Izveštaj Evropske komisije (EK) ukazuje da je napredak postignut u nekoliko pregovaračkih poglavlja, ali je neophodno intenzivirati tempo sprovođenja reformi, dok Plan rasta za Zapadni Balkan pokazuje vrlo jasnu posvećenost EK procesu proširenja – glavne su poruke koje je poslala šefica sektora za evropske integracije i ekonomiju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Andrea Hohuber na predstavljanju Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu i novog Plana rasta za Zapadni Balkan.

„Godišnji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji sa jedne strane predstavlja i opisuje gde se trenutno Srbija nalazi na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, govori o tome kako EU vidi napredak koji je Srbija postigla u proteklih 12 meseci i definiše prioritete na koje Srbija mora da se fokusira u narednom periodu“, zaključila je šefica sektora za evropske integracije i ekonomiju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Andrea Hohuber.

Ona je objasnila da je to sveobuhvatan, pravedan i dokument zasnovan na činjenicama.

„Izrađen je na jedan inkluzivan način zato što smo doprinos za sastavljanje ovog izveštaja dobijali sa najrazličitijih strana – ne samo od prestavnika vlasti već i od civilnog sektora, međunarodne i poslovne zajednice,  kao i samih zemalja članica Evropske unije“.

Predstavila je i novu inicijativu Evropske komisije, Plan rasta za Zapadni Balkan, kojim se želi omogućiti građanima Zapadnog Balkana da osete koje su sve dobrobiti samog članstva u uniji i pre formalnog članstva.

„Plan rasta za Zapadni Balkan služi da pospeši privredni rast celog regiona i da smanji socio-ekonomski jaz koji postoji između zemalja Zapadnog Balkana i zemalja članica Evropske unije. Ovaj dokument je od ključne važnosti za Zapadni Balkan i sjajna prilika koju zemlje Zapadnog Balkana ne bi trebalo da propuste“, zaključila je šefica sektora za evropske integracije i ekonomiju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Hohuber.

Na predstavljanju Izveštaja Evropske komisije prosustvovao je i zamenik gradonačelnika Novog Sada, Igor Crnobarac, koji je istakao da Grad Novi Sad pruža svoj pun doprinos procesima pridruživanja i da je približavanje evropskim vrednostima i standardima na lokalnom nivou od velike važnosti za kvalitet svakodnevnog života, svih građana.

„Glavni zaključci Izveštaja o Srbiji za 2023. godinu su važni, jer nam osvetljavaju put ka članstvu. Dok to ne ostvarimo, veoma smo zahvalni na podršci koju u procesu evropskih integracija dobijamo od te međunarodne organizacije. Uvek ćemo biti tu, da kao Grad Novi Sad pružimo bezrezervnu podršku i damo doprinos napretku našeg društva. U saradnji sa EU, radimo na realizaciji infrastrukturnih projekata, učestvujemo u aktivnostima koje se ostvaruju u saradnji sa evropskim institucijama, a posebno bih naglasio projekte u kulturi, omladinskom sektoru, privredi, turizmu i druge“, izjavio je Igor Crnobarac.

Predstavljanje Izveštaja okupio je relevantne aktere i poznavaoce prilika u Novom Sadu i AP Vojvodini, koji su aktivno učestvovali u diskusiji o ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji, kao i novog Plana rasta za Zapadni Balkan.

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu podrazumeva detaljnu analizu napretka Republike Srbije po klasterima predpristunih pregovora.

Kada je reč o političkim kriterijumima, Skupština Vlade Republike Srbije formirana u avgustu 2022. uključuje opozicione stranke koje su bojkotovale izbore 2020. Politička polarizacija je produbljena nakon masovnih pucnjava u maju, uz podršku opozicije. U izveštajnom periodu izbori nisu održavani, a preporuke OEBS/ODIHR i Saveta Evrope o izbornom okviru nisu implementirane. Tenzije u Skupštini su izražene, a kodeks ponašanja se ne primenjuje sistematski.

Srbija je umereno pripremljena za reformu javne uprave, i postoji potreba za modernizacijom Poslovnika Skupštine. Pravosudni sistem je delimično spreman, uz neke pozitivne korake, ali postoje izazovi u vezi sa transparentnošću. Borba protiv korupcije pokazuje ograničen napredak, a potrebne su dalje akcije za usvajanje strategije i jačanje mehanizma koordinacije.

U oblasti organizovanog kriminala postignut je ograničen napredak, ali su potrebna dodatna sredstva i fokus na strateškom pristupu. Poštovanje osnovnih prava i slobode izražavanja pokazuju ograničen napredak, uz zabrinutost u vezi sa slobodom novinara i nezavisnošću pravosuđa. Sprovođenje medijskih zakona je delimično poboljšano, ali postoje izazovi u vezi sa vlasništvom medija i političkim uticajem.

Ekonomski napredak je postignut, ali inflacija i nejednakosti izazivaju zabrinutost. Srbija ostaje posvećena regionalnoj saradnji, ali dijalog sa Kosovom zahteva ozbiljniji pristup. Klasteri vezani za EU pokazuju različit napredak, sa ograničenim usklađivanjem u nekim oblastima.

Sveukupno, Srbija se suočava sa izazovima u raznim sektorima i potrebni su dodatni napori u cilju postizanja evropskih standarda.

Novina ove godine jeste predstavljanje Plana rasta za Zapadni Balkan. Evropska unija stavlja fokus na ekonomski rast i stabilnost Zapadnog Balkana kroz sveobuhvatni novi Plan rasta, zasnovan na četiri ključna stuba. Cilj je unapređenje ekonomske integracije s Evropskom unijom, jačanje regionalne saradnje i ubrzanje ključnih reformi kako bi se otvorila vrata ka članstvu u EU.

  1. Unapređenje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije u zavisnosti od usklađivanja Zapadnog Balkana sa pravilima jedinstvenog tržišta i otvaranja relevantnih sektora i oblasti za sve susede u isto vreme, u skladu sa zajedničkim regionalnim tržištem. Predlaže se sedam prioritetnih oblasti:
    • Slobodno kretanje robe;
    • Slobodno kretanje usluga i radnika;
    • Pristup jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima (SEPA);
    • Olakšavanje drumskog saobraćaja;
    • Integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta;
    • Jedinstveno digitalno tržište;
    • Integracija u industrijske lance snabdevanja
  1. Podsticanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište, zasnovano na pravilima i standardima EU, što bi potencijalno moglo dodati 10% njihovim privredama;
  2. Ubrzavanje temeljnih reformi, uključujući fundamentalni klaster, podržavanje puta Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, unapređenje održivog privrednog rasta uključujući privlačenje stranih investicija i jačanje regionalne stabilnosti;
  3. Povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument reforme i rasta za Zapadni Balkan za period 2024-2027, predlog novog instrumenta u vrednosti od 6 milijardi evra, koji se sastoji od 2 milijarde evra bespovratnih sredstava i 4 milijarde evra u povoljnim kreditima, sa plaćanjem koje je uslovljeno time da partneri sa Zapadnog Balkana ispune specifične socio-ekonomske i fundamentalne reforme.

Kao deo Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi Reformsku agendu na osnovu postojećih preporuka uključujući godišnji Paket proširenja i Programe ekonomskih reformi zemalja (ERP). Evropska komisija će biti konsultovana u vezi sa ovom Reformskom agendom, koja će je zatim oceniti i usvojiti.

Potrebno je da Evropski parlament i Savet razmotre predlog ovog Instrumenta u okvir paketa srednjoročne revizije Višegodišnjeg finansijskog okvira EU. Nakon usvajanja, šest partnera sa Zapadnog Balkana će biti pozvani da podnesu svoje pojedinačne reformske agende u kojima će izložiti socio-ekonomske i fundamentalne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i konvergenciju u okviru Plana rasta tokom perioda 2024-2027. Srbija i Kosovo treba da se konstruktivno angažuju u dijalogu o normalizaciji odnosa posredstvom EU, koji vodi visoki predstavnik, kao neophodan preduslov.

Ekonomska konvergencija je suštinski element u približavanju zemalja Zapadnog Balkana EU. Trenutno, nivo konvergencije između partnera sa Zapadnog Balkana i EU ne napreduje dovoljno brzo, sa prosečnim BDP-om po glavi stanovnika u kupovnoj moći kada su u pitanju naši partneri sa Zapadnog Balkana koji se kreće između 30% i 50% proseka EU.

Integracija sa jedinstvenim tržištem EU bila je glavni pokretač privrednog rasta za sve zemlje koje su pristupile EU. Pozitivan uticaj na BDP zemlje i nivoe prihoda koji proizilaze iz integracija sa jedinstvenim tržištem EU, jasno je pokazan u prošlosti.

Pored svih izazova ali i solidnog napretka Srbija nastavlja svoj put ka pridruživanju Evropskoj uniji, čemu  Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji pruža svesrdnu podršku.

Delegacija Evropske unije u Srbiji, u saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine, zajedno sa EU info pointom Novi Sad organizovala je predstavljanje Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu, kao i novog Plana rasta za Zapadni Balkan.