U Rektoratu Univerziteta u Beogradu održan je događaj “Evropska konvencija o ljudskim pravima – 70 godina unapređivanja ljudskih prava” čime je obeležena 70. godišnjica potpisivanja ovog važnog dokumenta. Evropska konvencija o ljudskim pravima je pravni akt Saveta Evrope o zaštiti sloboda i prava, donet u Rimu u Italiji, 4. novembra 1950. godine. Originalna verzija, sastavljena na engleskom i francuskom jeziku, objavljena pod nazivom Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, stupila je na snagu 3. septembra 1953. godine.
Prve potpisnice Konvencije bile su: Belgija, Velika Britanija, Danska, Irska, Island, Italija, Luksemburg, Nemačka, Norveška, Turska, Francuska i Holandija. U periodu od 1950. do 2004. godine, Konvenciju je potpisalo 46 zemalja. Potpisivanje je označilo prihvatanje obaveze poštovanja prava i sloboda, kao i priznavanje nadležnosti Evropskog suda za ljudska prava. Republika Srbija ratifikovala je Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda 2004. godine.
Obeležavanju 70. godišnjica potpisivanja Evropske konvencije o ljudskim pravima prisustvovali su, fizički ili putem video linka, partneri Saveta Evrope, predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, zatim, predstavnici država članica EU, međunarodnih organizacija, kao i organizacija civilnog društva, ali i institucija koje se bave zaštitom i poštovanjem ljudskih prava.
U uvodnom izlaganju, Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji je istakla da je ova Konvencija važan istorijski dokument, ali da nije dovoljno proklamovati ljudska prava, već je potrebno i boriti se i zaštititi njihovu pravilnu primenu. „Zbog toga EU toliko insistira na politikama i praksama u ovoj oblasti, stavljajući Poglavlje 23 među prve dve teme procesa pristupanja EU“, kazala je zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Ovom prilikom, Norčič Štamcar je takođe podsetila i na dostignuća i napredak Srbije u oblasti zaštite ljudskih prava: „Srbija je ratifikovala veliki broj međunarodnih instrumenata o ljudskim pravima. Nova vlada ponovo je uvela Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog. Dakle, izgrađena je čvrsta pravna i institucionalna osnova. Pored toga, pre nekoliko godina formiran je Savet za praćenje primene preporuka mehanizama UN za ljudska prava. Ovaj mehanizam je nedavno ojačan i indikatorima kreiranim od strane Platforme organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava i Kancelarije za ljudska i manjinska prava. Znamo da takva dostignuća ne dolaze lako i ovom prilikom ih pohvaljujemo.“
Snežana Marković, predsednica Ustavnog suda i Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, osvrnuli su se na uticaj Evropske konvencije u Republici Srbiji. „Dosadašnji rad i doprinos Ustavnog suda, poštovanju i primeni Evropske konvencije na domaćem nivou ocenjen je od strane Evrospkog suda kao delotvoran, a dosadšnji odnos Evrospkog suda i Ustavnog suda i započeti dijalog između ova dva suda je odličan“, kazala je Snežana Marković. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Dragomir Milojević, govorio je o značaju ove konvencije za zaštitu i poštovanje prava pojedinca, odnosno, institucija Evropskog suda dala je šansu „malom čoveku“ da koristiti svoju slobodu da zahteva vlastita prava: „U osnovi Evropske konvencije stoji mogućnost kritike države zbog kršenja osnovnih ljudskih prava u formi sudskog postupka.“
O značaju aktivnog građanstva u kontekstu Konvencije govorila je Emilija Gagrčin, članica Savetodavnog veća za mlade Saveta Evrope. Ona je takođe istakla značaj obrazovanja mladih u oblasti ljudskih prava i demokratije u regionu Zapadnog Balkana: „To je stvarno izuzetno bitno, jer decenijama unazad mladi su jedni od glavnih promotera ljudskih prava.“
Profesorka Angelika Nusberger, sudija Evropskog suda za ljudska prava izabrana ispred Nemačke (2011-2019), potpredsednica Suda (2017-2019) i članica Venecijanske komisije govorila je o 70 godina unapređivanja zaštite ljudskih prava kroz primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Događaj je organizovan u okviru projekata „Jačanje efikasnih pravnih sredstava za sprečavanje kršenja ljudskih prava u Srbiji“ i „Kvalitetno obrazovanje za sve“, koji se sprovode u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „ Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“.
Podrška EU za unapređenje demokratije i ljudskih prava u Srbiji od 2014. godine do danas iznosi više od 53 miliona evra. EU aktivno podržava poštovanje i zaštitu ljudskih prava u Srbiji kroz različite programe kako na nacionalnom tako i na regionalnom nivou.
Trenutno je u toku niz projekata koje finansira EU, a koji se sprovode u saradnji sa vlastima Srbije i organizacijama civilnog društva sa ciljem postizanja poštovanja i pune zaštite osnovnih prava svih građana, bez obzira na godine, rodnu pripadnost, sposobnosti, etničku pripadnost ili seksualnu orijentaciju.
Podrška Evropske unije se sprovodi u saradnji sa Vladom Srbije. Evropska unija je najveći donator u Srbiji i do sada je donirala više od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno.
