Nacrtom prve Direktive predviđa se privremena zabrana korišćenja tehnike kloniranja na domaćim životinjama i zabrana stavljanja na tržište živih klonova životinja te klonova životinjskih embrija. Nacrtom druge Direktive onemogućuje se stavljanje na tržište EU-a hrane kao što su meso ili mleko dobiveni od kloniranih životinja
Evropska komisija danas je donela tri nacrta zakonodavnih akata o kloniranju životinja i o novoj hrani koji će omogućiti pravnu sigurnost u tom području. Dva predloga zabranjuju korišćenje tehnike kloniranja u EU-u za domaće životinje1 i uvoz tih kloniranih životinja. Stavljanje u promet hrane dobivene od kloniranih životinja takođe će biti zabranjeno.
Tim predlozima želi se rešiti pitanje dobrobiti životinja i druga etička pitanja povezana s korišćenjem te tehnike. Nacrt zakonodavnog akta o novoj hrani revidira postojeću Uredbu kako bi se poboljšao pristup nove i inovativne hrane tržištu EU-a i istovremeno održao visok novo zaštite potrošača.
Tonio Borg, poverenik EU-a nadležan za zdravlje, izjavio je: „Ove inicijative o kloniranju životinja rešavaju pitanja dobrobiti životinja i percepcije potrošača o hrani dobivenoj kloniranjem životinja na realističan i funkcionalan način. Promene koje se odnose na novu hranu stvoriće sistem koji će potrošačima EU-a ponuditi mogućnost širokog izbora prehrambenih proizvoda i osigurati povoljnu okolinu za europsku industriju prehrambenih proizvoda.”
Ključni elementi o kloniranju
U EU-u neće se vršiti kloniranje u svrhu uzgoja domaćih životinja i dok god je dobrobit životinja u pitanju, takve se klonirane životinje neće ni uvoziti.
Nacrtom prve Direktive predviđa se privremena zabrana korišćenja tehnike kloniranja na domaćim životinjama i zabrana stavljanja na tržište živih klonova životinja te klonova životinjskih embrija. Nacrtom druge Direktive onemogućuje se stavljanje na tržište EU-a hrane kao što su meso ili mleko dobiveni od kloniranih životinja.
No kloniranje neće biti zabranjeno u svrhu istraživanja, očuvanja retkih pasmina i ugroženih životinjskih vrsta niti za korišćenje životinja za proizvodnju farmaceutskih proizvoda i medicinskih uređaja kada je korištenje te tehnike opravdano.
Ključni elementi o novoj hrani
U skladu s nacrtom Uredbe, nova hrana prolazila bi jednostavniji, jasniji postupak odobrenja koji bi bio centralizovan na razini EU-a, što bi sigurnoj i inovativnoj hrani omogućilo da brže stigne na tržište EU-a.
Nova hrana termin je koji se uglavnom koristi za hranu koja se nije u znatnoj mjeri koristila u EU-u prije 1997., tj. pre nego što je trenutno važeća Uredba stupila na snagu, a posebno za hranu proizvedenu korišćenjem novih tehnika i tehnologija kao što su nanomaterijali.
Posebne odredbe predviđene su također za hranu koja se još ne nalazi u prometu u EU-u, ali koja se već sigurno koristi u zemljama koje nisu članice EU-a. Tako bi nastao uravnoteženiji sistem i pozitivna okolina za trgovinu.
Jedno od svojstava tog nacrta zakonodavnog akta je i zaštita inovacija. Prema novoj organizaciji društvo koje proizvodi hranu koje je podnelo zahtev u slučaju inovacije na temelju novog razvoja nauke dobilo bi odobrenje za prodaju hrane pet godina tokom kojih je druga društva ne bi smela proizvoditi.
Sljedeći koraci
Ostale institucije EU-a, uključujući Evropski parlament i Veće, razmotri će Komisijine nacrte zakonodavnih akata i dati svoje mišljenje o njima. Trenutno se procenjuje da bi ti nacrti zakonodavnih akata mogli stupiti na snagu najranije 2016.
Okruženje
Kloniranje životinja relativno je nova reproduktivna tehnika životinja. Kloniranje ne uključuje nikakve genetske modifikacije. Klon nije GMO. Tehnika kloniranja ne poboljšava osobine životinje. No uzgajivači bi mogli upotrebiti kloniranje za povećanje količine reproduktivnog materijala (semena ili embriona) posebno vrednih životinja.
Kloniranje se još ne koristi za proizvodnju hrane. Trenutno bi za stavljanje u promet hrane dobivene od klonova u EU-u u skladu s Uredbom o novoj hrani bilo potrebno prethodno odobrenje za stavljanje na tržište utemeljeno na naučnoj proceni sigurnosti hrane koju bi napravila Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA). Do sada ni jedan evropski ni strani subjekt u poslovanju s hranom nije zatražio odobrenje za stavljanje na tržište hrane proizvedene tehnikom kloniranja.
EFSA je 2008. napravila procjenu rizika od kloniranja i zaključila da nema znakova o postojanju ikakve razlike u sigurnosti hrane između mesa i mleka dobivenih od klonova i njihovog potomstva i onih koji se dobivaju od životinja uzgojenih na tradicionalan način. To je mišljenje potvrđeno 2009., 2010. i 2012.
Istraživači koriste kloniranje za određena istraživanja. Reproduktivni materijal (sjeme i embriona) i hrana (meso, mleko) dobiveni od tih klonova ne stavljaju se na tržište.
