Brisel, 26. avgust 2015.
Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost/potpredsednica Evropske komisije, Maroš Šefčovič, potpredsednik za energetsku uniju i Johanes Han, komesar za susedsku politiku i proširenje, predstavljaće Evropsku uniju na samitu zemalja Zapadnog Balkana koji se održava sutra, 27. avgusta, u Beču. Domaćin samita je federalni kancelar Austrije Verner Fajman.
Ovaj samit će se zasnivati na napretku koji je postignut od Berlinskog samita prošle godine i nastojaće da još više razvije saradnju između 6 zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Bivša jugoslovenska republika Makedonija, Srbija) u rešavanju zajedničkih izazova, naročito migracija koje su jedna od glavnih tema samita, pored regionalne saradnje, verskog dijaloga i borbe protiv ekstremizma. Na samitu će se održati paralelni sastanci šefova vlada, ministara spoljnih poslova i ministara privrede.
- Na sastanku šefova vlada, premijeri će razmatrati aktuelnu ekonomsku situaciju u regionu, obrazovanje mladih i stručno obrazovanje, i povezivanje. Visoka predstavnica/potpredsednica Mogerini će učestvovati na ovom sastanku. Ona je izjavila: „Region Zapadnog Balkana je suočen sa brojnim izazovima, od urgentnog rešavanja pitanja vezanih za bezbednost i migracije do potrebe za prevazilaženjem ekonomskih i političkih teškoća u mnogim zemljama. Samit Zapadnog Balkana u Beču će nam pružiti važnu priliku ne samo da razgovaramo o aktuelnim izazovima, već i o našoj zajedničkog budućnosti.“
- Komesar Han će sa ministrima spoljnih poslova razgovarati o trenutnim prioritetnim pitanjima u regionalnoj saradnji i aktuelnim izazovima vezanim za migracije. Komesar Han je izjavio: „Od prošlogodišnjeg samita u Berlinu videli smo izvanredan napredak u našoj zajedničkoj agendi o povezivanju i sada smo identifikovali konkretne, prioritetne, investicione projekte u regionu koji bi mogli da dobiju podršku Instrumenta za pretpristupnu pomoć.“
- Potpredsednik Šefčovič i ministri privrede će diskutovati o ekonomskim izgledima regiona, energetskom i transportnom povezivanju, kao i o stručnom usavršavanju. Potpredsednik Šefčovič je izjavio: „Naša Strategija energetske unije vrlo jasno kaže da energetska unija ne prestaje na granicama Evropske unije. Zato ne štedimo napore da bolje povežemo Zapadni Balkan sa našim sopstvenim energetskim sistemima. To je poruka koju sam preneo kada sam nedavno bio u poseti Srbiji, i to je moja poruka ovom samitu.“
1,5 miliona evra humanitarne pomoći za izbeglice i migrante u Zapadnom Balkanu
Danas, uoči samita, Evropska komisija pušta dodatnih 1,5 miliona evra humanitarne pomoći izbeglicama i migrantima u Srbiji i Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji. Ovom pomoći ćemo podržati humanitarne partnere u pružanju onog najnužnijeg kao što su voda za piće, higijena, zdravstvena nega, sklonište i zaštita za izbeglice i migrante, unapređenje prihvatnih centara kao i koordinacija i izveštavanje o migrantskim pitanjima u regionu. Kristos Stilijanides, evropski komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama, je rekao: „Zapadni Balkan je suočen sa dosad neviđenim brojem izbeglica i migranata u tranzitu. EU pojačava humanitarnu pomoć kako bi im pomogla u ispunjavanju najurgentnijih potreba. To je evropska solidarnost na delu“.
Evropska komisija je ranije odobrila 90.000 evra za humanitarnu pomoć Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji (31. jula 2015.) i 150.000 evra Srbiji (20. avgusta 2015.) u odgovor na ovu vanrednu situaciju. Ova sredstva su direktno otišla nacionalnim društvima Crvenog krsta dveju zemalja. Ukupna humanitarna pomoć EU namenjena ugroženim izbeglicama i migrantima u Srbiji i Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji sada iznosi 1,74 miliona evra.
U Evropskoj agendi o migracijama, Evropska komisija je definisala sveobuhvatan pristup rešavanju migracionih izazova kako na kratkoročnom tako i na dugoročnom planu. Saradnja i podrška trećih zemalja, posebno onih koje su u neposrednom susedstvu, predstavlja ključni element tog pristupa.
Kratak osvrt
Domaćin samita je federalni kancelar Austrije Verner Fajman, koji je pozvao premijere 6 zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bivša jugoslovenska republika Makedonija, Kosovo, Crna Gora, Srbija i Bosna i Hercegovina), zatim Nemačke, Francuske, Italije, Hrvatske i Slovenije.
Za više informacija
Zaključci samita u Beču će biti dostupni na veb-sajtu Evropske komisije ovde. Ovaj događaj takođe pokriva EbS.
Veb-sajt Samita Zapadnog Balkana u Beču 2015:
http://www.bmeia.gv.at/en/european-foreign-policy/foreign-policy/western-balkans-summit-vienna-2015
Medijski program: www.bmeia.gv.at
Kompletan pres paket o Evropskoj agendi o migracijama:
http://ec.europa.eu/dgs/home-affairs/what-we-do/policies/european-agenda-migration/background-information/index_en.htm
Dodatna sredstva za Srbiju iz pretpristupnih fondova (nacionalni IPA fondovi)
Delegacija EU u Srbiji je objavila 20. avgusta da će dati hitnu donaciju od 240.000 evra iz evropskog programa Progres za dodatne potrebe migranata u Srbiji. Ovim će pomoći da se ispune potrebe kao što su odlaganje otpada, snabdevanje vodom, higijena i drugo. Te potrebe će biti tačnije definisane u narednih par nedelja u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Komesarijatom za izbeglice.
Pored ove neposredne donacije, EU će nastaviti da pruža podršku reformisanju sistema azila u Srbiji na srednjoročnom i dugoročnom planu. Za Srbiju je već izdvojila oko 8,2 miliona evra iz pretpristupnih fondova za projekte koji su već počeli da se realizuju ili će početi sa realizacijom u narednih godinu dana:
- 3,2 miliona evra će se iskoristiti za proširenje postojećih smeštajnih kapaciteta za migrante u Srbiji.
- Tvining projekat vredan milion evra je već u toku, a usmeren je na izradu novog zakona o azilu i ubrzanje reforme sistema azila.
- Izdvojeno je 4 miliona evra za dalji razvoj sistema za nadzor granica u Srbiji.
