Srbija i EU sarađuju na raznim velikim projektima zelene infrastrukture. Međutim, postizanje nesmetane, održive i društveno pravedne zelene tranzicije zahteva pametno planiranje i značajnu institucionalnu podršku. Ključni projekat sa ciljem preoblikovanja energetskog okruženja u Srbiji uspešno je završen.
Projekat “Dalji razvoj kapaciteta za planiranje u energetici“ koji finansira EU, poslužio je kao primer saradnje svih aktera energetskog sektora u zemlji u metodološkom strateškom planiranju. Projekat postavlja ciljeve za energetski sektor Srbije u narednim decenijama, sa ciljem da se obezbedi sigurno snabdevanje, energetska nezavisnost i efikasno i ekonomično upravljanje procesom dekarbonizacije.
Ministarstvo rudarstva i energetike zajedno sa projektnim konzorcijumom pokrenulo je misiju utvrđivanja pravca energetske i klimatske budućnosti Srbije izradom Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine. Opseg projekta je takođe uključivao izradu Izveštaja o strateškoj proceni uticaja INEKP-a i izradu četiri napredna alata za energetsko modeliranje posebno dizajnirana za strateško planiranje i optimizaciju procesa donošenja odluka u energetskom sektoru Srbije.
Projekat definiše ciljeve za energetski sektor Srbije u narednim decenijama, sa ciljem da se obezbedi sigurno snabdevanje, energetska nezavisnost i efikasno i ekonomično upravljanje procesom dekarbonizacije.
U kontekstu ove strateške inicijative usmerene na unapređenje energetskog sektora Srbije, formirane su dve radne grupe sa posebnim fokusom, kako bi se obezbedilo sveobuhvatno praćenje i efikasan nadzor procesa. Prva radna grupa je naginjala ka analitičkoj strani spektra, istražujući složenost energetskog modeliranja i makroekonomskih instrumenata, dok je druga uspostavljena sa načinom razmišljanja vođenim politikama, osiguravajući da predložene politike odražavaju analitičke kvantitativne uvide i da su usklađene sa težnjama Srbije za budućnost energetskog sektora.
Nivo saradnje bez presedana između zainteresovanih strana podstican je i demonstriran kroz 15 sastanaka radnih grupa i više od 60 multilateralnih diskusija, okupljajući 180 učesnika koji predstavljaju više od 40 različitih organizacija. Nadzor su vršila ministarstva, javni i privatni subjekti, organizacije civilnog društva, kao i međunarodni predstavnici Sekretarijata Energetske zajednice, Delegacije EU u Republici Srbiji, EBRD-a, drugih.
Nadovezujući se na osnovu saradnje koju su uspostavile dve radne grupe, projekat je ostvario značajan napredak kroz usavršavanje i razvoj skupa analitičkih alata. Međutim, pored ogromnog broja sprovedenih simulacija, više od 600 korišćenja i uvođenja sofisticiranih modela, ključni aspekt nasleđa projekta jeste izgradnja kapaciteta u zemlji. Projekat je podrazumevao sveobuhvatan program obuke, koji se sastojao od osam radionica uz obučavanje 45 profesionalaca iz više od 10 različitih organizacija u oblasti novih veština i sposobnosti u oblasti modeliranja energetskog sistema i makroekonomske analize.
Dugoročni značaj ovih aktivnosti seže mnogo dalje od neposrednih ishoda utvrđivanja optimalnog izbora scenarija za INEKP. Tehnologija, znanje i veštine i modeli koji su razvijeni i korišćeni ostaće u okviru ministarstva, služeći kao neprocenjivi resursi za Srbiju u godinama koje dolaze.
Sredinom 2023, u poslednjoj fazi projekta, nacrt verzije INEKP-a i Strateške procene uticaja na životnu sredinu pokrenuo je opsežan krug javnih konsultacija, uz značajno učešće. Održane su tri zajedničke javne rasprave u Beogradu, Novom Sadu i Nišu sa više od 160 učesnika iz oko 90 organizacija. Povratne informacije prikupljene tokom perioda konsultacija bile su sveobuhvatne, sa više od 500 komentara na INEKP i 60 na Stratešku procenu uticaja na životnu sredinu, od velikog broja organizacija i pojedinaca. Pored toga, Sekretarijat Energetske zajednice je poslao više od 30 preporuka za reviziju nacrta INEKP-a.
Pošto su svi komentari, kritike i sugestije detaljno razmotreni, ovaj inkluzivni pristup je obezbedio da konačne verzije INEKP-a i Strateške procene uticaja na životnu sredinu budu precizirane i prilagođene tako da odražavaju uvide i preporuke javnosti, zainteresovanih strana i Sekretarijata Energetske zajednice.
Konačno, krajem 2023. godine, Radna grupa projekta usvojila je strateške dokumente, čime je obeležen završetak izazovne procedure. Ovaj ključni trenutak ne samo da simbolizuje kulminaciju godina posvećenog truda, već i postavlja čvrste temelje za održivu energetsku budućnost Srbije. Gledajući unapred, ovaj projekat ima potencijal da značajno utiče na pristup Srbije energetskoj i klimatskoj politici, promovišući zeleniju, otporniju i energetski efikasnu zemlju.
Evropska unija je najveći donator energetskog sektora u Srbiji, sa ulaganjima većim od milijardu evra u bespovratnim sredstima od 2000. godine. EU je 2023. godine obezbedila Paket energetske podrške za Srbiju u iznosu od 165 miliona evra kako bi pomogla građanima i malim i srednjim preduzećima koja se bore sa povećanjem cena energije i tranzicijom na zelenu energiju. Pored toga, odobreno ja 31 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac (zajam KfW-a od 81,8 miliona evra), kao i 16,1 miliona evra za rekonstrukciju Hidroelektrane Vlasina (zajam EBRD-a od 61,6 miliona evra).
EU i Srbija u sektoru energetike
