Okreni na zeleno izborom kućnih aparata

Šta označavaju boje i simboli energetskih nalepnica na frižiderima, šporetima, veš-mašinama i drugim proizvodima za domaćinstva? Kako izabrati uređaj koji najviše odgovara potrošaču, a ujedno i troši najmanje energije, čuva kućni budžet i životnu sredinu? Ovo su pitanja na koja kampanja „Okreni na zeleno“ pruža odgovore.

Nikola Bertolini, šef za saradnju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, naglasio je važnost jučerašnjeg otvaranja Klastera 4 za zeleni razvoj Srbije.

„Klaster 4 je u središtu ekonomije. Razvoj energetike, zaštite životne sredine i sektora saobraćaja u skladu sa EU legislativom i klimatskim ciljevima, doneće nove investicije, povećati zaposlenost i osnažiti lokalna tržišta i mala i srednja preduzeća“, rekao je Bertolini i dodao:

„Otvarajući Klaster 4, uključujući Poglavlje 15 (Energetika), Srbija se obavezala da uskladi svoju legislativu sa pravnim tekovinama EU u sektoru energetike i osnaži svoje administrativne kapacitete. EU će nastaviti da podržava Srbiju i u tom pogledu kako bi bila olakšana dalja ulaganja u dekarbonizaciju energetskog sektora“, rekao je Bertolini.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku domaćinstava imaju najveći udeo u ukupnoj potrošnji energije – više od jedne trećine. Slede sektori privrede sa 29 odsto i saobraćaja sa 23 odsto. Ipak, većina građana Srbije (68 odsto) veruje da njihov lični angažman u maloj meri može doprineti energetskoj efikasnosti, pokazalo je istraživanje o navikama u kupovini bele tehnike i poznavanju štedljivih uređaja, sprovedeno u okviru projekta.

Potpredsednica Vlade i ministarka za rudarstvo i energetiku, Zorana Mihajlović je na početku kampanje koju sprovode ministarstvo i EU o značaju energetskog označavanja i eko-dizajnu, rekla da je izmenom zakonodavnog okvira Srbija napravila osnovu za sprovođenje energetske tranzicije.

„Energetska efikasnost jedan je od prioriteta naše politike. To znači da moramo da krenemo putem smanjenja potrošnje toplotne i električne energije. Mi smo još uvek zemlja koja troši tri ili četiri puta više energije nego što je prosek u EU i praktično godišnje bacamo kroz prozor proizvodnju jedne termoelektrane. Smanjenjem potrošnje, odnosno povećanjem energetske efikasnosti, unapredićemo i energetski i finansijski sektor“, rekla je Mihajlović.

Projekat Evropske unije „EU za energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda“, za koji je EU obezbedila skoro 1,5 miliona evra bespovratnih sredstava, pokreće nacionalnu kampanju kako bi se građani Srbije bolje upoznali sa značenjem energetskih oznaka na kućnim aparatima i tako bili u mogućnosti da prilikom kupovine izaberu energetski efikasniji uređaj, čime štede novac i ujedno čuvaju životnu sredinu. Ova kampanja deo je „Okreni na zeleno“ kampanje o energetskoj efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i Evropske unije.

Bernard Gindroz, vođa tima projekta „EU za energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda“, objasnio je šta praktično donosi pametan izbor kućnih aparata za domaćinstva.

„To za građane znači garantovano kvalitetniju ponudu kroz proverenu pouzdanost uređaja na domaćem tržištu, mogućnost da naprave uštedu u kućnom budžetu i doprinos savesnijem odnosu prema životnoj sredini. Da bi napravili adekvatan izbor prilikom kupovine, građani treba da znaju šta znače energetske oznake na uređajima. Recimo, na novim nalepnicama s najnižom klasom energetske efikasnosti „G“ označava uređaj koji godišnje troši, minimum, dvostruko više električne energije od proizvoda označenog klasom „A“, kaže Gindroz.

Kampanja projekta „EU za energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda“ će biti detaljnije predstavljena u narednom periodu kroz edukacije pravnih subjekata, na prodajnim mestima i posredstvom medija u Srbiji.

Biti energetski efikasan znači biti ekonomičan i brinuti o životnoj sredini. Energiju u domaćinstvima rasipamo i zastarelim kućnim aparatima, lošim prozorima i slabom izolacijom. Energetska efikasnost je jedan od ključnih prioriteta Evropske unije pri rešavanje pitanja klimatskih promena i zaštite životne sredine.

Podrška Evropske unije energetskom sektoru u Srbiji vredna je više od 830 miliona evra za period od 2000. do danas. Energetski sektor je u fokusu EU jer ima izuzetno veliki efekat na sve ostale sektore u društvu. Projekti koje EU sprovodi u energetskom sektoru smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, povećavaju korišćenje obnovljivih izvora energije i povećavaju energetsku efikasnost. U Srbiji projekti iz ove oblasti obezbeđuju stabilno snabdevanje energijom uz očuvanje životne sredine, podstiču liberalizaciju tržišta i investicije.

Pogledajte video priču o Regionalnom centru za energetsku efikasnost “Banat”.