EU poziva sve strane da nastave sa smislenim i inkluzivnim dijalogom koji će dovesti do dugotrajnog rešenja; da zaštite suverenitet i teritorijalni integritet zemlje kao i da teže obezbeđivanju stabilne, prosperitetne i demokratske budućnosti Ukrajine i svih njenih građana.
Brisel, 6. mart 2014. – Evropska unija je trenutno usredsređena na ulaganje napora koji će rezultirati smirivanjem situacije u Ukrajini. EU poziva sve strane da nastave sa smislenim i inkluzivnim dijalogom koji će dovesti do dugotrajnog rešenja; da zaštite suverenitet i teritorijalni integritet zemlje kao i da teže obezbeđivanju stabilne, prosperitetne i demokratske budućnosti Ukrajine i svih njenih građana. EU je takođe dala predlog ubrzanju ukrajinskih ppolitičkih i privrednih reformi.
Partner prioriteta
EU je posvećena politici sekvencioniranog angažmana sa Ukrajinom kao i bliskoj saradnji koji obuhvata postepen napredak ka političkoj i ekonomskoj integraciji. Ukrajina je partner prioriteta u okviru Evropske politke prema susedima i Istočnog partnerstva. Sporazum o partnerstvu i saradnji između Evropske unije i Ukrajine, koji je stupio na snagu 1988, pruža sveobuhvatni okvir za saradnu između EU i Ukrajine u ključnim oblastima reforme.
O novom Sporazumu o pridruživanju, uključujući i Duboku i sveobuhvatnu zonu slobodne trgovine, se pregovaralo od 2007. do 2011, a parafiran je 2012. 10. decembra 2012. Savet Evropske unije je usvojio zaključke o Ukrajini koji su potvrdili posvećenost EU za potpisivanjem Sporazuma onog trenutka kad Ukrajina preduzme neophodne akcije i napravi vidljivi napredak ka postizanju ciljeva postavljenih u zaključcima. Ažurirana verzija agende o pridruživanju Ukrajine je takođe bila odobrena od strane Saveta za saradnju između Ukrajine i Evropske unije 24. juna 2013. 1 Prvobitno usvojena 2009. i ažurirana 2011, agenda je zamenila bivši Akcioni plan, pripremajući i olakšavajući stupanje na snagu Sporazuma o pridruživanju.
21. novembra 2013, Kabinet ministara Ukrajine je odlučio da obustavi pripreme za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju na samitu Istočnog partnerstva u Vilniusu. EU je uzela u obzir podršku Ukrajinske javnosti za političkim i ekonomskim pridruživanjem i spremna je da potpiše Sporazum o pridruživanju zasnovanom na odlučnoj akciji i vidljivom napretku ka ciljevima EU. U cilju ovoga, važan napredak je već postignut.
Skorašnji događaji
EU je pomno pratila razvoj političke situacije u Ukrajini i bila je angažovana u traženju rešenja za krizu koja se desila posle nekoliko meseci mirnih demonstracija na centralnom Trgu Majdan u Kijevu, usled odluke Vladine objave o Sporazumu o pridruživanju.
KetrinEšton, visoka predstavnica EU za spoljne poslove i politiku bezbednosti/potpredsednica Evropske komisije i Štefan File, komesar za proširenje i politiku prema susedima, su posetili Kijev više puta od početka protesta, kao i ministri spoljnih poslova nekoliko zemalja članica i članovi Parlamenta tokom skoro neprestanog angažmana. U sastancima sa predstavnicima vlasti, liderima opozicije i predstavnicima civilnog društva, napori EU su bili usmereni ka olakšanju dijaloga i stabilizaciji političe situacije.
Savet Evropske unije i njeno telo zaduženo za spoljne poslove (koje saziva i kojim predsedava Ketrin Ešton) je usvojila zaključke 10. februara 2014, naglasivši svoju zabrinutost o prijavljenim zloupotrebama ljudskih prava i slučajevima nasilja, zastrašivanja i nestalih osoba, i naglasila je spremnost da brzo reaguje na svako pogoršanje situacije na terenu.
Ketrin Ešton je sazvala vanrednu sednicu Saveta spoljnih poslova 20. februara 2014, na kojoj je u svetlu pogoršanja situacije, EU odlučila da uvede ciljane kaznene mere a zemlje članice su se složile da suspenduju izvozne licence na opremu koja može biti upotrebljena za internu represiju. Pokazujući zaprepašćenje nad pogoršanjem situacije i osuđujući svaku upotrebu nasilja, EU je podstakla sve strane da se bez odlaganja uključe u dijalog, kao i da se ostvare legitimne demokratske težnje ukrajinskog naroda (videti zaključke).
Na drugoj vanrednoj sednici Saveta spoljnih poslova od 3. marta 2014. osuđeno je kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine činom agresije ruskih oružanih snaga kao i ovlašćenjem koje je Federalni savet Rusije 1. marta dao za upotrebu oružanih snaga na teritoriji Ukrajine.
EU je apleovala na Rusiju da smesta povuče oružane snage nazad u područje njihovog stalnog stacioniranja, u skladu sa Sporazumom o statusu i uslovima o stacioniranju Crnomorske flote na terotoriji Ukrajine iz 1997. EU je takođe pohvalila i odmereni odgovor koji je Ukrajina do sada dala (videti zaključke).
Savet je 5. maja usvojio kaznene mere EU koje se tiču zamrzavanja i oporavka zloupotrebljenih državnih fondova Ukrajine, usmerenih protiv 18 osoba koje su identifikovane kao za zloupotrebu, i čije su finansije unutar Evropske unije sada zamrznute. Mere uključuju i odredbe koje olakšavaju oporavak zamrznutih fondova, kada se ispune određeni uslovi.
Evropska unija je spremna da pomogne novoj ukrajinskoj vladi u procesu stabilizacije i nastavku puta ka reformama. EU potvrđuje potrebu za daljim ustavnim reformama i održavanju slobodnih, pravednih i tranparentnih predsedničkih izbora pod nadzorom OEBSa i KDILJPa. EU potvrđuju veliku potrebu osiguravanja inkluzivnosti na svim nivoima vlasti, uključujući i preduzimanje koraka kojima bi se doprlo do svih ukrajinskih regiona, društvenih grupa i kojima bi se obezbedila zaštita nacionalnih manjina u skladu sa međunarodnim obavezama Ukrajine. U cilju ovoga, Ukrajina se podstiče da iskoristi stručnu pomoć Saveta Evrope i OEBSa.
Pojačana podrška i saradnja
5. marta je Evropska komisija predložila seriju privrednih i finansijskih mera podrške koje predstavljaju deo međunarodnih napora podrške Ukrajini u političkim i ekonomskim reformama, a koje će biti predstavljena šefovima država i vlada EU na njihovom vanrednom sastanku o Ukrajini, zakazanom za 6. mart. 11 milijardi evra će biti dostupno u narednih nekoliko godina iz budžeta EU i međunarodnih finansijskih institucija u EU. Ovo će služiti stabilizaciji ekonomske i finansijske situacije, pomoći će u tranziciji i podstaći će političke i ekonomske reforme.
Potpisivanje i primena Sporazuma o pridruživanju, uključujući Duboku i sveobuhvatnu zonu slobodne trgovine, iako ne predstavlja krajnji cilj saradnje između EU i Ukrajine doneće mogućnosti za održivi ekonomski razvoj i prosperitet svim regijama Ukrajine, uključujući i Krim, kao i njihovim susedima. EU potvrđuje svoju predanost poboljšanju kontakata među ljudima, prvenstveno putem liberalizacije viznog režima.
