Odavno je poznato da pčele sve više nestaju, a da bez njihovog uticaja, odnosno oprašivanja, pati i lanac proizvodnje hrane. Neke procene deluju prilično sumorno, te se mnoge organizacije bave spasavanjem pčela. Tako je ove sedmice obeležena Evropska nedelja oprašivača, koja je deo inicijative EU o divljim oprašivačima.
Zaštita pčela i drugih oprašivača ključna je pri odlučivanju o odobrenju pesticida u EU. Više od 615 hiljada pčelara radi širom Evropske unije, a EU i države članice sufinansiraju nacionalne programe pčelarstva kako bi im ponudili obuku, istraživanje i pomoć u borbi protiv štetočina.
Od 2012. godine u Evropskom parlamentu u Briselu svake godine se održavana Evropska nedelja pčela i oprašivanja, koja se nezvanično zove „Nedelja pčela“. Ove godine, događaj je preimenovan u Nedelju oprašivača EU u nastojanju da se postigne inkluzivniji okvir saradnje koji se fokusira na sve vrste evropskih oprašivača.
Četvrti i poslednji dan edukativnih radionica u okviru Nedelje oprašivača održava se danas, a stručnjaci ovih dana raspravljaju o zdravlju oprašivača, o najnovijim naučnm i političkim akcijama u vezi sa postojećim izazovima i potencijalnim rešenjima za zaštitu evropskih oprašivača. Takođe, učesnici su govorili o oprašivačima u poljoprivredi, o proizvodnji meda i drugim temama, a više o tome možete saznati na ovom linku.
Jedna od tema jeste i zahtev za visokom političkom podrškom za ambiciozni „Novi dogovor za oprašivače“, koji će zaustaviti smanjenje broja oprašivača do 2030.
„Naš kvalitet života i naša budućnost zavisi od mnogih usluga koje priroda pruža besplatno. Oprašivanje je jedna od ovih nevidljivih, ali neprocenjivih usluga, pa je vrlo zabrinjavajuće saznanje da su neki od naših vrhunskih oprašivača u velikom riziku! Ako se ne pozabavimo razlozima opadanja divljih oprašivača i hitno ga zaustavimo, mi i naše buduće generacije zaista ćemo platiti veliku cenu“, smatra Virginijus Sinkevičius, komesar EU za životnu sredinu, okeane i ribarstvo.
Više o plečarstvu u Srbiji pročitajte ovde.
