Sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći u proteklih 15 godina, Evropska unija je najveći donator u Srbiji, ali i prvi partner zemlje u podršci razvoju i tekućim reformama. Evropska unija i Srbija 2016. godine obeležavaju 15. godišnjicu razvojne pomoći, pod sloganom „Petnaest godina partnerstva“. Dugogodišnja finansijska pomoć utrošena je na programe i projekte koji su podržavali razvoj i konkretne reforme, i doprineli dobrobiti građana u mnogim oblastima.

Istorijat partnerstva započinje u martu 2001. godine kroz CARDS, odnosno Program pomoći Zajednice za obnovu, razvoj i stabilizaciju. CARDS je 2006. zamenjen Programom za pretpristupnu pomoć (IPA) koji je trajao do 2013. Usledio je IPA II program, koji će Srbiji doneti 1,5 milijardi evra donacija od 2014. do 2020. godine (oko 200 miliona evra godišnje). IPA II program usmeren je na najvažnije oblasti koje treba da olakšaju pripreme Srbije za članstvo u Evropskoj uniji.

Svake godine, Srbija i EU potpisuju IPA finansijski sporazum za projekte čije se sprovođenje planira u predstojećem periodu. Ukupna suma finansijskog IPA paketa za 2015. godinu iznosi 196,6 miliona evra; prvi finansijski sporazum kojim je odobreno korišćenje 39,7 miliona evra iz tog paketa potpisali su 12. jula 2016. predstavnici Vlade Srbije i Generalnog direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju. Ta sredstva namenjena su projektima reformi u pravosuđu i unutrašnjim poslovima, kao i projektima koji doprinose pregovaračkom procesu i usklađivanju sa pravosuđem Evropske unije. Između ostalog, iz tog programa će se finansirati jačanje kapaciteta u sledećim oblastima: borba protiv organizovanog kriminala, pranja novca i terorizma; jačanje unutrašnje kontrole u Ministarstvu unutrašnjih poslova; uspostavljanje efikasnog sistema za reagovanje u vanrednim situacijama; sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23 i poboljšanje efikasnosti tužilaštva.

Evropska unija je, bez premca, najveći donator bespovratne pomoći Srbiji. Ujedno, Srbija je najveći primalac donacija EU na Zapadnom Balkanu i jedan od najvećih na svetu. U ovom trenutku sprovodi se oko 600 projekata koje finansira EU, u bliskoj saradnji sa srpskim vlastima, privredom i organizacijama građanskog društva. Od 2014. godine, uvedena je novina u upravljanju fondovima, a to je da je  Srbija, a ne Delegacija Evropske unije, zadužena za upravljanje većinom fondova: u martu 2014, Evropska komisija je srpskoj administraciji dodelila nadležnost da upravlja projektima EU odobrenim na godišnjem nivou, kako bi se na taj način Srbija pripremila za članstvo i upravljanje budućim fondovima Evropske unije. Delegacija EU u Srbiji nadzire sprovođenje tih projekata.

Evropska unija je, tradicionalno, ključni trgovinski partner Srbije, sa skoro dve trećine spoljnotrgovinske razmene koja se obavlja sa EU. Takođe, dve trećine svih stranih ulaganja dolazi iz EU. Srbija je i najveći korisnik kredita Evropske investicione banke, sa 4,6 milijardi evra odobrenih u poslednjih 15 godina. I na kraju, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj je važan investitor u Srbiji: od 2009. godine, uložila je 3,5 milijarde evra, uglavnom u infrastrukturu i razvoj finansijskih institucija.

OBLASTI KOJE SU ZNAČAJNO UNAPREĐENE OD KADA SU USPOSTAVLJENI ZVANIČNI ODNOSI REPUBLIKE SRBIJE SA EVROPSKOM UNIJOM

  • Putovanje bez viza u zemlje članice EU od decembra 2009.
  • Prednosti za radnike, potrošače i preduzeća, koje proističu iz trgovine i investicija.
  • Od 2003. godine odobreno je tri milijarde evra bespovratne pomoći za sveobuhvatnu modernizaciju Srbije i pripremu za ulazak u EU.
  • EU finansira mogućnost za studiranje u zemljama članicama i programe razmene za univerzitetsko osoblje i studente: do sada je odobreno 3.257 stipendija.
  • Niz projekata sproveden je u oblasti obrazovanja, uključujući reformu planova i programa stručnog obrazovanja, uvođenje obrazovanja za odrasle i društvene inkluzije u škole. EU je pomogla rekonstrukciju i obnovu 27 fakulteta u Srbiji, uključujući zgradu Rektorata Beogradskog univerziteta, Botaničku baštu u Beogradu, kao i novu zgradu Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
  • EU je opremila bolnice, laboratorije, institute javnog zdravlja i centre za transfuziju krvi i obezbedila nabavku 252 vozila hitne pomoći zdravstvenim centrima širom Srbije.
  • EU je pomogla obnovu mostova Sloboda, Gazela i Žeželj, kao i puteva, uključujući izgradnju Koridora 10.
  • EU je pomogla izgradnju više od 1.500 novih stanova i kuća za srpske izbeglice i interno raseljena lica.
  • Fondovi EU su doprineli zaštiti životne sredine u Srbiji: rekonstruisano je postrojenje za preradu otpadnih voda u Subotici; veliki broj divljih deponija je zatvoren zahvaljujući fondovima EU, uz pomoć kojih su izgrađeni savremeni sistemi za obradu i odlaganje otpada u Užicu, Sremskoj Mitrovici, Požarevcu i drugim mestima. Građani Obrenovca i Beograda sada udišu čistiji vazduh zahvaljujući filterima za pepeo u Termoelektrani „Nikola Tesla B“, čiju je ugradnju finansirala EU.
  • Kroz više od 800 projekata prekogranične saradnje, EU je podržala regionalnu saradnju i proces pomirenja u pograničnim zajednicama.
  • EU podržava privatni sektor i inovativne kompanije u Srbiji. U proteklih pet godina, EU je podržala osnivanje Fonda za inovacionu delatnost u Republici Srbiji i finansirala preko 50 inovativnih projekata, koji su unapredili konkurentnost malih i srednjih srpskih preduzeća i pomogli otvaranje oko 300 radnih mesta.
  • EU je pomogla uspostavljanje sistema zaštite potrošača, tako što je finansirala projekte i pružila pomoć pri izradi i sprovođenju ključnih Zakona o zaštiti potrošača, koji su usvojeni 2010. i 2014. godine.
  • EU je omogućila uspostavljanje Nacionalnog programa za skrining raka u Republici Srbiji.
  • Zahvaljujući snažnoj podršci EU, 2007. godine su u Srbiji uspostavljene institucije ombudsmana (zaštitnika građana) i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
  • EU je omogućila osnivanje Agencije za borbu protiv korupcije, kojoj od početka rada pruža kontinuiranu podršku.