Linearan model ekonomije po sistemu – proizvodimo i bacamo, danas je za većinu evropskih zemalja prošlost. Kako je količina otpada koju čovek proizvodi sve veća, došlo se do logičnog rešenja, a to je da otpad koji pravimo pretvorimo u resurs. Ovo je ključna odlika cirkularne ekonomije o kojoj je bilo reči na prvom u nizu događaja iz Zelene serije, koju organizuje EU info point iz Novog Sada.
Na početku događaja, prisutnima se obratila direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Željka Jeličić Marinković, ističući važnost dijaloga o ovim i sličnim temama.
Da je ovo goruća tema, pokazala je i plodna diskusija koja je usledila nakon projekcije dokumentarne emisije Zelene patrole Od bezvrednog otpada do vrednih sirovina na temu reciklaže i cirkularne ekonomije. U jednom se svi slažu – da bi neki problem mogao da se reši neophodno je ukazati na njega i učiniti ga vidljivim.
“Mi kao novinari imamo zadatak da skrenemo pažnju na ove problem kako bi javnost uticala na donosioce odluka da uspostave mehanizme zaštite životne sredine”, rekla je Ruža Helać iz Zelene patrole.
Stalno učimo iz prirode, a kako kaže Igor Jezdimirović iz udruženja Inženjeri zaštite životne sredine, “cirkularna ekonomija nije ništa drugo nego učenje iz prirode i onoga kako kruži materija i energija unutar nje”.
“Zalažući se za zaštitu životne sredine mi pokušavamo da sačuvamo naš način života. Zato se kod ovih pitanja stalno obraćamo industriji i nama kao potrošačima. Pokretač u upravljanju otpadom smo mi koji svaki dan možemo da odlučimo šta ćemo i da li ćemo da kupimo i upotrebimo”, objašnjava Jezdimirović.
Poslednja zvanična istraživanja Katedre za inženjerstvo zaštite životne sredine Univerziteta u Novom Sadu, rađena su 2015 godine. Ona su pokazala da u Novom Sadu svaki stanovnik generiše 910 grama otpada dnevno.
Prema rečima profesorice Maje Petrović sa ove katedre, podaci se verovatno nisu mnogo promenili, ali se od tada ne prikupljaju novi.
“Drugi problem je sadržaj ovog otpada. Kod nas u komunalnom otpadu ima jako mnogo opasnog industrijskog, medicinskog otpada i prilikom spaljivanja deponija, dolazi do spaljivanja svega ovoga i to završava u našem organizmu”, istakla je Petrović.
Na ovaj način mi ne samo da zagađujemo okolinu, već vršimo veliki pritisak na čitav zdravstveni sistem. To je jedan od razloga zašto je cirkularna ekonomija važna. Takođe, ona bi znatno uticala i na povećanje konkurentnosti privrede kao i na nova radna mesta.
Događaj Od bezvrednog otpada do vrednih sirovina EU info point organizovao je u partnerstvu sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode.
Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine. EU podržava Srbiju na putu ka zdravijoj životnoj sredini. Donirajući preko 400 miliona evra bespovratne pomoći za zaštitu životne sredine, EU je najveći donator u ovoj oblasti u Srbiji. Uz finansijsku podršku EU, Srbija radi na razvoju i primeni planova za zaštitu životne sredine na strateškom nivou, ali i na održivom sistemu zaštite životne sredine koji stvara zdravije okruženje i podiže kvalitet života.
