Novi tužilački zakoni donose više slobode ali i odgovornosti u odlučivanju u postupcima za tužioce na svim nivoima i nastavljaju proces dekocentracije moći vrha javnog tužilaštva, poručeno je na godišnjoj konferenciji Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. 

Konferenciji pod nazivom „Šta možemo očekivati od novih tužilačkih zakona?“ prisustvovala je i zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva.

„Povećanje autonomije tužilaca i veća ovlašćenja Visokog saveta tužilaštva su važan korak ne samo kao adekvatan odgovor protiv kriminala već i za efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je prevashodni interes građana Srbije“, istakla je Halačeva.


 
Na konferenciji je bilo reči o radnim verzijama Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva, na kojima je radila radna grupa Ministarstva pravde, o kojima je organizovana javna rasprava i koji sada čekaju na mišljenje Venecijanske komisije. U izradi radnih verzija učestvovali su predstavnici Udruženja javnih tužilaca Srbije.
 
„Novi tužilački zakoni donose suštinske, a ne samo kozmetičke promene u funkcionisanju javno-tužilačke organizacije, a jedna od najvažnijih je smanjenje ovlašćenja dosadašnjeg Republičkog javnog tužioca što će dovesti do omekšavanja postojećeg piramidalnog sistema hijerarhije u tužilaštvu. Ovakva sistemska rešenja donose značajno širu personalnu autonomiju svim tužiocima, a da li ćemo mi kao postupajući tužioci tu slobodu i u praksi koristiti, zavisi od našeg ličnog i profesionalnog integriteta“, rekla je Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva UTS otvarajući konferenciju.
 
Ona je dodala da promene koje donose oba zakona nailaze na snažan otpor konzervativnog dela javno-tužilačke organizacije koji, očito, nije spreman da se odrekne uticaja i moći koje mu omogućava sadašnji sistem.


 
Maja Popović, ministarka pravde u Vladi Republike Srbije, ocenila je da su novi tužilački zakoni „tektonska promena u pravosuđu“ i da je izuzetno zadovoljna što je Venecijanska komisija ocenila da je način donošenja ovih nacrta bio transparentan i inkluzivan. Sa njenom ocenom o tektonskim promenama u pravosuđu složili su se i Jan Bratu, ambasador OEBS-a i Tobias Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu.
 
„Tužioci moraju biti samostalni u radu, spremni da brane vladavinu prava i omogućavaju građanima uslove za fer suđenje. Percepcija koju građani imaju o tužilaštvu nije zadovoljavajuća i moramo raditi svi zajedno na tome da se ona poboljša“, istakao je ambasador Bratu.
 
Tobias Felsenkemper je najavio da će predstavnici Venecijanske komisije boraviti u Srbiji od 23. do 25. novembra i da će se nastaviti razgovori o ovim zakonima koji, podsetio je, treba da budu usvojeni do februara naredne godine.
 
UTS je zadovoljan brojem i kvalitetom predloga koji su, u njihovo ime, ušli u nacrte ova dva zakona, međutim, tokom rasprave na panelima ukazali su i na njihove predloge koji nisu prihvaćeni.