Digitalne tehnologije nisu univerzalno rešenje za popravljanje obrazovnog sistema i za taj proces su neophodni dodatni preduslovi, glavni je zaključak iz publikacije „Formalno obrazovanje u Srbiji tokom pandemije koronavirusa: nalazi istraživanja i preporuke“ autorke dr Dobrinke Kuzmanović, nastale u okviru projekta „Pravo na obrazovanje u periodu krize izazvane pandemijom virusa kovid 19 u Srbiji”, koji sprovodi Užički centar za prava deteta, uz podršku Evropske unije.

U publikaciji su predstavljena iskustva učenika, nastavnika i roditelja širom Srbije, tokom pandemije koronavirusa, sa namerom da se, poučeno ovim iskustvima, obrazovanje unapredi.

“Iako digitalno obrazovanje, tokom poslednje decenije, postaje jedan od obrazovno-političkih prioriteta na globalnom nivou, uključujući i našu zemlju, nalazi sprovedenog istraživanja potvrđuju nam da digitalna tehnologija nije „čarobni štapić”, niti „univerzalni lek” za obrazovnu krizu, kao i da je za kvalitetno digitalno obrazovanje neophodno ostvarivanje brojnih preduslova na različitim nivoima sistema obrazovanja”, istakla je autorka publikacije dr Dobrinka Kuzmanović i dodala da je ova kriza osim što je učinila vidljivijim slabe tačke „prepandemijskog obrazovanja”, dala je snažan „podsticaj razvoju „postpandemijskog obrazovanja”, u kome će digitalna tehnologija imati važno mesto.

„Studija predstavljena u knjizi nudi široku lepezu dobro fundiranih i jasno iskazanih preporuka, pre svega obrazovnim vlastima, ali i školama i svim praktičarima uključenim u obrazovanje. Nadajmo se da će ove preporuke naići na razumevanje i otvorenost ka promenama“, kazala je prof. dr Tinde Kovač Cerović, autorka predgovora istraživanja.

Učenici, roditelji, nastavnici smatraju da su nastavom na daljinu najviše bili pogođeni učenici iz osetljivih socijalnih grupa, učenici koji su bili isključeni iz obrazovnog procesa i bez odgovarajuće obrazovne i psiho-socijalne podrške od strane članova porodice i nastavnika.

“Pola odeljenja mog sina su deca iz seoske sredine, gde je veoma često internet slab i to smo mi kao roditelji međusobno razmenjivali određena iskustva. Tu ima dece koja nemaju računar, ni laptop, ni bilo šta. Sve su prosto morali putem telefona. A često telefon ne može memorijski da prihvati sve sadržaje koje treba sačuvati, sve mejlove… Tako da je to tek za njih bio veliki izazov i dešavalo se da padne mreža, da prosto dete ni pod kojim okolnostima ne može tog trenutka da bude prisutno“, kazala je majka učenice 8. razreda.

Na osnovu ovog istraživanja su formirane preporuke, koje  ukazuju na neophodnost kontinuirane sistemske podrške u primeni digitalne tehnologije tokom nastave na daljinu i kombinovane nastave. Ukazuje se na neophodnost poboljšanja tehničke opremljenosti škola, nastavnika, učenika i jačanja njihovih digitalnih kompetencija. 

Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja EU. Od 2003. godine, EU je donirala za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, renoviranje i opremanje škola i fakulteta, podršku inkluzivnom obrazovanju itd. Podrška Evropske unije sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije.  

Više o EU podršci u sektoru obrazovanja