Evropska komisija je 8. novembra 2023. usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan.
Plan ima za cilj da:
- integriše partnere sa Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU,
- unapredi regionalnu ekonomsku saradnju,
- produbi reforme vezane za EU,
- poveća pretpristupno finansiranje u cilju ubrzanja socio-ekonomskog približavanja Zapadnog Balkana EU.
Plan rasta podstiče pripreme partnera u procesu proširenja EU, tako što iznosi neke od prednosti članstva pre pune integracije u EU.
To bi zauzvrat trebalo značajno da ubrza brzinu procesa proširenja i rast njihovih ekonomija.
Ekonomska konvergencija je suštinski element za približavanje partnera Zapadnog Balkana EU. Nedostatak konvergencije je glavno pitanje za region Zapadnog Balkana; trenutno je na oko 35% proseka EU (Srbija je na 46%).
Plan rasta ima potencijal da udvostruči veličinu privreda Zapadnog Balkana u narednoj deceniji.
Kako bi se podržao ovaj proces, formiran je novi finansijski instrument od 6 milijardi evra, Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan za period 2024-2027.
Više informacija o Planu rasta na sajtu Generalnog direktorata za proširenje i susedstvo
Plan rasta je ponuda regionu bez presedana, sa ciljem da podstakne privredni rast, poboljša životni standard i ubrza proces pristupanja regiona Uniji.
Prema proračunima, ukoliko se nastave sadašnje stope rasta, Zapadni Balkan bi dostigao prosečan bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika u EU do 2076. Potrebno je da se proces ubrza. Kako bi se taj cilj postigao, Plan rasta je osmišljen tako da stvori nove mogućnosti za privredni rast, kao i da ukloni postojeće prepreke za ekonomski razvoj. Ovo će doneti direktne koristi u svakodnevnom životu građana i poslovanju preduzeća na mnogo različitih načina.
Plan se zasniva na četiri stuba koji se međusobno jačaju.
Cilj prvog stuba je približavanje srpske privrede jedinstvenom tržištu EU.
Tokom decenija, Evropska unija je uložili mnogo napora kako bi što više integrisala privrede njenih država članica i uklonila prepreke u trgovini. Usklađivanje standarda, procedura i propisa može da izgleda tehnički i dosadno, ali je pomoglo preduzećima da rastu na jedinstvenom tržištu od blizu 500 miliona ljudi, najvećem jedinstvenom tržištu na svetu sa transparentnim pravilima i propisima.
Cilj je da Srbija postane deo tog tržišta što je pre moguće. Želimo da unapred omogućimo određene koristi jedinstvenog tržišta, koje građani i privreda mogu direktno da osete, pre nego što se pridružimo EU. Da bismo to postigli, već su u toku aktivnosti u brojnim ključnim oblastima. Na primer, Srbija radi na tome da postane članica Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA). Kroz SEPA-u, finansijski transferi između zemalja članica postaju lakši i mnogo jeftiniji. To znači da ćete moći da prebacite novac sa svog računa u Srbiji na račun u EU i regionu, i obrnuto, uz skoro nikakve naknade. Na primer, trenutni trošak transfera 200 evra iz Srbije u Nemačku iznosi 43€, ali sa SEPA-om, naknada može pasti na samo 2€—smanjenje od 21 puta. U suprotnom smeru, slanje 200€ iz Nemačke u Srbiju trenutno košta 27,5€, ali može pasti na 2€ nakon pridruživanja SEPA-i—smanjenje od 14 puta. Uštede su ogromne, kako za građane, tako i za kompanije. Procene pokazuju da bi se u celom regionu moglo uštedeti i do pola milijarde evra godišnje kroz smanjenje naknada na doznake radnika.
Drugi primer su zelene trake. Kako bismo ubrzali procedure prelaska granice za kamione, a značajno smanjili duge kolone kamiona na graničnim prelazima, radimo na poboljšanju procedura i ulagaćemo u infrastrukturu na graničnim prelazima. Kratkoročno gledano, cilj je smanjenje vremena čekanja smanji za najmanje 3 sata po kamionu. Ovo smanjenje vremena čekanja trebalo bi da ima isti efekat kao smanjenje cene svakog proizvoda, kojim se trguje, za 2%. S obzirom na to da je robna razmena između Srbije i njenog glavnog trgovinskog partnera – EU, prošle godine iznosila oko 40 milijardi evra, tj. 60% ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije, to bi moglo da predstavlja ogromnu uštedu novca, koja bi na kraju bila u korist potrošača.
Postoje i mnoge druge pogodnosti, kao što je nastavak rada na ukidanju rominga između EU i Srbije, zaključivanje sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti za industrijske proizvode (ACAA), što bi značilo da se kategorije srpskih proizvoda plasiraju na tržište EU bez daljeg sertifikovanja u pogledu bezbednosti i kvaliteta. Digitalna transformacija je takođe prioritet, sa inicijativama poput Wi-Fi-a za Zapadni Balkan i proširenjem EU Digitalnog novčanika, što će olakšati poslovanje sa EU kompanijama. Spisak je prilično dug, a koristi su brojne.
Drugi stub je fokusiran na unapređenje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz Zajedničko regionalno tržište, zasnovano na pravilima i standardima EU.
Da bi se ovo postiglo, partneri u regionu će morati da ubrzaju svoj rad na olakšavanju regionalne ekonomske saradnje.
Jer da bismo podstakli razvoj, potrebno nam je zajedničko regionalno tržište koje smanjuje fizičke i regulatorne barijere za trgovinu robom i uslugama, kretanje kapitala i ljudi.
Izgradnja zajedničkog tržišta od 18 miliona ljudi, koje funkcioniše na osnovu pravila EU, moglo bi da bude prekretnica za Zapadni Balkan i koristila bi i regionu i EU.
Za Srbiju, koja je neto izvoznik u regionu, to znači lakši pristup susednim tržištima, više potrošača za srpske kompanije i proizvode, veći broj radnika za zapošljavanje i još jaču poziciju regionalnog centra za međunarodne investitore, što donosi očiglednu korist. Ali, što je još važnije, prema Planu rasta, svi partneri sa Zapadnog Balkana trebalo bi da obezbede jednake uslove.
To znači da će svaki partner morati da otvori svoju privredu za ostatak regiona i da se konstruktivno angažuje. Ako partner ne bude delovao konstruktivno, neće moći da koristi prednosti jedinstvenog tržišta EU, iz prvog stuba. Na taj način se može blokirati samo sopstveni napredak, a ne napredak drugih.
Nedavno je postignut značajan napredak sa deblokadom donošenja odluka u CEFTA-i i odobravanjem devet važnih odluka od strane Zajedničkog komiteta CEFTA-e. Pored toga, usaglašen je novi Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište 2025-2028.
Treći stub je fokusiran na ubrzanje osnovnih reformi, uključujući oblast temeljnih reformi, podršku putu Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, unapređenje održivog ekonomskog rasta, uključujući privlačenje stranih investicija, i jačanje regionalne stabilnosti.
Srbija je usvojila Reformsku agendu, koja identifikuje niz reformskih koraka koji treba da budu implementirani do kraja 2027. godine.
Uspešna implementacija ovih reformi otvoriće sredstva u iznosu od 1,58 milijardi evra za Srbiju, koja će biti isplaćena kao direktna podrška budžetu Srbije i za infrastrukturne projekte putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
Srbija je u svojoj reformskoj agendi identifikovala mere u okviru četiri prioritetne oblasti za naredne četiri godine: unapređenje poslovnog ambijenta i razvoj privatnog sektora; sprovođenje zelene i digitalne tranzicije; razvoj ljudskog kapitala; i napredovanje u fundamentalnim reformama.
Očekuje se da Srbija ostvari napredak po pitanjima kao što su poboljšane i konkurentnije prakse javnih nabavki; bolje upravljanje državnim preduzećima; smanjenje neusklađenosti veština na tržištu rada; konkurentniji i održiviji poljoprivredni sektor; bolja energetska efikasnost i još mnogo toga. U osnovi svega toga su mere za obezbeđivanje nezavisnosti pravosuđa, pravilnog funkcionisanja demokratskih institucija, borbe protiv korupcije i oblasti kao što je uključivanje manjina.
Sve su to ključna pitanja koja mogu ili otvoriti ili zatvoriti vrata za brz, dinamičan i održiv privredni rast. Plan rasta je osmišljen tako da ako se neka zemlja pozabavi ovim pitanjima, ona ima trostruku korist: otključava svoj ekonomski potencijal, dobija značajnu injekciju dodatnih sredstava od EU za budžetske troškove i razvoj infrastrukture i ubrzava svoj put ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
Četvrti stub je fokusiran na podršku konvergenciji kroz povećanu finansijsku pomoć: Reformsku i razvojnu platformu za Zapadni Balkan.
Regionu je stavljeno na raspolaganje 6 milijardi evra — 2 milijarde evra u vidu bespovratne pomoći i 4 milijarde evra u povoljnim zajmovima.
Sredstva će se oslobađati svakih šest meseci na osnovu napretka u implementaciji Reformske agende, podložno proceni Evropske komisije. Javni registar napretka u sprovođenju Instrumenta biće uspostavljen i ažuriraće se dva puta godišnje. Svaka reforma je vezana za određeni iznos sredstava, koja se oslobađaju kada se proceni da je ta reforma sprovedena.
Ako zemlja ne postigne napredak u dogovorenim reformama, ima godinu dana da nadoknadi zaostatak (dve godine tokom prve godine implementacije). Nakon toga sredstva se prebacuju drugim partnerima u regionu. Na ovaj način zemlje imaju još više podsticaja da osiguraju napredak.
Plan rasta je osmišljen da olakša život građanima i privredi Srbije, svakodnevno, na mnogo različitih načina. Cilj je da Srbija oseti blagodeti članstva u EU i pre pristupanja i da podstakne svoj ekonomski rast i životni standard. Prilika je tu. Na Srbiji je da to iskoristi.
