Deca koja učestvuju u sudskim postupcima su često uplašena, zapostavljena ili nedovoljno obaveštena, navodi se su novom izveštaju Agencije EU za osnovna prava. Stavovi i iskustva dece u državama članicama EU u prvom izveštaju ove vrste pokazuju da smo i dalje veoma daleko od pravosudnih sistema koji su prilagođeni potrebama dece.
„Decu koja su već doživela ili svedočila neprijatnim situacijama bez potrebe izlažemo stresu. I tvorci politika i pravnici moraju da anksioznost dece uključene u sudske postupke doživljavaju ozbiljno i svedu na minimum”, kaže direktor Agencije Majkl O Flaerti. „U izveštaju su data jasna uputstva o tome na koji način države članice mogu da obezbede da se glas dece čuje, a da se ona u isto vreme osećaju bezbedno i zaštićeno.”
Širom EU oko 2,5 miliona dece godišnje učestvuje u sudskim postupcima u ulozi žrtava, svedoka ili stranaka. To mogu biti borbe za starateljstvo u brakorazvodnim parnicama ili slučajevi seksualnog zlostavljanja ili iskorišćavanja.
U prikupljanju podataka za izveštaj ‘Prava prilagođena deci: Perspektive i iskustva dece uključene u sudske postupke’ je učestvovalo 392 dece. U izveštaju se navode barijere sa kojima se deca suočavaju i moguća rešenja, ali i niz pozitivnih praksi koje se već primenjuju u državama članicama EU.
Deca su istakla značaj prava da se njihov glas razume i poštuje. Ovo ukazuje na potrebu za jasnim i praktičnim smernicama kao i obukom profesionalaca koji komuniciraju sa decom. Deca takođe žele da budu obaveštena tokom čitavog procesa, kako o napretku postupka tako i o svojim pravima što ukazuje na nužnost pružanja informacija prilagođenih uzrastu pre, tokom i nakon suđenja.
Iz razgovora sa decom je zaključeno da su situacije u kojima se deca osećaju nesigurno i nebezbedno brojne. Države članice moraju da uspostave postupke za zaštitu prava kako bi zadovoljile potrebe dece, kako u ekstremnim situacijama poput nasilja u porodici ili seksualnog uznemiravanja, tako i u predmetima za dodelu starateljstva. Ovi postupci podrazumevaju saslušanja koja se obavljaju na lokacijama prilagođenim deci, video linkove ili prethodno snimljene dokaze, kao i zaštitu ličnih podataka deteta od medija i javnosti.
Rezultati izveštaja su prikupljeni na osnovu razgovora sa decom u devet država članica: Bugarskoj, Hrvatskoj, Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu i dopunjuju prethodni izveštaj Agencije za osnovna prava koji analizira pravdu prilagođenu deci sa stanovišta stručnjaka.