Danas je u Beogradu, u zajedničkoj organizaciji Centra za evropske politike (CEP) i Delegacije Evropske unije u Srbiji, organizovana šesnaesta tradicionalna panel diskusija povodom promene predsedavanja Savetu EU. Panelisti na događaju Od Belgije do Mađarske: Nove mogućnosti za dalje ubrzanje procesa proširenja su bili ambasadorka Kraljevine Belgije, NJ.E. Keti Bugenhout, ambasador Republike Mađarske, NJ.E. Jozef Zoltan Mađar, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji, NJ.E. Emanuele Žiofre, Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije Republike Srbije i predsednik Upravnog odbora CEP-a, Srđan Majstorović. Panelom je moderirao Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač u CEP-u.
Pored isticanja ključnih dostignuća belgijskog predsedavanja Savetu, ovaj panel je imao za cilj i da razjasni strategiju Mađarske za usmeravanje EU u narednih šest meseci. Mađarska kao država koja deli granice sa Zapadnim Balkanom i Ukrajinom i kao bivša socijalistička republika razume poteškoće sa kojima se suočavaju i nove i stare zemlje kandidati na svom putu ka EU.
Ambasadorka Kraljevine Belgije je, pričajući o uspesima belgijskog predsedavanja, rekla kako je njena zemlja uradila sve što planirala, čak i u skraćenom vremenskom periodu koji su imali, zbog pauze zbog izbora. Ona je istakla kako je posebno značajna aktivnost Belgije u Zelenoj agendi, kao i u Planu rasta za Zapadni Balkan.
“Plan rasta za Zapadni Balkan bio je jedan od dokumenata usvojenih u ovom kratkom vremenskom periodu. Plan rasta je bio na umu svim državama članicama EU i bio je prioritet,” istakla je ona.
“Deo slogana našeg predsedavanja je i Pripremite se za budućnost, jer verujemo da je integracija jako važan proces. EU neće biti ista sa 36 država za stolom. Biće ogromne ekonomske razlike kada se pridruže nove članice i novac će morati da se raspodeli na više zemalja. Pripremiti se za budućnost znači da Savet ima posla koji treba da se uradi da bi primio nove države članice i to je prihvaćeno 28. juna na sastanku Saveta”, rekla je ona.
Jožef Mađar je istakao da je slogan mađarskog predsedavanja: Učinimo Evropu ponovo velikom odabran jer najbolje prikazuje fokus mađarskog predsedavanja – jačanje evropske ekonomije koja, kako Mađar kaže “stagnira u odnosu na druge kontinente”.
“2018. godine ekonomije SAD i EU bile su iste, a sada je američka ekonomija dvostruko veća od EU. Ekonomski rast u ključnim državama EU predviđa se od 1%, dok je za SAD 3%, a za Kinu 5%. Konkurentnost je bila deo programa trio i Mađarska to želi da pojača svojim programom. Želimo da finaliziramo evropski paket konkurentnosti i da ga usvojimo kao novi instrument za države članice,” rekao je Mađar.
Bilo je nedoumica u vezi sa Planom rasta za Zapadni Balkan, ali smo ga brzo realizovali, što je odraz snažne političke volje da se ide ka proširenju, istakao je ambasador Žiofre. U proteklih nekoliko meseci imali smo tri sastanka lidera na kojima smo razgovarali o konkretnim merama za integraciju Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište, a sa Reformskom agendom imaćemo set reformi za svaku zemlju kako bismo to ubrzali“, dodao je on.
„Sa Planom rasta, EU menja svoj pristup u pogledu načina na koji raspoređuje sredstva, sa prošlim finansiranjem projekata – finansiranje Plana rasta je nešto slično onome što je Komisija ranije uradila za države članice – zahtevajući od njih da sprovedu niz reformi i odrede sredstva na osnovu sprovedenih reformi. Ovo se pokazalo uspešnim i isti pristup se sada usvaja za zemlje kandidate. Ideja je da se smanji društveni i ekonomski jaz između EU i zemalja kandidata, a istovremeno ubrzati reforme vezane za vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala“, objasnio je on.
“Razumemo geopolitička pomeranja i obnovljeno interesovanje za proširenje posle rata u Ukrajini i želeli bismo da iskoristimo tu priliku, ne samo kroz Reformsku agendu već i šire”, rekla je ministarka Miščević. Ona je istakla i da cilj Srbije nije samo da otvorimo Klaster 3, već i da pripremimo i otvorimo Klaster 2 – Unutrašnje tržište i želeli bismo da do kraja ove godine dobijemo IBAR za Poglavlje 23 i 24.
Majstorović je istakao da je prošle nedelje usvojena Strateška agenda 2024 – 2029, i da je jasno da Evropska unija počinje pripreme za proširenje, kao i da unutrašnje reforme EU idu ‘ruku pod ruku’ sa proširenjem”.
Međutim, Majstorović je takođe podsetio da se 2024. godine navršava 10 godina od početka pregovora Srbije sa EU i da rezultati su daleko od onih koje smo očekivali. On je podsetio na važnost reformi, ali i da “EU integracije nikad ne prestaju” i da se nastavljaju u različitim oblicima i kad postanete član. Takođe, on je istakao da put ka EU nije pravolinijski i nepovratan. “Reforme koje kandidati moraju da preduzmu su ponekad reverzibilne i članstvo nije garancija da će svi proći bez problema i Srbija to mora da nauči i da se na vreme reši,” zaključio je Majstorović.
Ovaj događaj je deo tradicionalne prakse koju su CEP i EU info centar započeli pre osam godina, sa ciljem pokretanja kvalitetne debate o prioritetima EU iz ugla država koje predsedavaju Savetom EU (odlazeće i predstojeće predsedavajuće države), uz osvrt na aktuelne teme u procesu pristupanja Srbije EU. Događaj dva puta godišnje okuplja predstavnike diplomatskog kora, državnih institucija i organizacija civilnog društva i medijski je znatno ispraćen.
