Poseta ukrajinskim izbeglicama u Vranju – Solidarnost i briga

„Niko ne može da vrati ono što su izgubili, ali možemo svi da pružimo sigurnost, brigu i saosećanje za ukrajinski narod“

Za 47 dana ruske agresije na Ukrajinu, procenjuje se da je njome pogođeno čak 18 miliona ljudi – skoro polovina ukupne populacije Ukrajine. Sa ruskom invazijom na Ukrajinu, Evropa doživljava jednu od najvećih izbegličkih kriza od kraja Drugog svetskog rata.

Odgovor na takav čin agresije je obaveza svih – zajednička, jedinstvena odgovornost. Države članice EU usvojile su 4. marta odluku da se osobama koje beže iz Ukrajine omogući status privremene zaštite na godinu dana, sa mogućnošću obnavljanja. Ova prava uključuju boravak, pristup tržištu rada i stanovanju, medicinsku pomoć i pristup obrazovanju za decu. Nedavno je Evropska komisija pokrenula globalnu inicijativu #StandUpForUkraine, kojim je prikupljeno čak 9.1 milijarda evra za podršku onima koji beže od ruske invazije, u zemlji i inostranstvu. Srbija je takođe pokazala posvećenost signalizirajući da preduzima neophodne korake kako bi se uskladila sa odlukom EU da ponudi takav status Ukrajincima koji beže od sukoba.

Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre, zajedno sa ambasadorima Poljske, Finske i Češke, Rafaelom Perlom, Kimom Lahdevirtom i Tomašom Kuhtom, zamenikom ambasadora Francuske, Fatihom Akcalom, prvim sekretarom ambasade Mađarske, Zoltanom Ištvanom Nemetiem i savetnikom u ambasadi Ukrajine u Srbiji, Martinuk Markom, posetili su danas centar za azil u Vranju i razgovarali sa izbeglicama iz Ukrajine koje su u ovom centru našle utočište od rata u svojoj zemlji. Tokom posete, predstavnici delegacija iz EU i Ukrajine pohvalili su dobru negu i uslove koje pruža Komesarijat za izbegla i raseljena lica Srbije.

Ambasador Žiofre je pozdravio otvorenost, dobru volju i solidarnost Srbije u svetlu aktuelne humanitarne krize u Ukrajini. „Od ruske invazije na Ukrajinu više od 4.38 miliona ljudi bilo je prinuđeno da napusti svoju zemlju i domove, ostavljajući za sobom svoje prijatelje, rođake, domove, škole i poslove, igračke svoje dece. Ovi izgubljeni delovi njihovih života ne mogu se nadoknaditi, ali ono što možemo da uradimo je da damo sve od sebe da pomognemo ovim ljudima da se osećaju sigurnije, zbrinuto i prihvaćeno. Srećan sam što vidim da ljudi iz Komeserijata za izbeglice zaista pružaju dobru negu i adekvatne uslove za njih, uključujući i zdravstvenu zaštitu. Još jednom vidimo solidarnost srpskog naroda i srećan sam što su i ukrajinska deca krenula u školu. Ne ostavljamo Srbiju samu u ovom nastojanju – Evropska unija jeste i ostaće najjači finansijski partner za podršku upravljanju migracijama u Srbiji“, rekao je ambasador Žiofre.

Srbija pomaže izbeglicama od 2015. godine, kada je počeo pojačan priliv migranata, i od početka do danas svedoci smo prakse humanog pristupa ljudima u nevolji. Ove aktivnosti finansijski podržava Evropska unija. Centar za azil u Vranju, koji finansira EU, od 8. marta je jedna od stanica za privremeni smeštaj za izbeglice iz Ukrajine. Do sada je primljeno 78 osoba, uglavnom porodica.

U ovom trenutku, 5698 izbeglih iz Ukrajine je prijavilo boravište u Srbiji, a manji broj njih, 41 osoba u Vranju i devetoro ljudi u Obrenovcu je u smeštaju Komesarijata za izbeglice i migracije. Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije ističe da je Srbija prva zemlja izvan Evropske unije koja se pridružila Direktivi i dodaje: „Podršku činimo na najkonkretniji mogući način i zahvaljujemo se Delegaciji EU na značajnoj saradnji kako bismo omogućili kvalitetne i humane uslove svim izbeglicama“.

Više od 4,38 miliona ljudi bilo je prisiljeno da napusti Ukrajinu preko međunarodnih granica, dok se veruje da je 6,7 interno raseljeno.

U Centru u Vranju svoj drugi dom pronašle su izbeglice iz Ukrajine, mahom žene, devojke i deca rekao je danas savetnik Ambasade Ukrajine u Srbiji Mark Martyniuk izrazivši zahvalnost zemaljama Evropske unije čija pomoć izbeglicama u Srbiji je jako značajna. On je istakao: „Želeo bih da se zahvalim svim radnicima Centra, predstavnicima Komesarijata i UNHCR-a, svim organizacijama i institucijama, koji rade ovde.“ Takođe, iz razgovora sa izbeglim ženama prenosi  njihovu otvorenost da se uključe u volonterski rad, te je pozvao lokalnu vlast u Vranju da, ukoliko postoji potreba, omogući uključenje izbeglih žena u rad lokalne zajednice. Izrazivši pohvale i zahvalnost institucijama Srbije na saradnji i zajedničkom zadatku upravljanja migracijama i solidarnosti sa ukrajinskim narodom, evropske i ukrajinske diplomate završile su ovu posetu sa željom da se sve izbeglice što pre vrate svojim domovima i nastave da žive normalnim životom, kakav zaslužuje svako ljudsko biće.

EU je najjači partner i podrška sistemu upravljanja migracijama Srbije, a Komesarijat za izbeglice i migracije važan partner u realizaciji projekata u ovoj oblasti. Od 2015. godine, kada je počeo povećan priliv migranata na teritoriju Srbije, EU je donirala preko 130 miliona evra za podršku kapacitetima Srbije za upravljanje migracijama. Centar za azil u Vranju nedavno je rekonstruisan sa oko 660.000 evra iz fondova EU i 330.000 evra iz državnog budžeta Srbije. EU takođe kontinuirano podržava srpske institucije da omoguće nesmetan pristup obrazovanju deci migranata od 2015. godine kroz pomoć formalnom i neformalnom obrazovanju.