Da li onlajn nastava može da zameni tradicionalnu učionicu? Ta dilema u mislima velikog broja nastavnika, učenika i roditelja ovih dana, bila je i tema finala ovogodišnje Evropske škole debate.
Protekla školska godina završena je u virtuelnim uslovima, usled pandemije korona virusa, što je značajno uticalo na sve aktere u obrazovnom procesu.
Moderni digitalni alati pokazali su superiornost donekle, u brzini i lakoći funkcionisanja, što je svojstveno „današnjim generacijama“. Ali, šta bi moglo da zameni druženje sa vršnjacima tokom velikog odmora i vežbe u fiskulturnoj sali, umesto pred TV ekranom? Sve to bila su ključna polja sukoba stavova dve ekipe finalista.
Ines Savuljić, Uroš Živković i Pavle Đorđević bili su deo afirmativnog tima, koji je izneo argumente o superiornosti digitalne nastave, a negativni tim činili su Teodora Arsenović, Milan Galčić i Luka Đorđević.
Pobedu je odneo afirmativni tim, dajući argumente u prilog onlajn nastavi, pritom ne negirajući tradicionalan model, već nudeći rešenja koja vode ka postepenoj reformi i promenama koje otvaraju prostor za personalizaciju učenja, bio je jedan od zvaničnih zaključaka.
Za afirmativni tim glasao je član žirija Milan Petrović, profesor srpskog jezika i književnosti, kao i osnivač je i programski direktor organizacije „Nauči me“ koja se bavi inovacijama u obrazovanju. Debatne sposobnosti pobednika svojim glasom nagradila je i publika .
Negativni tim dobio je podršku druge članice žirija, Anđele Petrović, učiteljice iz Beograda i jedne od pobednica konkursa Delegacije Evropske unije „Oni su heroji„.
“Zalažemo se za onlajn nastavu. Sama socijalizacija dece je bitna. Ali onlajn nastava ima svoje prednosti u odnosu na tradicionalnu. Svi živimo brzo, i roditelji nekada nemaju dovoljno vremena za decu, a porodica je osnovna ćelija društva. Tokom onlajn nastave, deca bi mogla da provode više vremena sa roditeljima, a oni bi bili bolje upućeni u živote svoje dece, a samim tim i u nastavu. Tako bi onlajn nastava pozitivno uticala na porodične odnose”, istakla je predstavnica pobedničke ekipe Ines Savuljić.
Član negativnog tima, Luka Đorđević, rekao je da tradicionalna učionica deci nudi mehanizam kontakta sa predavačima, bolju integraciju u društvo i rad u zajednici, kao i učenje kroz igru.
“Život nije samo ono što je na društvenim mrežama, zato mislimo da je socijalni aspekt života dece jako bitan i samo kroz tradicionalno školovanje se razvija na pravilan način. Onlajn školovanje može biti koristan pomoćni mehanizam tradicionalnom sistemu. Ali ne može zameniti tradicionalnio učenje I deca bi trebalo da idu u škole”, kazao je Luka.
Mladi debateri i debaterke su tokom ove debate razmenili stavove i o pitanjima digitalnog nasilja, naspram vršnjačkog nasilja, koja deca trpe u samoj školi, a razgovaralo se i o nasilju u porodici, od koga dete ne može da se skloni ukoliko nastavu sluša od kuće. Jedno od detaljno obrađenih pitanja jeste i na koji način nove okolnosti utiču na decu iz osetljivih grupa.
Obuka za roditelje?
Iako su po pravilima debate, debateri branili stavove koji su im zadati, njihova argumentacija podstakla je i gledaoce, koji su program pratili preko Fejsbuk stranice EU u Srbiji, da ostavljaju komentare. Tako su se mogla pročitati i sledeća razmišljanja:
“…Neki roditelji nemaju računare, pametne telefone. Imamo i roditelje koji nisu obučeni da rade u određenim programima kako bi pomogli deci. Jasno je svima da je nemoguća misija da se ponaosob obučavaju roditelji, pošto mnogi ne žele ni da kažu da imaju taj problem. Potrebna nam je edukacija roditelja. Kako to izvesti?”
“Lično sam za inovacije, ali ovakav način trenutno jako stresno deluje na porodice kao i na neke nastavnike koji nisu osposobljeni a ni spremni za onlajn nastavu. Intergracija onlajn nastave i tradicionalne bi bilo sjajno za mnoge!”
“Profesor ne deklamuje lekciju, on prati učenike i dinamiku časa i prilagođava nastavu trenutnoj situaciji i koncentraciji koju vidi na terenu. Onlajn nastava je ograničena i otežava uzajamnu percepciju. Profesor ne može da stopira lekciju i približi je učenicama i trenutku kada shvati da većina ne razume. Ovaj oblik odgovara malom broju đaka i potpuno je u redu da se razvija kao poseban oblik.”
Evropska škola debate je projekat koji organizuju EU Info Centar i debatna akademska mreža Otvorena komunikacija | Open Communication, uz podršku Delegacije Evropske unije. Cilj ovog projekta je edukacija srednjoškolaca i studenata o Evropskoj uniji, procesu evropskih integracija i veštini debatovanja. Školu debate je u prethodnih šest godina pohađalo više od 400 srednjoškolaca i studenata iz više od 30 gradova širom Srbije, a organizovano je više od 30 javnih debata.
Zbog aktuelne situacije, javne debate održane su u digitalnom izdanju, za razliku od prethodnih godina, kada su mladi debateri finalno sučeljavanje stavova imali u zgradi Skupštine Srbije.
Finalnom debatom završene su aktivnosti projekta za ovu sezonu.
Povezane vesti
Usmena ili pismena provera znanja tema druge EU debate
