Od kada je kanal na reci Begej pre 60 godina zatvoren za plovidbu, veza između pograničnih gradova Banata, na severoistoku Srbije uz granicu sa Rumunijom, drastično se promenila. To je uticalo i na životnu sredinu u okruženju kanala, posebno na kvalitet vode zbog čega je obustavljen i rečni transport.
Tek pre tri godine srpska i rumunska strana rešile su da, prekograničnim projektom „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej“, ovaj višedecenijski problem reše i da reci koja izvire u Rumuniji, a uliva se u reku Tisu u Srbiji vrate stari sjaj. Priča o kanalu Begej stara je 250 godina kada je i izgrađen.
Kanal Begej (Bega na rumunskom) nalazi se u severnoj srpskoj pokrajini Vojvodini i ukupne je dužine 120 km. Od toga se 45 km nalazi u Rumuniji, a preostalih 75 km u Srbiji. Započinje kod Temišvara i nastavlja se sve do reke Tise. Njegovo iskopavanje započela je Austrija 1718. nakon potpisivanja Karlovčkog mira. Tada je Begej korišćen za transport drva i odvodnjavanje okolnog močvarnog terena. Istovremeno, započeta je izgradnja 70 km dugog kanala između Temišvara i Kleka, odnosno Plovni Begej. Novi kanal, zamenio je stari koji je služio za regionalno ispuštanje voda. Ova dva kanala teku paralelno, a Stari Begej služi za odvodnjavanje okolnog močvarnog terena. U periodu od 1910. do 1912. godine izgrađena su četiri kompleksa prevodnica sa ustavama na kanalu Begej – dva u Srbiji (Klek i Itebej) i dva u Rumuniji (St. Martin i St. Mihalj).
One su kontrolisale vodostaj i garantovale gotovo neprekidnu plovidbu, čak i tokom perioda niskog vodostaja. Omogućavao je prolazak brodova od 500 tona nosivosti. Vojvodina je tako dobila važan veštački plovni put. Takođe, ovi objekti znatno su smanjili opasnost od poplava za naselja i zemljište duž obala kanala. Od samog početka, Begej je imao važnu hidrološku i ekonomsku ulogu u slivu reka Begej–Tamiš i važan plovni put između Dunava u Vojvodini.
Zbog napete političke i ekonomske situacije u regionu, 1958. zatvoren je za plovidbu. Usled ovakvih okolnosti Kanal gubi hidrološku i ekonomsku funkciju, a danas se zbog dotrajalosti prevodnica Klek i Srpski Itebej ne odvija čak ni rekreativna plovidba. To praktično znači da se voda, na ovom delu Begeja, koristi samo za navodnjavanje i snabdevanje ribnjaka.
Projektom prekogranične saradnje koji finansira Evropska unija, Srbija i Rumunija planiraju da rekonstruišu prevodnice u Srpskom Itebeju i Kleku. To obuhvata sanaciju građevinskog dela objekta prevodnica i ustava kao i postavljanje nove hidromašinske opreme. Time će nakon 60 godina ponovo biti uspostavljena nautička veza između dve zemlje.
Projekat se finansira sredstvima iz INTERREG IPA programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija. Ukupna vrednost projekta iznosi 13,9 miliona evra, od čega 85% čine nepovratna sredstva EU u partnerstvu „Voda Banata“ i Županijskog saveta Timiš sa rumunske, i „Voda Vojvodine“ i Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu sa srpske strane.
„Pored sanacije prevodnica, izgradićemo biciklističke staze, plutajući dok, nabaviti plovni bager i plovnu kosačicu i izradićemo projektno-tehničku dokumentaciju za izmuljenje kanala Begej. Uz tu dokumentaciju kompanija „Vode Vojvodine“ moći će da konkuriše i za izmuljenje kompletnog kanala Begej od mesta Klek u Srbiji do granice sa Rumunijom, kako bi postao plovan i za teretne brodove do 500 tona“, kažu u «Vodama Vojvodine».
Tada će se ponovo otvoriti plovidba na kanalu Begej, biće uslova za razvoj turizma, izgradnju infrastrukture i povezivanje prekograničnog regiona kroz povećanje transporta. Građani se raduju ponovnom razvoju nautičkog i biciklističkog turizma jer će posle više od 60 godina Zrenjanin (u Srbiji) i Temišvar (u Rumuniji) obnoviti stare veze.
Program prekogranične saradnje Srbije i Rumunije realizuje se od 2004. godine. Cilj programa je dostizanje usklađenog i održivog društveno-ekonomskog razvoja u pograničnoj oblasti Rumunije i Srbije uspostavljanjem zajedničkih prekograničnih projekata i aktivnosti. Glavni prioriteti su promovisanje zapošljavanja i mobilnosti radne snage, zaštita životne sredine, održiva pokretljivost i pristupačnost, kao i podrška razvoju turizma. Finansiran je sredstvima Evropske unije.
Do sada je podržano preko 160 projekata sa oko 150 miliona evra čiji su nosioci više od 400 organizacija i institucija iz pograničnih krajeva obe zemlje. Više o aktuelnim pozivima za podnošenje projekata možete pratiti na sajtu Ministarstva za evropske integracije.