„Bio je februar, sunčan i vedar dan, nisam znala šta Igor čeka, samo sam raširila ruke i smejala se, a ljudi su prolazili i gledali me. Osećala sam se fantastično! Imala sam utisak kao da me neko slika za neki modni časopis, a da sam ja neka zvezda. Bez obzira na moju kilažu, na invalidska kolica i kako inače izgledam, tog momenta sam se osećala kao da sam na nekoj modnoj pisti i da on slika moju lepotu. A on je čekao da se raščisti trg, da nema nikog iza mene i da ja budem u centru pažnje“, ovako opisuje svoje iskustvo fotografisanja za izložbu „Kada je svet stao one nisu“ Tatjana Stojšić Petković.

Kada je čula da je ovaj njen portet dobio nagradu na konkursu Delegacije EU, Žene u fokusu, u kategoriji Najbolja fotografija EU projekta, Tatjana je, kaže, zaplakala, ne zato što je ona deo nagrađene fotografije, nego zato što je osetila da to što radi treba da bude vidljivo.

Pobedničku fotografiju napravio je Igor Mandić, za izložbu „Kada je svet stao one nisu“ kao deo projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“ koji finansira EU, Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Srbije, Delegacijom EU i Ambasadom Francuske u Srbiji.

Tatjana Stojšić Petković je psihološkinja, savetnica i saradnica organizacije Iz kruga Vojvodina, predsednica Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom, aktivistkinja u organizaciji koja se bavi osobama sa bolestima zavisnosti i volonterka u Ženskom centru za bolesti zavisnosti. Tokom pandemije svakodnevno je pružala psihološku pomoć ženama žrtvama nasilja, sa i bez invaliditeta.

Izložba fotografija „Kada je svet stao one nisu“ u Beogradu

„Meni prvo nije bilo jasno zašto su baš mene izabrali da fotografišu. Onda sam u razgovoru sa drugima shvatila da to što sam ja radila za vreme karantina nije nešto što je uobičajeno. Razgovarati sa ženama koje inače žive u veoma „izazovnim“ životnim okolnostima bilo je dodatno otežavajuće tokom karantina. Kako pričati, kako naći termin ako je nasilnik prisutan ili neko ko im ne pruža podršku? Da biste vodili psihološko savetovanje vi morate imati neki prostor, neku sigurnu bazu gde ćete moći da pričate sa žrtvom o veoma intimnim i poverljivim stvarima. S druge strane i meni je bilo komplikovano, jer smo svi bili u kući zatvoreni, trebalo je naći načina i fokusirati se na to što one pričaju. I to je sada neko prepoznao“, objašnjava Tatjana.

Otvaranje izložbe “Kada je svet stao, one nisu“ u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu

Na pitanje zašto bira da priča o nasilju Tatjana bez dvoumljenja odgovara: „Zato što je nasilje svuda!“. Na njega smo se, kaže, navikli, a ako se naviknemo na nešto što je loše, onda promena nema. Ona je svoj rad posebno usmerila i na žene žrtve nasilja sa invaliditetom, jer se od njih uvek dodatno očekuje, posmatramo ih drugačije, a tu je, kako kaže, već početak otvorenih vrata za nasilje.

„U tom periodu žene su imale potrebu da pričaju kako one doživljavaju koronu, tu vrstu izolacije i često su mi govorile: „Zar nije dovoljno što sam toliko izolovana da moram dodatno da se izolujem, što sam sve svoje potrebe spustila na minimum, pa moram dodatno?“. Kada radite sa tako nekim, to nije depresija ili tuga, to je svakodnevica te neke žene. Vi s njom morate da budete optimistični“, objašnjava Tatjana i poručuje da danas možemo da učinimo više nego ikada, upravo kroz različite projekte koji postoje.

Sa pobedničke fotografije zato isijava optimizam, uprkos teškom poslu koji je svakodnevno obavljala i obavlja i danas. Namera je bila da ne bude predstavljena u prostoru gde radi, nego da se vidi grad. Tatjana je fotografu objasnila da u psihoterapiji koristi terapiju smeha i smeh jogu i to je bilo dovoljno da se on opredeli za svoj umetnički izraz.

„Pokazivala sam mu kako izgledaju te vežbe, raširila sam ruke i smejala se. Ljudi optimizam često poistovećiju sa neozbiljnišću. To što se ja smejem, ne znači da nisam ozbiljna. Često mi kažu da sam naivna, ali ja to dobro što imam u sebi neću da ugušim. Optimizam je zaista jako važan, možda važniji nego ikada pre. Ja uvek kažem ženama s kojim razgovaram – „Hajde da glumimo“, to neće biti lako prvi, drugi, treći dan, ali četvrti će vam to biti prirodno“, kaže Tatjana i dodaje da je optimizam i motivacija ljudima koji se bore da promene stvari u društvu ključna, kako prvi oni, pa ni ona sama, ne bi odustali od borbe.

Delegacija Evropske unije u Srbiji  ove godine podržala je Paraolimpijski komitet Srbije. Cilj ove podrške su što bolji rezultati sportista i inkluzija u sportu, koji bi trebalo da bude dostupan svima. Evropska unija radi na promociji inkluzije u svim sferama društva. Prvi korak je podrška paraolimpijcima na Igrama u Tokiju. Moto kampanje je – Koja je tvoja supermoć? Na emotivan način, pre svega kroz video materijal, prikazana je neverovatna upornost sportista da prevaziđu prepreke i postanu šampioni.