I ove godine, tokom Beldocs-a možete glasati za Nagradu publike za najbolji evropski film koji Delegacija EU u Srbiji dodeljuje u saradnji sa festivalom

Kadar iz filma „Ej, salaši“ (Foto: Beldocs)

Osamnaesto izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs održava se od 21. do 27. maja u Beogradu, a festival otvara novi film Želimira Žilnika „Restitucija, ili san i java stare garde“ koji je premijerno prikazan u Berlinu. Program ovogišnjeg Beldocsa predstavljen je na konferenciji za novinare koja je održana u Evropskoj kući. I ove, kao i prethodnih godina, Delegacija Evropske unije u Srbiji, u saradnji sa Beldocs-om, dodeliće Nagradu publike za najbolji evropski dokumetarni film koja će biti dodeljena 27. maja u Domu omladine.

Srpski takmičarski program ovogodišnjeg Beldocs festivala donosi impresivnih dvanaest filmova koji se svojim stilom, izborom tema i autorskom poetikom ističu, čineći selekciju izuzetno intrigantnom i upečatljivom. Ovi filmovi predstavljaju raznovrsne pristupe stvaranju i duboko promišljaju aktuelne društvene, kulturne i lične teme. Među autorima su i novi, talentovani filmski stvaraoci, kao i etablirani i višestruko nagrađivani autori, čiji radovi potvrđuju snagu i značaj srpske dokumentarne kinematografije. Prisutnima su se na početku obratili direktorka festivala Mara Prohaska Marković i Igor Stanojević, selektor Beldocsa.

„Ovo je 18. izdanje Beldocsa, što je jedan uzbudljiv događaj koji se dešava u veoma turbulentno vreme. Danas je nekako sve u znaku punoletstva, odnosno prosvetiteljstva, kako bi to filozofi rekli – izlaska iz maloletnosti, neke vrste oslobađanja, rešenosti i hrabrosti da koračamo sopstvenim putem. Od prvog šarmantnog pilot izdanja 2008, preko godina ranjivosti, balansiranja između mogućeg i nemogućeg i intenzivne posvećenosti koje traju i sada, danas osećamo veliko zadovljstvo jer smo uspeli da stvorimo nešto što verujemo da je dragoceno“, istakla je Prohaska i dodala da će tokom festivala biti prikazano 86 filmova, ali da će biti dostupni i XR sadržaji, ozbiljne video igre i bogat diskurzivni i prateći program na 10 festivalskih lokacija. Ona je takođe predstavila i a Prohaska Marković i predstavila zvaničan spot 18. Beldocsa koji je radila Jelena Maksimović sa svojim timom.

 

„Mislim da imamo ove godine sjajan srpski takmičarski program, ali takođe smatram da imamo sjajne filmove domaćih autora koji su van konkurencije i verujem da će svako moći da pronađe neku estetiku i neku interesantnu priču iz našeg okruženje na predstojećem Beldocsu“, kazao je selektor festivala, Igor Stanojević.

Na konferenciji predstavili su se mladi domaći autori čije filmove ćemo imati priliku da pogledamo na Beldocsu: Ema Teokarević, Marko Đorđević, Ivan Marković, Milan Milosavljević i Maja Uzelac, dok su se ostali uključili preko video-poruke.

Predrag Velinović predstavio je portret glumca Ljubivoja Tadića u filmu „Crni Ljubivoje“. „To je filmski portret ne samo glumca, već i pisca, govornika, pesnika, besednika, profesora retorike, društveno angažovane ličnosti, aktiviste, humaniste… To je i slika društvenih događanja koje smo, već nekoliko godina unazad, zajedno doživeli“, istakao je autor.

Nikola Stojanović predstavio je svoj kratkometražni film „Biang Biang Ekspres“ koji prati ljude iz kineskog grada Si’an kroz ceo proces pravljenja lokalnog specijaliteta – Biang Biang nudli. Autor je preko fakulteta posetio Kinu jer, svaki student je dobio temu o kojoj je trebalo uradi video rad. „Ja sam dobio temu nudli, što je zvučalo banalno, ali dovoljno opšte da možeš da se igraš sa tim. Za dve nedelje sam napravio film o tome kako se pravi jedna činija nudli, od pirinčanih polja do restorana. To je, zapravo, film o ljudima tog kraja“, istakao je autor.

 

Vizuelna umetnica Ema Teokarević u svom debitantskom filmu „Bila sam umetnica“ govori o položaju vizuelnih umetnika u Srbiji. „Ideja je bila da se problem umetničkog rada približi ljudima koji se time ne bave, ali i da se ne romantizuje prikaz umetnika kao siromašnog genija koji stvara uprkos svemu, već da se naglasi da mu treba pomoći na sve raspoložive načine“, kazala je autorka.

 

Foto: Beldocs

Ljubitelji Vlada Divljana uživaće u filmu „Iza osmeha“ Marka Đorđevića, koji je snimljen deset godina nakon smrti ovog muzičara. Film se oslanja na porodične arhive i snimke zabeležene kućnom kamerom,  uz animirane sekvence koje dočaravaju zamišljene avanture. „Kada sam radio dugometražni film, na kraju se u montaži javila ideja da se iskoristi pesma Vlade Divljana i morao sam od Dine Divljan zatražim autorska prava i tako sam se upoznao sa njom. Imao sam priliku da vidim neke njegove kućne snimke, pošto je Vlada bio opsednut mini kamerom kojom je sve snimao tako da je ovo, na neki način, njegov film. Potom je došla ideja o animaciji kako bi se predstavio njegov unutrašnji svet i onda sam pozvao Milorada Savanovića. Možemo reći da nas je Vlada dosta inspirisao, meni on dosta znači, iako ga nikada nisam upoznao. Njegova muzika mi prija i smiruje me, a u snimcima se može videti koliko je bio iskren i dobar za ljude oko sebe. Hteo sam da ga prikažem iz tog ugla“, kazao je autor.

Kadar iz filma „Iza osmeha“ (Foto: Beldocs)

Ivan Marković, autor filma „Inventar“ govorio je o snimanju filma o rekonstrukciji Sava Centra. “Inventar sam počeo da snimam igrom slučaja jer sam bio tad u Srbiji i video sam da su radovi već počeli. Uspeo sam da uđem unutra i da dokumentujem deo rekonstrukcije. Skidali su se slojevi starog prostora, iznosio se stari nameštaj, delovi prostora koji su najspecifičniji za SC su nestajali, sloj po sloj, pločicu po pločicu… Svi ti materijali su na sebi imali neku vrstu istorije, a onda su me zainteresovali ljudi koji su to radili, uglavnom omladinci rođeni posle 2000. ili 2005. godine koji nemaju nostalgičnu povezanost sa SC kakvu sam možda ja imao. Oni možda nisu bili ni svesni njegovog istorijskog, kulturnog ili arhitektonskog značaja, tako da je za njih to bila samo jedna ogromna zgrada prepuna stvari sa kojima se oni teško bore“, istakao je Marković.

 

Milan Milosavljević autor je eksperimentalnog filma „Skriveno u lišću“ koji je najkraći film na festivalu, u trajanju od šest minuta. “Ne znam ni kako bih nazvao ovu vrstu hibridnog filma, ali jednostavno rečeno, ovo je najkraći film na Beldocsu. Brzo će proći, neće da boli! To je vrsta eseja o mraku, napravili smo ga u pauzama radionica Kino-eko na Tari prošle godine“, kazao je autor.

 

„Ko će pokucati na vrata mog doma“ Maje Novaković imao je svetsku premijeru na festivalu u Šefildu gde je dobio nagradu za najbolje ostvarenje. „Film je snimljen u Bosni, blizu sela odakle potičem i dolazim. Glavnog protagonistu sam upoznala pre dvadesetak godina nakon fotografske izložbe u mojoj srednjoj školi u Srebrenici. Fotografisala sam belog konja u obližnjoj šumi, a kada sam upoznala Emina imala sam osećaj da ga poznajem i razumem razlog njegovog povratka iz nemačkog rudnika u svoje selo, šumu i polja. Želela sam da budem kao on kad porastem. To nije puki biografski portret, želela sam da dublje zaronim u njegov unutrašnji svet, a može se reći da je ovo oda bosanskim brdima“, istakla je Novaković.

 

Zanimljivu priču donosi i Maja Uzelac u dokumentarnom filmu o Zvonku Bogdanu, „Ej, salaši“. „Isprva nismo znali ni on ni ja šta će se izroditi, ali smo uspeli da se napipamo. Kroz ovaj film ja sam upoznavala Vojvodinu i osvajala te prostore. Kroz Zvonka i njegove priče i pesme, koje su nekada zvučale kao mit ili legenda, zavolela sam sve to i napravila neku vrstu mitskog pejzaža“, objasnila je autorka.

„Sveto mesto Đorđe Kadijević“, zajednički projekat autora Darka Bajića i Siniše Cvetića koji je deo programske celine Posebne projekcije, kreiran je sa ciljem da sačuva iskustvo reditelja koji su obeležili kinematografiju Srbije.

Na kraju konferencije, Andrijana Sofranić Šućur predstavila je Industry program ističući njegov značaj u povezivanju filmskih profesionalaca, kreativnih autora i inovatora iz oblasti novih medija. Festival već godinama podržava razvoj XR projekata sa ovih prostora i pruža platformu za izlaganje međunarodne produkcije u ovom mediju. Ovogodišnji interaktivni audiovizuelni program donosi publici imerzivna iskustva kroz XR izložbu u Planetarijumu i VR zoni Palate nauke, kao i poseban Play.docs Showcase, istražujući složene ideje u dokumentarnoj formi kroz ozbiljne video igre.

Jedan deo pratećeg programa ovogodišnjeg Beldocsa biće održan i u Evropskoj kući u Beogradu.