Pozitivno obrazovanje je jedan relativno nov pojam, mada sami principi na kojima počiva nisu novi, niti potpuno nepoznati. Odakle potiče ova ideja?
Od pre dve decenije pozitivna psihologija doživela je snažan razvoj zahvaljujući sve brojnijim teorijskim modelima, istraživanjima i objavljenim tekstovima koji se bave pozitivnim aspektima ljudskog življenja. Ona, primenom naučnih metoda, otkriva kako da živimo ispunjen, srećan i smislen život, a tamo gde se susreću pozitivna psihologija i najbolje prakse i vrednosti obrazovanja i vaspitanja, nalazi se pozitivno obrazovanje. Ono nastoji da obezbedi da svi u obrazovnom procesu, učenici, nastavnici, roditelji, uprava škole, rade dobro i osećaju se dobro. Takva škola podstiče razvoj, zdravlje, rezilijentnost, emocionalnu i socijalnu pismenost pojedinaca i organizacije.
Da li se ovaj pozitivan pristup može primeniti i sada, u nedeljama nakon tragičnih događaja u Srbiji koji su nas zatekli ovoga maja?
Iako nije prevashodno usmereno na traumatske doživljaje, pozitivno obrazovanje može da doprinese jačanju otpornosti, jer podstiče psihološko blagostanje i društvenu podršku, te usmerava ka posttraumatskom rastu. Upravo je tim projekta „Škola u kojoj cvetaju snage“, usled neprijatnih okolnosti izazvanih traumatskim događajima, usmerio svoje aktivnosti ka ispitivanju efekata pozitivnog obrazovanja i na smanjenje negativnih posledica.
„U dve osnovne škole u Novom Sadu u toku je realizacija radionica, te smo pitali nastavnike koji realizuju radionice da li su primerene trenutnim osećanjima nastavnika i učenika, ili je potrebno da ih menjamo i modifikujemo. Na osnovu odgovora radionice smo prilagodili trenutku tako što su učenici dobili prostor da govore o svojim brigama i osećanjima i primetili smo da im je bilo lakše nakon toga“, kaže Mirjana Beara iz projektnog tima Instituta za pozitivnu psihologiju.
Ovaj Erasmus Plus projekat inicijalno je osmišljen da unapredi kvalitet formalnog obrazovanja u osnovnim školama u tri zemlje – Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, a realizuje se od prošle godine do septembra 2024. u šest osnovnih škola: Kosta Trifković i Branko Radičević iz Novog Sada, Frana Galovića i Odra iz Zagreba, Livada i Šmarje –Sap iz Ljubljane. Pridruženi partneri na projektu su Zajednički studijski program za psihologiju Univerziteta u Kragujevcu, Učiteljski fakultet Univerziteta u Zagrebu, Društvo Slovenaca Kredarica i Hrvatsko nacionalno vijeće u R. Srbiji.
Kako iskoristiti snage i vrline učenika u obrazovnom procesu, razviti unutrašnju motivaciju za učenje i doživljaj smisla učenja, obezbediti da se učenici i nastavnici u školi osećaju prijatno, razvijati kreativnost, poboljšati međuljudske odnose i poverenje, te smanjiti strah od greške i slično, samo su neke od veština koje se razvijaju kroz ovaj projekat.
„Nakon radionica u kojima su učenici učestvovali, neosporni benefit primene pozitivnog obrazovanja se vidi i u njihovim komentarima gde kažu da je škola ponovo njihovo sigurno mesto u kojoj se dobro osećaju“, objašnjava Beara.
Primenom principa pozitivnog obrazovanja mogu se razviti i veštine za izgradnju i održavanje bliskih odnosa, negovanje empatije i saosećanja i razvijanje društvenog okruženja koje podržava. Deci pomaže da se osnaže i razviju jači osećaj svrhe i otpornosti na slične traumatične događaje.
Projekat finansira Tempus kancelarija u Beogradu, u okviru Erasmus + programa.
