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je osmislio novi koncept za razvoj obrazovnih standarda. Pored razvoja specifičnih predmetnih kompetencija, fokus će biti i na razvoju opštih predmetnih i ključnih kompetencija i funkcionalne pismenosti kod učenika.

Kapacitet pojedinca da formuliše, primeni i interpretira znanja u različitim kontekstima, kompetencija, pomaže osobama da donose dobro zasnovane sudove i odluke koje su potrebne konstruktivnim i zainteresovanim građanima. „Kompetencije se uče i za njih je odgovorna škola. Kompetencije podrazumevaju mišljenje višeg reda, koje su višefunkcionalne – odgovaraju na višestruke i različite zahteve u različitim kontekstima i prožimaju se kroz različite socijalne sfere – školu, tržište rada, društvene mreže, političke procese, međusobne odnose itd.“, rekla je Dragica Pavlović Babić, ekspertkinja na projektu državne mature.

Ministar je istakao da će izrada novih standarda obrazovanja biti na dobrobit i učenika i nastavnika, te da nastavnici i profesori daju veliki doprinos da se standardi podignu, kako bi se omogućilo đacima da lakše i brže uče i da se usmere ka funkcionalnim znanjima. On je najavio da će nakon izrade standarda uslediti inoviranje programa nastave i učenja, udžbenika i završnih ispita u osnovnoj i srednjoj školi.

Učesnici radionice su kroz primere iskustava drugih zemalja diskutovali o obrazovanju zasnovanom na kompetencijama i njegovom značaju i identifikovali različite nivoe kompetencija. Radne grupe za reviziju standarda obrazovanja, kroz ovu i naredne radionice koje će Ministarstvo organizovati na tu temu, treba da doprinesu značajnim promenama u sistemu, za koje se očekuje da će na duže staze doprineti kvalitetu obrazovanja, a samim tim i boljoj ekonomiji u Srbiji.

“Podrška EU za reformu obrazovanja u Srbiji – Redis 2030” je jedan od tekućih projekata kojim Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja EU. Od 2003. godine, EU je donirala za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, renoviranje i opremanje škola i fakulteta, podršku inkluzovnom obrazovanju, itd.