Obraćanje visoke predstavnice/potpredsednice Komisije Federike Mogerini na konferenciji za štampu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku

Hvala vam. Zadovoljstvo je biti ponovo ovde povodom konferencije o reviziji Ugovora o neširenju nuklearnog oružja. Moje obraćanje učesnicima konferencije je planirano još ranije, ali ja sam iskoristila priliku da se nadovežem i prenesem zapažanja sa sastanka Evropskog saveta koji je održan prošlog četvrtka, na kom su šefovi vlada i država članica Evropske unije razgovarali o tragedijama koje se događaju u Sredozemlju a koje su povezane sa trgovinom i krijumčarenjem ljudi preko Sredozemnog mora kao i kroz Afriku a u većini slučajeva iz Sirije ili Roga Afrike, gde je život migranata u opasnosti. Zato sam danas razgovarala sa predstavnicima država članica EU koje zasedaju u Savetu bezbednosti, odnosno predstavnicima Litvanije, koja od petka predsedava Savetom, Španije, Velike Britanije i Francuske. Kasnije ću se sastati i sa stalnim predstavnikom Italije i Rusije, sutra u Vašingtonu sa Samantom Pauer, ali i državnim sekretarom Kerijem. Između ostalog, razgovaraćemo i o migracijama. Naredne nedelje boravim u poseti Kini te će se ovo pitanje naći na dnevnom redu i tamošnjih razgovora.

Ovo je takođe prilika da se sastanem sa ministrom spoljnih poslova Irana Zarifom koji je večeras ovde zbog nuklearnih pregovora, manje od mesec dana nakon što su u Švajcarskoj postignuta rešenja u okviru pregovora koji su usmereni na postizanje sporazuma. Uverena sam da ćemo i nadalje obavljati dobar posao. Kao što znate, rad na nacrtu teksta sporazuma je ponovo pokrenut, a na osnovu rešenja koje smo zajedno postigli u Švajcarskoj.

Održaću i bilateralni sastanak sa Pavlom Klimkinom, ministrom spoljnih poslova Ukrajine, i to nakon jučerašnjeg samita EU i Ukrajine koji je imao pozitivan ishod. Nadam se da neću preskočiti nijednu od tačaka mog veoma bogatog programa koji za sada daje rezultate.

Pitanje: Da li smatrate da ćete na sastanku sa ministrom Zarifom moći da izgladite nesuglasice o datumu ukidanja sankcija i drugim pitanjima koja su se pokazale kao sporna? I da li će biti reči o zapleni broda od strane iranskih snaga koja se odigrala danas? Da li otprilike znate kada će Savet bezbednosti odobriti vojnu operaciju EU u Libiji?

Visoka predstavnica Federika Mogerini: Pitanje koje ste pomenuli ću svakako otvoriti na današnjem sastanku sa ministrom Zarifom. O tome ću razgovarati i sa sekretarom Kerijem kako bih saznala više o razvoju događaja. A zasigurno ćemo razgovarati i o svim tačkama koje treba zaokružiti radi postizanja konačnog sporazuma krajem juna. Očekujem da razgovor urodi plodom nakon što su i naši timovi ovih dana iznova pokrenuli rad a spremaju se i za sastanak na kom će sledeće nedelje napraviti nacrt sporazuma.

Kada je reč o međunarodnom, pravnom okviru za borbu protiv trgovaca i krijumčara ljudima, juče sam sa generalnim sekretarom Ban Ki-Munom i premijerom Rencijem na Siciliji vodila konstruktivan razgovor. Evropska unija ne može da odredi tempo rada Saveta bezbednosti jer EU kao što dobro znate tamo nema svoje mesto. Zato ne mogu da komentarišem naredne korake. Ono što mogu da kažem je da mi u Briselu tesno sarađujemo sa članicama Evropske unije koje zasedaju u Savetu bezbednosti i ne samo sa njima već i sa drugima, i trudimo se da opcije koje pripremamo idu rame uz rame sa razgovorima koji se vode u Savetu. Mislim da sam pomenula činjenicu da sam se upravo sastala sa stalnim predstavnikom Jordana i to ne samo kao sa predsednikom Saveta već kao sa predstavnikom arapske zemlje koja igra važnu ulogu kada je u pitanju bezbednost u regionu. Jutros sam razgovarala i sa predsednicom Afričke unije gospođom Zumom kako bismo našle načine za razvoj bliže saradnje u sprečavanju aktivnosti kriminalnih organizacija na afričkoj teritoriji i hvatanju u koštac sa korenom ovog fenomena, jer odlično znamo da se ne možemo usredsrediti samo na jednu kariku u lancu odnosno poslednji deo puta. Moramo da rešavamo primarne uzorke; moramo da se pozabavimo problemom siromaštva, ratova, ljudskih prava, nejednake raspodele i pristupa resursima, bilo da se radi o finansijskim ili resursima druge vrste.

Ovo moramo da uradimo u saradnji sa zemljama koje su uključene u ovaj proces jer trgovina ljudima i krijumčarenje predstavljaju očigledno kršenje ljudskih prava ali i pretnju po bezbednost i stabilnost zemalja širom sveta. Ovo nije samo problem Evrope, niti Libije, čak i uprkos činjenici da tražimo načine za saradnju sa svim žiteljima Libije da se odupru ovoj pretnji i nađu način da spreče njeno dalje širenje na svojoj teritoriji.

Zato moramo da sarađujemo sa našim partnerima širom regiona i sveta. Stoga nije na meni da određujem tempo rada Savetu bezbednosti UN, već da se pobrinem da rad Evropske unije bude koordiniran i u skladu sa međunarodnim pravom. Dozvolite mi još da kažem da sam u nedelju razgovarala sa Antoniom Guteresom o pokretanju još bliže koordinacije jer je naš glavni cilj spašavanje života, a to znači i brigu o ljudima koje spasimo. Pri tome težimo snažnom partnerstvu sa UNHCR-om i bilo bi dobro videti da je UNHCR aktivan svuda gde se trgovina i krijumčarenje ljudi odigrava.

Pitanje: Kada je u pitanju krijumčarenje migranata, da li možete da kažete kada će početi vaše izvršne operacije? Koje zemlje će učestvovati? Da li možete da iznesete neke detalje o funkcionisanju operacija?

Visoka predstavnica Federika Mogerini: Prošlog četvrtka mi je poveren zadatak da započnem pripremu mogućih operacija Evropske unije uz puno poštovanje međunarodnog prava, što praktično znači da pre nego otpočnemo sa operacijom na nivou Evropske unije, moramo da imamo pravni osnov ovih aktivnosti. U međuvremenu razmatramo mogućnosti za misiju, odnosno operaciju.

Procedura izgleda ovako: ja prvo predstavljam različite mogućnosti ministrima nakon čega oni donose odluke; odluke u EU se donose jednoglasno, što znači da svih 28 članica mora glasati u korist predloga da bi odluka bila usvojena. Sledeći korak je da svaka članica ponaosob odluči da li će i na koji način učestvovati u operaciji, tako da procedura ima više faza: pripreme su počele u četvrtak, istog dana kada je održan i sastanak Evropskog saveta.

Mi na ovome brzo radimo, ali „brzo” u Evropskoj uniji ne znači nekoliko dana. Između ostalog zbog toga što, kako sam istakla, moramo da se pobrinemo da se naše aktivnosti odvijaju u skladu sa međunarodnim pravom. Ne želimo da se bilo šta kosi sa međunarodnim pravom i želimo da ostvarimo blisku saradnju sa UN odnosno partnerstvo sa vlastima u Libiji.

Uskoro se sastajem i sa Bernardinom Leonom kako bismo ustanovili na koji način da podržimo njegove napore za postizanje sporazuma sa Libijom jer smo svesni činjenice da u ovom procesu moramo sarađivati sa Libijom i svim njenim žiteljima. I dozvolite mi da ovo još jednom istaknem jer mislim da se ta poruka ne prenosi dovoljno jasno: želim da jasno stavim do znanja da ništa što Evropska unija planira da učini neće ići na štetu naroda Libije ili vlasti u toj zemlji. Ono što želimo je da sa libijcima radimo zajedno na njihovoj bezbednosti i prilici da njihovu zemlju oslobodimo od kriminalnih i terorističkih grupa čije je širenje aktuelno. To je partnerstvo kome težimo.

Pitanje: Recite nam da li EU podržava rezoluciju Saveta bezbednosti i uspostavljanje pomorskih snaga koje će se uhvatiti u koštac sa trgovcima ljudi u oblasti Sredozemlja kao i sa prilivom i odlivom oružja iz Libije?

Visoka predstavnica Federika Mogerini: Tema mojih razgovora danas obuhvata prvi deo vašeg pitanja, što znači da je odgovor potvrdan. Kako možemo da zaustavimo trgovinu ljudima: na moru, ali ne samo tamo, jer ako se osvrnete na saopštenje Evropskog saveta meni je poveren jedan zadatak, ali postoji i drugi a to je rad na ostalim aspektima sprečavanja i borbe protiv trgovaca ljudima. Ovaj rad će prvenstveno biti intenziviran sa Nigerom, Malijem i drugim susedima Libije – Tunisom, Egiptom, Alžirom, kako ne bismo akcenat bacali samo krajnju kariku u lancu, već na celokupnu bezbednost koju treba izgraditi u regionu. Odgovor na vaše pitanje je da, to je definitno sastavni deo mog mandata i deo razgovora koje vodim, a koje bih ocenila kao izuzetno konstruktivne.

Pitanje: Obraćanje visoke predstavnice/potpredsednice Komisije Federike Mogerini na konferenciji za štampu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku Da li je i Sirija obuhvaćena razgovorima? Ujedinjene nacije su pozvale Iran da učestvuje u eventualnoj trećoj konferenciji u Ženevi. Da li ćete na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Irana razgovarati i o Siriji i Jemenu?

Visoka predstavnica Federika Mogerini: Glavna tema našeg večerašnjeg razgovora će kao i do sada biti nuklerani pregovori. Ima mnogo toga na dnevnom redu, ali svaki put kad se sastanem sa ministrom Zarifom ja iskoristim priliku da razgovaram i o mnogobrojnim krizama u regionu kao i o ulozi koju bi Iran mogao da odigra u pronalaženju konstruktivnog političkog rešenja za krizu u Siriji. Dozvolite da kažem da u potpunosti podržavam napore specijalnog izaslanika UN Stafana de Misture koji je juče i sam bio ovde u Savetu bezbednosti. Evropska unija u potpunosti podržava njegov rad, kako politički tako i pružanjem konkretne podrške, a ja se nadam da ćemo uspeti da nađemo izlaz iz sukoba na koji smo oguglali, ali koji zbog toga nije prestao da bude dramatičan u pogledu humanitarnih posledica po zemlju i region. I naravno, razgovaraćemo i o Jemenu.

Pitanje: Da li smatrate da je Iran spreman da razgovara o političkoj ulozi odnosno o rešenju krize u Siriji?

Visoka predstavnica Federika Mogerini: Svakako je spreman da o tome razgovara. Suština je u pronalaženju načina na koji bi Iran mogao da doprinese rešavanju političke krize u Siriji kao i pronalaženju načina da narod Sirije sam povede zemlju napred.

Pitanje: Šta je to što tražite od Irana da uradi u Siriji? Na koji način očekujete da Iran dâ svoj doprinos i na koji način ćete u tom pogledu uveriti arapske zemle da Iran može biti deo rešenja, budući da one smatraju da je Iran deo problema u Siriji te da stoga ne može biti i rešenje? Predsednik Obama poziva lidere u Kemp Dejvid, čini se da Evropljani ne rade ništa čak ni u pogledu izbeglica iz Sirije, već da čitavo breme nose Liban i Jordan. Zato nam molim vas recite šta Evropska unija radi po ovim pitanjima: po pitanju uloge Irana, izbeglica i davanju garancija arapskim zemljama.

Kad su u pitanju izbeglice, upravo sam razgovarala sa stalnim predstavnikom Jordana. I sama sam bila u poseti kampovima u Jordanu kao i onima u Libanu. Potpuno sam svesna ogromnog broja izbeglica koje borave u Jordanu i Libanu ali i Turskoj. Dozvolite da kažem da države članice Evropske unije učestvuju u preseljenju izbeglica koje su trenutno u ovim zemljama. Prema mom mišljenju, možemo i moramo da učinimo više i o tome ćemo razgovarati sa šefovima vlada i država. Nije na Evropskoj uniji već na njenim državama članicama da preuzmu veću odgovornost i ja ih na to uvek podstičem. Štaviše, uvek kada razgovaramo o naporima i izazovima Evropljana pri zbrinjavanju velikog broja migranata i azilanata, uvek naglašavam da moramo da obratimo pažnju i na broj ljudi koji borave u arapskim zemljama koje su prihvatile te i dalje prihvataju ogroman broj izbeglica.

Što se Irana tiče, naš najveći doprinos je što se nuklearni pregovori odigravaju pod našim pokroviteljstvom. Ovo i lično doživljavam kao svoj glavni zadatak. To je uloga koju je visokom predstavniku Evropske unije poverio Savet bezbednosti te zato smatram da je moj glavni zadatak da se pobrinem za tempo i kvalitet pregovora. Kvalitet podrazumeva to da Iran ne može da razvija nuklearno oružje, ali da kao i svi ostali ima pravo da razvija mirovni program, i ja smatram da je ovo već samo po sebi važan doprinos stabilnosti u regionu. Uverena sam i da ovo može dati Iranu drugačiju ulogu u regionu. U potpunosti razumem zabrinutost velikog broja arapskih i drugih zemalja u pogledu uloge Irana, ali sam istovremeno uverena da je naivno pomisliti da zemlja poput Irana može samo nestati sa mape, te mislim da je najbolji mogući pristup, sa jedne strane, proizvesti pozitivne rezultate nuklearnih pregovora kako bismo bili sigurni da oni neće razvijati nuklearno oružje, a sa druge strane, pozvati Iran da odigra značajnu pozitivnu ulogu u regionu. Što se Sirije tiče, moramo da podstaknemo režim da učestvuje u onome što ja nazivam tranziciju kojom u potpunosti upravlja Sirija, ali to mora biti tranzicija i na njenom čelu mora biti sam narod Sirije.

Zato mislim da treba pozvati sve strane koje mogu da utiču na aktere u Siriji da, u dobroj veri i predano, odigraju odgovornu ulogu u takvoj tranziciji.