Uzgajanje organske hrane ne mora biti previše skupo, a tržište je najveći pokretač prelaska na ovu vrstu proizvodnje, jedan je od zaključaka agro-razgovora na ovu temu tokom četvrtog dana EU paviljona na Međunaordnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Organizacija „Organika“ od 2012. godine radi na promociji organske proizvodnje hrane. Ivana Simić iz ove orgnaizacije navodi da su vrlo brzo shvatili koliko je važno ovakvu proizvodnju promovisati već od srednjih škola.

„To nam je ogroman resurs. Mi imamo u Srbiji preko 50 poljoprirodno prehrbenih škola i predložili smo im da napravimo kurikulume iz oblasti organske proizvodnje. Oni su to vrlo rado prihvatili i to je sve za 6 meseci urađeno. Napravljen je kurikulum posebno za organsku ratarsku, povrtarsku proizvodnju, voćarsku i stočarsku. Dan-danas, sistem je održan i čak su mnogi od tih predmeta su postali, ne više izborni, nego su postali radovni predmeti“, navodi Simić.

Kompanija Trižuri koristi praktična i teoretska znanja kako bi kroz moderne tehnologije i umrežavanje usavršili organsku proizvodnju.

„Pored samog okvira za priklupljenje investicija, pomažemo takođe poljoprivrednicima da urede svoje finansije i na taj način da pristupe i dodatnim izvorima finansiranja, kao što su izvori finansiranja Evropske unije, recimo, iz IPARD fondova. I na taj način poleoprivredni proizvođači onda mogu u polpunosti drugačije da planiraju svoju proizvodnju sa sigurnošću nekog plasmana na drugoj strani, koji je drugi stub oslonca“, kaže Jovan Pavlović iz ove kompanije.

Miloš Vukićević iz kompanije Tradeagro ispričao je pozitivan primer firme iz okoline Kraljeva, koja je razvila biznis sa organskom malinom kada ih je kontaktirao kupac iz Sjedinjenih Država sa zahtevom za dobije takav proizvod.

„Najveći pokretač je kupac. Mislim, naravno, dužno poštovanje ljudima koji rade sjajan posao na promociji i sličnim aktivnostima. Ako kupac dođe i kaže hoću da od sutra dobijam organski proizvod, ti ćeš se onda nekako snaći. A dok ne moraš onda ćeš se negde igrati pa malo ovako, malo onako. Kad kupac kaže daj sertifikat znam šta radim, onda je tu pola posla završeno“, kaže Vukićević.

Posetioci paviljona mogli su da čuju koji su najnoviji trendovi u oblasti veterine i dobrobiti životinja. Maja Andrijašević iz Uprave za veterinu kaže da he domaći Zakon o dobrobiti životinja u značajnoj meri usklađen sa evropskim standardima, ali da je neophodan rad na podzakonskim aktima.

„To je jednako važno ne samo zbog, naravno, naših životinja, jednako je važno i zbog pristupanja EU, mi kao zemlja kandidat moramo i izvoznici određenih proizvoda u EU moramo da se pridržavamo svih propisa koje se tiču životinja, zdravlja, dobrobit i u ostalim oblastima. Ono što sada radimo i što je negde pri kraju, to je to dodatno uskladjivanje sa legislativom EU„, navodi Andrijašević.

EU kuhinja je danas bila pravo putovanje Evropom kroz različite ukuse – Poljaci su pripremali čuvene piroge, Italijani su za posetioce Sajma skuvali ukusnu testeninu sa karbonarom, dok je francuski ambasador u Srbiji Pjer Košar predstavio zanimljivu paletu sireva.

Na kraju dana, na bini su se pojavili srednjoškolci iz šest poljoprivrednih škola iz cele Srbije, koji su učestvovali u „Klimatskom poduhvatu“, izazovi koji je organizovala Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, u cilju promovisanja svesti o važnosti zaštite životne sredine.

Kroz niz kreativnih zadataka, srednjoškolci iz Sombora, Zrenjanina, Vršca, Požarevca, Kraljeva i Požege saznali su kako se primenjuju različite mere u poljoprivredi sa svešću o klimatskim promenama, a mogli su i da primene znanja do kojih su već došli tokom školovanja.