Dan zaštite podataka obeležava se svakog 28. januara, kako bi se javnosti ukazalo na značaj zaštite podataka o ličnosti i podsetilo organe vlasti na njihovu odgovornost za zaštitu privatnosti kao jednog od osnovnih prava.
Evropska unija će ostati pouzdan partner Srbije u unapređenju zaštite podataka kako bi bila u skladu sa zahtevima savremene realnosti, rekla je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji na panel diskusiji održanoj u Privrednoj komori Srbije. U tom pogledu, rekla je ona, neophodna je saradnja sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i civilnim društvom Srbije.
Ona je podsetila da EU prednjači u ovoj sferi, sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) usvojenom 2016. godine, čime je zaštita privatnosti i podataka korisnika postala ne samo osnovno pravo u EU već i zakonska obaveza.
Uz savremene izazove u zaštiti podataka, kao što su upotreba sofisticiranih tehnologija za masovno prikupljanje i obradu ličnih podataka, upotreba biometrije i sve veća upotreba veštačke inteligencije (AI), očekuje se da će EU početkom ove godine usvojiti prvi zakon o veštačkoj inteligenciji.
„Ovaj novi i, u mnogim aspektima, revolucionarni zakon o veštačkoj inteligenciji usmeren je ka stvaranju bezbednog okruženja pogodnog za inovacije za sve korisnike i programere uz obezbeđivanje punog poštovanja osnovnih prava i sloboda svih ljudi u EU i šire“, rekla je zamenica šefa Delegacija EU.
Halačeva je rekla da „nema sumnje da su podaci ‘nafta’ digitalne ekonomije“ i da nova pravila nude mogućnosti da se to dogodi, omogućavajući e-uslugama da napreduju na jedinstvenom digitalnom tržištu i šire, istovremeno omogućavajući građanima , potrošačmai i kompanijama da se osećaju bezbedno dok razmenjuju lične podatke.
„Ovo važi i za Srbiju – gde su kompanije međusobno povezana sa tržištem EU. Rad na implementaciji novih zakonskih standarda i usklađivanju svih relevantnih zakona i praksi i dalje je od ključnog značaja za ostvarivanje konkretnog uticaja u praksi, uključujući i one identifikovane kroz Medijsku strategiju. Uticajem obrade ličnih podataka treba da se pozabavi svaka nova zakonska regulativa i obezbedi da pravila budu u potpunosti u skladu sa nacionalnim i evropskim standardima“, rekla je Halačeva.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je da poverenici i slične institucije širom sveta moraju da sarađuju kako bi pomogli građanima u zaštiti podataka, „koja je danas ugroženija nego ikada”.
„Čovek o kome se zna sve je izloženiji od nekoga ko se prošeta bez odeće u nekom od najprometnijih gradova“, naveo je Marinović.
On je napomenuo da je institucija Poverenika osnovana 2004. godine, iste godine kada i Fejsbuk i dodao da je pojava društvenih mreža generalno dovela do masovne obrade podataka milijardi građana širom sveta, što je zahtevalo usvajanje propisa.
„Moramo postaviti čvrste granice, da razvoj usmerimo tako da rizici budu pod strogom kontrolom“, naglasio je Marinović.
Zamenica šefa Misije OEBS u Srbiji Karolajna Hidea rekla je da je privatnost osnovno ljudsko pravo, ali da novi izazovi u toj oblasti proizilaze zbog napretka tehnologije i digitalnog sveta.
„Zaštitom podataka, štitimo i osobu koja stoji iza njih“, kazala je Hidea.
Vršilac funkcije direktora Misije USAID u Srbiji Tod Endruz ocenio je da svi građani danas žive u digitalnom svetu i zavise od njega u svim oblastima života, zbog čega su podaci građana izloženiji zloupotrebama.
Prema njegovim rečima, u Srbiji se dešava „bum“ u IT sektoru i zbog toga zaštita podataka postaje sve komplikovanija i kompleksnija.
„Rad poverenika mora biti u koraku sa vremenom i njegov rad je danas značajniji nego ikad“, rekao je Endruz.
O privatnosti i zaštiti podataka
Privatnost i zaštita podataka postaju sve značajniji u našem svakodnevnom životu, kako u privatnoj sferi tako i na poslu. Prava na privatnost i zaštitu podataka odavno su priznata kao osnovna prava, navedena u članovima 7 i 8 Povelje EU o osnovnim pravima.
Lični podaci su informacije koje se odnose na vas ili bilo koje identifikovano ili identifikovano fizičko lice koje se prikazuju, kojima se rukuje, čuvaju ili kojima se pristupa na način koji bi pojedinca učinio direktno ili indirektno prepoznatljivim. Primeri uključuju ime, fotografiju, datum rođenja, broj lične karte, broj telefona ili adresu e-pošte, pa čak i karakteristike ako su povezani sa osobom, kao i podatke o ponašanju, navikama u putovanju ili kupovini, profile takođe na platformama društvenih medija.
