Dve studije koje je objavila Evropska komisija pokazuju da politika zaštite okoline može podstaći privredni rast jačanjem zaštite od poplava i boljim iskorišćavanjem prelaska na ekološki prihvatljivije poreze.
Dve studije koje je objavila Evropska komisija pokazuju da politika zaštite okoline može podstaći privredni rast jačanjem zaštite od poplava i boljim iskorišćavanjem prelaska na ekološki prihvatljivije poreze. Jedna studija nudi više dokaza o opštoj privrednoj koristi pravovremenog ulaganja u zaštitu od poplava, dok se u drugoj ističu prednosti prenosa poreskog opterećenja s rada na korišćenje resursa i zagađenje.
Poverenik EU-a za okolinu Janez Potočnik izjavio je: „Privreda može imati opše koristi od ulaganja u zaštitu od poplava, posebno primenom rešenja utemeljenih na prirodnim resursima koji su izuzetno ekonomični. Isto tako, ekološke poreske reforme mogu gotovo udvostručiti prihod koji trenutno donose državnim blagajnama, a povoljno deluju i na okoliinu i stvaraju mogućnost smanjenja poreza na zapošljavanje ili smanjenja deficita. To je moćan argument za promenu statusa quo.”
Studija o potencijalu ekološki prihvatljivijih poreza s podacima prikupljenim iz 12 država članica pokazuje da bi se premeštanjem poreza s rada na zagađenje (npr. povećanjem poreza na uzročnike zagađenja vazduha i vode) ostvario realni prihod od 35 milijardi evra u 2016. koji bi dostigao 101 milijardu evra u 2025.godini . Brojke bi bile daleko veće ako bi se preduzele mere i za uklanjanje subvencija koje štete okolini . Potencijalni prihod kreće se od nešto više od 1 % BNP-a godišnje do nešto više od 2,5 % BNP-a godišnje u 2025., zavisno o državi članici.
U drugoj se studiji istražuju razne veze između okolne i privredne politike, uključujući makroekonomski učinak poplava, najbolju praksu podrške MSP s naglaskom na učinak resursa kao i izdatke za zaštitu okoline u svim državama članicama. Približan ukupni trošak štete od poplava u EU u razdoblju 2002. – 2013. bio je najmanje 150 milijardi evra. Ulaganje u mere smanjenja poplava izuzetno je korisno , a prosečni trošak je oko šest do osam puta manji od štete prouzrokovane poplavama. Štaviše, ulaganje u zelene infrastrukture tj. u obnovu prirodnih faktora radi lakšeg upravljanja poplavnom vodom i njenog skladištenja ima bolji učinak na bioraznolikost, a moglo bi pridoneti i smanjenju troškova građevinskih radova.
Kontekst
Objavljenje studije biće uključene u Evropski semestar, mehanizam uspostavljen 2010.godine radi boljeg usklađivanja privrednih politika u državama Evropske unije. Bio je to jedan od odgovora EU na finansijsku i privrednu krizu koja je uzrokovala privredni pad i porast nezaposlenosti u mnogim državama EU. Evropski semestar se temelji na ideji da će zahvaljujući izrazitoj integraciji privreda država EU bolja politika usklađivanja pridoneti opštem privrednom razvoju u EU.
„Ekologizacijom Evropskog semestra” Komisija želi da osigura održivost makroekonomskih politika, ne samo na privrednom i i socijalnm nivou , nego i na nivou zaštite okoline . Jedna ranija studija s naglaskom na privrednim koristima okoline o sprovođenju zakonodavstva o otpadu radi podsticanja ekološkog rasta pokazala je da bi se potpunim sprovođenjem do 2020. uštedele 72 milijarde evra godišnje, povećao godišnji prihod od sektora upravljanja otpadom i reciklaže u EU za 42 milijarde evra i stvorilo više od 400 000 radnih mesta.
Za više informacija:
