Pomoć EU Srbiji u sanaciji posledica poplava

Reakcija EU u pružanju trenutne, obimne i sveobuhvatne pomoći Srbiji pogođenoj poplavama odvija se u tri faze: napori spašavanja (koji još traju); humanitarna pomoć (još traje i proširuje se); rekonstrukcija i prevencija na srednjem i dugoročnom planu (ova faza zahteva procenu).

Napori spašavanja – neposredni odgovor

U petak uveče, 15. maja, aktiviran je Mehanizam za civilnu zaštitu EU zbog teških poplava koje su pogodile Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Do sada je 19 država članica ponudilo pomoć obema zemljama putem Mehanizma. Bugarska, Nemačka, Slovenija, Austrija, Češka Republika, Francuska, Hrvatska, Slovačka, Danska, Italija, Rumunija i Poljska su Srbiji ponudile čamce za spasavanje, pumpe visokog kapaciteta i operativne timove. Mnoge države članice su odlučile da izdvoje bilateralna sredstva finansijske i humanitarne pomoći.

Najveći deo pomoći koju koordinira EU je stigao u Srbiju tokom vikenda 17. i 18. maja. Evropska unija je snosila deo troškova transporta pomoći. Obimna pomoć uključuje operativne timove koji upravljaju pumpama velike ispusne moći, helikopterima, čamcima za spasavanje, agregatima. Vreće sa peskom, kompleti i sredstva prve pomoći (lekovi, ćebad i šatori) su takođe obezbeđeni u velikom broju. Osim toga, EU je omogućila satelitske snimke pogođenih područja, putem Kopernikus satelita.

Osmočlani tim Civilne zaštite EU je stigao u Beograd u subotu 17. maja, kako bi pomogao državnim vlastima u reakciji na poplave velikog obima, i kako bi pomogao koordiniranje EU pomoći koja pristiže. Tim se uključio u rad MUPa. Jedan stručnjak EU za humanitarnu pomoć je od 20. maja u Srbiji i obavlja procenu humanitarnih potreba na terenu.

Koordinacioni centar za reagovanje u kriznim situacijama Evropske komisije (ERCC) je u stalnom kontaktu sa Srbijom kao i sa zemljama učesnicama Mehanizma za civilnu zaštitu, i radi na usklađivanju postojećih ponuda pomoći sa potrebama na terenu. Do sada su svi zahtevi srpskih vlasti bili zadovoljeni. Ukoliko bude novih zahteva moguće je obezbediti i dodatnu pomoć.

EULEX je donirao Srbiji agregate velikog kapaciteta i drugu opremu, kao i humanitarnu pomoć (gotove obroke, flaširanu vodu, poljske krevete i vreće za spavanje). Teretni helikopter saobraća sa beogradskog aerodroma, radeći rame uz rame sa srpskim kolegama u spasilačkim i akcijama snabdevanja.

Tekuća operacija

Kroz Mehanizam za civilnu zaštitu EU, u Srbiji je na pružanju pomoći angažovano više od 300 ljudi iz država članica. Operacije crpljenja vode još vek traju i najintenzivnije su oko termo elektrana (Nikola Tesla i Kostolac) i na površinskim kopovima, kako bi se objekti zaštitili, a proizvodnja električne energije bila neometana. Situacija je stabilna i pod kontrolom. Ukoliko srpske vlasti upute zahtev, države članice mogu obezbediti dodatnu pomoć.

Humanitarna podrška:

Prva procena humanitarnih potreba je urađena 21. maja kroz dobru i efikasnu saradnju sa Crvenim krstom Srbije. Na osnovu ove procene, biće doneta odluka o ubrzanom otvaranju fondova za humanitarne potrebe (hrana, voda, prečišćavanje vode, osnovni zdravstveni pribor). Situacija će se redovno procenjivati i pružati dalja pomoć ukoliko bude potrebe.

Rekonstrukcija i prevencija:

Rekonstrukcija i prevencija će se odigrati na srednjeročnom i dugoročnom planu u širem regionalnom kontekstu, biće obezbeđene kroz različite izvore EU, a zavisiće od procene stručnjaka koji pružaju podršku srpskim vlastima. Ovi izvori prvenstveno uključuju evropski Fond solidarnosti i instrument za pretpristupnu pomoć (IPA). EU je takođe u stalnom kontaktu sa Evropskom investicionom bankom kao i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, i pregovara o mogućoj dodatnoj podršci putem zajmova. Ovo će uslediti nakon izdvajanja bilateralnih sredstava finansijske i materjialne pomoći od država članica EU i trećih zemalja, UN-a i Svetske banke. Celokupna međunarodna pomoć će biti pažljivo koordinirana, kako bi se obezbedilo dobro planiranje i trošenje novca.

IPA

IPA može pružiti značajnu srednjeročnu i dugoročnu pomoć. Određeni fondovi, u vrednosti oko 30 miliona evra, mogu biti stavljeni u pogon u relativno kratkom roku pre početka leta, u dogovoru sa Vladom Srbije. Dodatna sredstva za rekonstrukciju će biti na raspolaganju tokom narednih nedelja.

Fond solidarnosti EU

Iako Srbija nije njena članica, ona već sada ima pristup Fondu solidarnosti EU, kao i bilo koja druga država članica EU. Ukupni godišnji budžet Fonda je 500 miliona evra. Tačan iznos za pomoć će biti utvrđen na osnovu procene i zavisiće od ukupnog iznosa štete. Očekuje se da Evropski parlament i Evropski savet donesu odluku o ovome tokom 2014.

EIB

Evropska investiciona banka je izjavila da će fondovi biti ubrzo dostupni kroz postojeće tokove EIBa, kao što su tekući projekat opštinske i regionalne infrastrukture. Osim toga, obim projekata nedavno potpisanih sa Republikom Srbijom (kao na primer kredit od 100 miliona evra za sanaciju i bezbednost puteva ili 150 miliona evra Apex linije kredita) može biti izmenjen u cilju pružanja podrške rekonstrukciji infrastrukture, te malim i srednjim preduzećima koji su oštećeni u poplavama. Pored toga, Banka će biti u mogućnosti da obezbedi novi tok za finansiranje rekonstrukcije nakon što detaljna procena potreba bude dostupna. Banka će takođe biti u mogućnosti da finansira hitnu rekonstrukciju sa dužim grejs periodima i rokovima dospeća, kao i povoljnim kamatnim stopama.