Specijalni rezervat prirode Zasavica spaja zaštitu prirodnog nasleđa i održivi turizam
Nadomak Sremske Mitrovice, u području južne Vojvodine i severne Mačve, nalazi se Specijalni rezervat prirode Zasavica, jedno od biodiverzitetski najbogatijih područja Evrope. Sa više od 700 biljnih i 300 ptičjih vrsta, Zasavica privlači na hiljade posetilaca godišnje, nudeći autentičan doživljaj prirode i jedinstvenu gastronomsku ponudu. Poseban kuriozitet je magareći sir, jedan od najskupljih na svetu, koji se proizvedi isključivo ovde, a prepoznat je širom planete.
Održavanje ovog vlažnog staništa ključno je za očuvanje ravnoteže u prirodi. Ova oaza biodiverziteta nalazi se u neposrednoj blizini urbanih sredina, ali je dovoljno izolovana da posetiocima pruži doživljaj netaknute prirode.
| Sir od magarećeg mleka, poznat kao „pule“ je jedinstven zbog izuzetno niskog sadržaja masti u magarećem mleku, što otežava proces proizvodnje sira. Za jedan kilogram sira potrebno je oko 25 litara mleka, a godišnje se proizvede preko 40 kilograma ovog sira. Cena pakovanja od 50 grama iznosi oko 7.200 dinara, dok sir u ekskluzivnom pakovanju košta 10.800 dinara. Ograničena proizvodnja i jedinstvenost čine ovaj sir izuzetno cenjenim na svetskom tržištu. |
Vuk Simić, upravnik SRP Zasavica, ističe da zaštita ovog prostora donosi brojne koristi i lokalnom stanovništvu, jer žive u zdravom, nezagađenom okruženju, što doprinosi poboljšanju kvaliteta života i očuvanju prirodnih resursa od kojih zavise.
,,Turizam u Zasavici je strogo regulisan i dozvoljen samo na malom segmentu rezervata, dok ostali delovi ostaju netaknuti. Svaki posetilac koji kupi ulaznicu direktno doprinosi finansiranju zaštite ovog jedinstvenog ekosistema. Od samog početka, lokalna zajednica je bila aktivno uključena u ekoturizam i ima značajne koristi od njega. Mnogi meštani sela angažovani su kroz različite oblike saradnje, zaposlenja i proizvodnje, što je doprinelo i povećanoj popularnosti sela“, kaže Simić.
Ovaj balans između turizma i očuvanja prirode omogućava posetiocima da bolje razumeju značaj očuvanja ovih staništa i istraže ih na održiv način, uz poštovanje prirodne ravnoteže. Ovakav pristup se jasno odražava i u aktivnostima kao što je plovidba turističkim brodom „Umbra“ na Zasavici, koja traje 40 minuta i obuhvata 4 kilometra vodenog ogledala, površinu vode koja se reflektuje i stvara specifičan vizuelni efekat, pružajući jedinstven doživljaj prirodnog okruženja.
„Ova vožnja, koja je bila prva turistička ponuda u rezervatu, i dalje je vrlo popularna, a svake godine hiljade školske dece dolaze na edukativne ekskurzije, uživajući u tišini i lepoti prirode. Pre nekoliko godina uvedena je i safari vožnja električnim autobusom po pašnjaku Valjevac. Posetioci se voze kroz pašnjak na kojem se slobodno kreće više od 400 divljih konja, 300 magaraca i oko 50 podolskih goveda. Slobodni galop konja i prizori trčanja životinja ostavljaju neizbrisiv utisak, dok autobus često zaustave magarci koji, želeći da se maze, prilaze posetiocima“, pojašnjava Simić.
Prirodne specifičnosti
Sam rezervat obuhvata 3.600 hektara zaštićene površine, a njegov centralni vodotok je rečica Zasavica. Ona vijuga kroz nekadašnje korito Save u dužini od 33 km, ali njene vode ne potiču iz Save, već iz Drine.
„Ovo je posledica hidrografskih promena u prošlosti – naime, vode Drine su se delimično preusmerile u pravcu Zasavice, čineći je jedinstvenim ekosistemom u kojem se prepliću različiti vodni uticaji. Ovakva specifična vodena dinamika omogućila je očuvanje brojnih retkih biljnih i životinjskih vrsta, zbog čega je Zasavica danas jedno od najvažnijih područja za zaštitu biodiverziteta u Srbiji’’, ističe Simić.
Zasavicu nastanjuje mesožderna biljka vodena stupica (Aldrovanda vesiculosa), jedina preostala vrsta iz roda Aldrovanda u Srbiji, i mrguda (Umbra krameri), riba koja je smatrana izumrlom dok nije ponovo otkrivena u vodama Zasavice 1996. godine. Takođe, rezervat je bio prvo mesto u Srbiji gde je evropski dabar (Castor fiber)uspešno vraćen u prirodu nakon više decenija odsustva.
Dodatni zamah zaštiti prirode daje projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji pomaže revitalizaciju pašnjaka Valjevac i vraćanje vlažnih livada koje su ključne za očuvanje mnogih biljnih i životinjskih vrsta.
„Ovaj projekat omogućava da Zasavica i dalje ostane primer održivog suživota čoveka i prirode, dok istovremeno doprinosi borbi protiv klimatskih promena i unapređenju ekološke svesti. Kao rezultat ovog truda, rezervat Zasavica neprestano unapređuje svoju ponudu, što doprinosi sve većem interesovanju posetilaca, sa stalnim rastom broja kako povratnih, tako i novih gostiju“, zaključuje Simić.
Zasavica nije samo prirodni rezervat, ona je dokaz da je moguće spojiti turizam i zaštitu prirode, pružajući nezaboravno iskustvo svima koji je posete.
Foto Vladimir Dobretic, PZZP
