2,2 milijarde evra vredan finansijski paket za železnički Koridor 10 danas su zajednički najavili Srbija, Evropska unija, Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Paket se odnosi na unapređenje deonice Beograd – Niš na Koridoru 10, koje će omogućiti povezanost brzom prugom do 200 km/č između dva grada, uz brži protok robe i usluga, a takođe će doprineti brzoj integraciji u železničke mreže EU.
Paket se sastoji od investicionog granta u iznosu do 598 miliona evra od EU – najveće donacije EU za jedan projekat u Srbiji do sada; zajma od 1,1 milijarde evra od EIB-a i 550 miliona evra zajma EBRD-a. EU je već odobrila bespovratna sredstva u vrednosti od 265 miliona evra, a prva tranša od 82,8 miliona evra potvrđena je protokolarnim potpisivanjem u vozu od Beograda ka Nišu.
Potpisivanje je obavljeno u prisustvu evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju Olivera Varheljija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i šefa Kancelarije EIB za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija, direktora EBRD za Zapadni Balkan Matea Kolanđelija, ministra za EU integracije, Tanje Miščević, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Gorana Vesića i ministra finansija, Siniše Malog kao i diplomata EU zemalja članica.
Železnički Koridor 10 je jedan od panevropskih koridora koji povezuju centralnu Evropu sa Solunom, i deo je Ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan u iznosu od 30 milijardi evra, koji ima za cilj da mobiliše investicije u oblastima transporta, energetike, zelene i digitalne tranzicije, da stvori održiv rast i radna mesta koje dostižu 1/3 BDP-a Zapadnog Balkana.
Evropski komesar za pregovore o proširenju, Oliver Varhelji izjavio je: „Odabrali smo ovaj projekat jer je ima sposobnost da promeni realnost na terenu za građane Srbije, za građane južne Srbije, a samim tim i za ceo region. Zato što bi ovaj voz trebalo da donese rast i radna mesta, ovaj voz bi trebalo da donese investicije u oblastima gde je najpotrebnije – na jugu Srbije – ali i da donese novu Srbiju i novi region.“
Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je: „610 miliona evra dobijamo na poklon, od ukupno 2.7 milijardi. Najveća pomoć, najveća podrška, najveći novac. Kada ovo budemo uradili, Niš će biti udaljen od Beograda sat i 40 minuta, sada automobilom ne možete da stignete ni za dva i po sata. Kada je pruga izgrađena 1884. godine, putovalo se osam sati, sada se putuje šest i po. Ništa se nije promenilo 130 godina. Sada menjamo Srbiju, uz pomoć Evropske unije.
Evropska investiciona banka (EIB) je do danas uložila preko 1,2 milijarde evra u železnički sektor, podržavajući regionalnu saradnju i povezanost.
Komentarišući ovaj događaj, potpredsednica EIB zadužena za Zapadni Balkan, Liliana Pavlova izjavila je: „Kao banka Evropske unije, Evropska investiciona banka je posvećena pružanju održive podrške kako za životnu sredinu, tako i za finansije naših partnera. Iz tog razloga je ovo partnerstvo koje će doprineti modernizaciji železničkog Koridora 10 u srcu EIB Global-a. Zahvaljujući spajanju finansija, grantova i tehničke asistencije od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan i instrumenta EU za pretpristupnu pomoć -IPA, bili smo u mogućnosti da brže pripremimo ovaj projekat i obezbedimo najkompetentniju finansijsku ponudu.
EBRD je jedan od glavnih finansijera srpskog železničkog sektora, sa preko milijardu evra uloženih do danas i ambicioznim planovima za proširenje ove podrške u budućnosti.
Mateo Kolanđeli, direktor EBRD-a za Zapadni Balkan ocenio je da „modernizacija železničke infrastrukture, povećanje njene efikasnosti i bezbednosti jeste pokretač ekonomskog razvoja regiona Zapadnog Balkana i jedan je od ključnih prioriteta za EBRD. Banka je već dugo posvećena železničkom sektoru Srbije i drago nam je da sarađujemo sa Evropskom unijom i EIB-om na ovom značajnom projektu“.
Finansijski paket od 2,2 milijarde evra omogućiće suštinsku modernizaciju železničke infrastrukture na deonici Beograd – Niš na železničkom Koridoru 10, uključujući izgradnju novih mostova i tunela. Ova modernizacija će dovesti do poboljšanja povezanosti Srbije sa drugim evropskim železničkim mrežama i olakšaće usluge bržeg transporta tereta i značajno smanjiti vreme putovanja do Niša i Beograda. Kako železnički saobraćaj predstavlja čist način transporta, modernizacija železničkog sistema takođe doprinosi čistijoj životnoj sredini.
Projekti u sektoru saobraćaja koje finansira EU u Srbiji imaju za cilj unapređenje transportne povezanosti, a time i bolju ekonomsku integraciju unutar regiona i integraciju regiona sa EU. Pored toga, napori koje EU ulaže u sektoru saobraćaja posredstvom ovih projekata su u velikoj meri usmereni na otvaranje tržišta i primenu standarda EU. Projekti koje podržava EU su značajno doprineli procesu reforme železnice, uvođenju savremenih i najisplativijih praksi održavanja infrastrukture drumskog saobraćaja, te uvođenju rečnog informacionog sistema u cilju poboljšanja uslova plovidbe na unutrašnjim plovnim putevima Srbije.