Pandemija KOVID-19 i mere koje su vlade preduzimale kako bi sprečile širenje infekcije su pogodila mnoga prava i slobode ljudi širom sveta. Gde je granica između opravdanih restrikcija i zloupotreba vanrednog stanja radi suspenzije ustavnih prava i narušavanja demokratije i ljudskog dostojanstva? Iz perspektive iskustva koje je imala Srbija sa vanrednim stanjem i merama koje su iz nje sledila, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) je predstavio svoju analizu Ljudska prava i COVID-19: Analiza izmene pravnog okvira tokom epidemije COVID-19 i uticaj na ostvarivanje ljudskih prava u Republici Srbiji.

„Ova godina će biti upamćeno po ovom pandemiji COVID 19. To nije bio samo test za zdravstvo, već i za celo društvo. Bilo je uvedeno mnogo mera sa ciljem da se ograniče negativni efekti epidemije. Kao što vidimo, širom Evrope se i dalje uvode razne restrikcije“, naglasila je  Mateja Norčič Štamcar, savetnica i zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji. „Srbija je bila među prvim zemljama koje su uvele vanredno stanje. Mnogi su se pobunili zbog ovakve odluke, a određeni broj organizacija civilnog društva je postavio pitanje ustavnosti ovih mera. Delegacija je o tome pisala u Izveštaju o napretku Srbije, a sećamo se i novinarke koja je bila uhapšena zbog izveštavanja o nedostatku zaštitne opreme za medicinare. EU smatra da je u najtežim trenucima treba zaštiti ljudska prava, vladavinu zakona i prava i demokratije, a da mere koje se uvode moraju biti razumne i primerene“, istakla je ona.

Govoreći o politici EU za vreme krize, Norčič Štamcar je podsetila da je visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu i bezednosnu politiku Žozef Borel naglasio odmah po izbijanju pandemije  da se ne sme ograničiti rad medija i civilnog društva. „Važnost civilnog društva je važna za održavanje slobode, demokratije i odgovornosti i očuvanja ljudskih prava. EU izdvajala posebna sredstva ugroženim grupama, te zdravstvenom sistemu. Niko ne sme biti zaboravljen, posebno u ovim teškim trenucima. Pandemija još nije gotova i imamo pred nama još teških meseci. Međutim, ljudska prava su ključna tema i prioritet EU. Na njima je zasnovan ceo naš sistem“, podvukla je Norčič Štamcar.

„Vanredno stanje je uvedemo bez rasprave u Skupštini! Niko se nije pobunio od poslanika“, naglasila je prof. dr  Marijana Pajvančić, ekspertkinja za ustavno i parlamentarno pravo. Navodeći niz krupnih nepravilnosti i nezakonitosti koje su počinile sve tri grane vlasti, profesorka Pajvančić naglašava povredu poštovanje ljudskog dostojanstva koja je bila posebno očita tokom ovog perioda. „Način na koji se vlast obraćala građanima, da im preti i da ih vređa – to je direktno narušavanje dostojanstva građana ove zemlje. Takođe, naoružani vojnici koji se šetaju Knez Mihailovom gde nema ni jedne zdravstvene ustanove nemaju nijednu drugu funkciju nego da šire strah među građanima. Uz to, stalno je korišćen termin policijski čas, koji takođe među ljudima izaziva strah“, navodi Pajvančić. Kao posebno  diskriminatorne navodi mere koje su bile uvedene prema građanima starijim od 65 godina. „To je preko million naših građana. Neka naša prava su bila suspendovana. Mi smo imali propisan zatvor. Suspenzija sloboda nikada ne sme biti dozvoljena“, naglašava ona i ističe da nigde nije sproveden test proporcionalnosti ovih mera.

„Periodi pandemija i kriza pokazuju koliko je zaživela vladavina prava. Oni su svojevrsni test i uvideli smo da postoje ozbiljni nedostaci sistema. Mere i odluke tokom ovog razdoblja nisu pratile ni šta piše u Ustavu ni ono što je propisano i u domenima određenih grana vlasti“, istakao je Savo Đurđić, sudija i izborni član Visokog saveta sudstva.