Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen započela je posetu regionu Zapadnog Balkana. Fon der Lejen će posetiti Skoplje, Tiranu, Prištinu, Podgoricu, Sarajevo i Beograd, a u centru pažnje biće projekti i aktivnosti kojima Evropska unija pomaže regionu da se izbori sa energetskom krizom.
„Ruska energetska ucena i manipulacija tržištima nisu poštedeli ni Zapadni Balkan. EU je odlučna da podrži naše partnere u suočavanju sa visokim cenama energije i dugoročnom poboljšanju njihove energetske bezbednosti“, stoji u saopštenju pred posetu.
U Beogradu, predsednica Evropske komisije sastaće se sa predstavnicima državnog vrha Srbije. Takođe, obići će radove na gasnom interkonektoru između Bugarske i Srbije u blizini Niša.
Gasni interkonektor, koji povezuje gasne mreže Srbije i Bugarske, povećaće diverzifikaciju izvora energije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, omogućavajući Srbiji sigurnije i stabilnije snabdevanje iz različitih sistema gasne mreže, posebno iz Azerbejdžana i budućeg LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj koji može da prima gas iz celog sveta.
Novi gasni interkonektor povezaće postojeću srpsku mrežu u Nišu sa bugarskom mrežom u prestonici Sofiji u dužini od 109 kilometara na srpskoj strani. Sa prečnikom cevi od 700 mm i maksimalnim pritiskom od 55 bara, njegov kapacitet će omogućiti prenos 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, što je ekvivalentno 60% ukupne godišnje potrošnje Srbije.
Pored Niša, gasovod će obuhvatiti i još 3 merno-regulacione stanice za gas u Beloj Palanci, Pirotu i Dimitrovgradu, što će omogućiti da ova tri grada i regiona Srbije – njihovi građani, škole, bolnice, preduzeća… dobiju pristup gasnom snabdevanju za grejanje i industrijsku proizvodnju. Građevinski radovi počeli su u januaru 2022. i planirano je da budu završeni do kraja 2023.
Ova investicija od skoro 90 miliona evra, od čega je skoro 50 miliona evra donacija Evropske unije, doprineće povećanju diverzifikacije i sigurnosti energetskog snabdevanja u Srbiji, doprineće uravnoteženom društveno- ekonomskom razvoju kao i čistijoj životnoj sredini.
Evropska unija je najveći donator Srbije u oblasti energetike, u koju je investirala preko 830 miliona evra bespovratnih sredstava od 2000. godine. EU u Srbiji finansira projekte čiji je cilj sigurnost snabdevanja, diversifikacija izvora energije, liberalizacija tržišta i poboljšanje energetske efikasnosti. Krajnji cilj je smanjenje zagađenja i ublažavanje klimatskih promena, što su i ciljevi Evropskog zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan, koje je Srbija podržala 2020.
