Program ekonomskih reformi 2023-2025: Ministarski ekonomsko-finansijski dijalog između EU i Zapadnog Balkana i Turske, u okviru ECOFIN Saveta, održan je u Briselu. Pohvaljena je ekonomska otpornost Srbije, dok se ona ohrabruje da, između ostalog, diverzifikuje i ozelenjava snabdevanje energijom, nastavi reforme za unapređenje poslovnog ambijenta, unapredi upravljanje državnim preduzećima i dalje povećava zaposlenost, posebno mladih, žena i ranjivih grupa.

Predstavnici država članica EU, Evropske komisije, Evropske centralne banke i Zapadnog Balkana i Turske sastali su se danas u Briselu na godišnjem dijalogu o ekonomskoj politici.

Cilj dijaloga je da osigura koordinisan odgovor na zajedničke ekonomske izazove i osmišljen je da pripremi Zapadni Balkan i Tursku za Evropski semestar – godišnji proces koordinacije ekonomske, fiskalne, politike zapošljavanja i socijalne politike unutar Evropske unije. Ove godine, sastanak je bio fokusiran na zajedničke (ekonomske) izazove izazvane ruskim agresorskim ratom protiv Ukrajine.

Učesnici su pozdravili ekonomsku otpornost Srbije, sveobuhvatnu opreznu makrofiskalnu i monetarnu politiku i razgovarali o tekućim i budućim izazovima. Energetska diverzifikacija, zelena tranzicija i liberalizacija energetskog tržišta, u skladu sa međunarodnim obavezama Srbije, naglašeni su kao ključni faktori za jačanje ekonomske otpornosti Srbije na duži rok. Strukturne reforme koje se odnose na poboljšano upravljanje državnim preduzećima, uključujući i povećanje transparentnosti fiskalnih rizika, istaknute su kao važne.

Srbija se takođe ohrabruje da u 2023. godini zadrži odgovarajuće čvrst fiskalni stav u cilju suzbijanja inflacije, uz istovremeno pružanje ciljane i privremene podrške ugroženim domaćinstvima i kompanijama ako je potrebno da se ublaži uticaj visokih cena energije i hrane.

Identifikovane su tri oblasti u pogledu specifičnih strukturnih reformi čiji je cilj jačanje konkurentnosti i dugoročnog i inkluzivnog rasta: (I) stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta za ulaganja; (II) ozelenjavanje energetskog sektora Srbije i potpuno otvaranje energetskog tržišta; i (III) povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i ugroženih grupa, i socijalna zaštita od siromaštva.

Preostala pitanja u ovim oblastima uključuju osiguranje usklađenosti sa javnim nabavkama, pravilima o državnoj pomoći i tehničkim standardima, povećanje transparentnosti u usvajanju i primeni zakona, posebno obezbeđivanjem pravovremenih konsultacija sa preduzećima i socijalnim partnerima, ubrzanje zelene tranzicije i povećanje energetske efikasnosti, nastavak reformi državnih preduzeća u energetskom sektoru, daljom diverzifikacijom snabdevanja energijom kako bi se smanjila prekomerna zavisnost od gasa iz pojedinih zemalja, i poboljšanjem usklađenosti stručnog obrazovanja i obuke sa potrebama tržišta rada.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali je izjavio: Glavni prioriteti Republike Srbije u narednom periodu biće dalje restrukturiranje i modernizacija energetskog sektora, nastojanje da se ublaže uticaji cenovnih šokova na domaćinstva i preduzeća Srbije i dalje unapređenje zdravstvenog sektora.

U skladu sa smernicama politike, Srbija će nastaviti sa reformama fiskalne i poreske administracije, kao i sa digitalizacijom javnih usluga i transparentnošću u zakonodavnom procesu. Nastavljamo sa velikim infrastrukturnim projektima i idemo na restrukturiranje i modernizaciju energetskog sektora, kao i na povećanje zaposlenosti i socijalne zaštite od siromaštva.

Takođe, naši makroekonomski pokazatelji su na dobrom nivou uprkos izazovima u globalnom okruženju. Kao jedan od najvećih uspeha u prethodnom periodu smatramo očuvanje radnih mesta i istorijski nisku nezaposlenost, kao i javni dug koji je i dalje ispod 60 odsto predviđenih kriterijumima iz Mastrihta. Stopa nezaposlenosti bila je 9,2% u IV kvartalu 2022. godine, a 8,9% tokom drugog i trećeg kvartala, što je niže nego pre pandemije i pre krize izazvane ratom u Ukrajini.

Važno je pomenuti i strane direktne investicije, koje su u 2022. godini iznosile 4,4 milijarde evra, čiji je priliv ostao stabilan uprkos geopolitičkim tenzijama. Povoljna poslovna klima, sporazumi o slobodnoj trgovini sa mnogim zemljama, kao i kontinuirano ulaganje u razvoj infrastrukture, dodatno su doprineli kontinuiranom prilivu SDI.

Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre pozdravio je uspešne napore Srbije da održi makroekonomsku stabilnost i otpornost Srbije kroz višestruke krize.

„Otpornost u nedaćama je suštinski kvalitet Srbije i njenih ljudi, a to smo videli u njenoj ekonomiji u poslednjih nekoliko godina, suočenoj sa više globalnih izazova“, rekao je Žiofre.

Ambasador Žiofreje podvukao posvećenost EU da nastavi da podržava ekonomski razvoj Srbije i njen reformski proces, ali je istakao da je na Vladi da sprovede reforme i iskoristi raspoloživu podršku.

„Odlučnost i sposobnost vlade da se uhvati u koštac sa identifikovanim strukturnim izazovima na otvoren način, uz efikasnu upotrebu i primenu mehanizama podrške EU, kao što su IPA i Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, odrediće potencijal za kontinuiranu ekonomskuotpornost, kao i podsticanje inkluzivnog rasta, konkurentnosti i ubrzavanje tranzicije na zeleniju i digitalnu ekonomiju. Ovo bi trebalo da bude potkrepljeno daljim značajnim naporima u borbi protiv korupcije, unapređenju vladavine prava, povećanju transparentnosti i jačanju institucija i socijalnog dijaloga.”

Guvernerka Jorgovanka Tabaković je istakla da je Narodna banka Srbije odgovorila na globalne izazove postepenim pooštravanjem monetarnih uslova i makroprudencijalnim merama, uvažavajući činjenicu da je inflacija u Srbiji u velikoj meri uvezena i vođena faktorima ponude i da se inflatorni pritisci ne mogu rešiti kratkoročno bez izazivanja velikih makroekonomskih poremećaja. Tokom tri složene godine Srbija je ostvarila: realni kumulativni rast BDP-a od 9%; rekordno visok izvoz roba i usluga, koji je za 60% veći nego pre krize; snažan rast deviznih rezervi za oko 60%, do istorijskih maksimuma. Vrednost dinara prema evru bila je uglavnom nepromenjena, ostajući važan stub poverenja potrošača i investicija. Srpski bankarski sektor je ostao otporan na eksterne šokove, sa visokom adekvatnošću kapitala i duplo većim koeficijentom likvidnosti nego što je predviđeno regulatornim zahtevima, i najnižim nivoom problematičnih kredita od 3%. Iz svih ovih razloga, Srbija ostaje odlična investiciona destinacija sa rekordno visokim prilivom SDI od preko 7% BDP-a. Zaključak je da su ozbiljni spoljni šokovi imali ograničen uticaj na Srbiju zbog njene ekonomske otpornosti koja je izgrađena u protekloj deceniji zahvaljujući zdravoj makroekonomskoj politici i mudrom vođenju zemlje.