U okviru reformi obrazovnog sistema koje sprovodi resorno ministarstvo održana je stručna diskusija „Javna konsultacija o kvalitetu visokog obrazovanja i usklađenosti sa evropskim i međunarodnim standardima kvaliteta za visoko obrazovanje“. Cilj je unapređenje sistema osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju i njegova harmonizacija sa standardima kvaliteta u Evropskom prostoru visokog obrazovanja.
Reformske aktivnosti koje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sprovodi u saradnji sa Nacionalnim telom za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta (NAT) i ostalim akterima u visokom obrazovanju, uz partnersku podršku Evropske unije (EU) kroz projekat Podrška EU za reformu obrazovanja u Srbiji – REdiS 2030, bile su predmet Javnih konsultacija o kvalitetu visokog obrazovanja i usklađenosti sa evropskim standardima kvaliteta.
Predstavnik Delegacije EU u Srbiji, Martin Кlauke naglasio je da je prošlo vreme nisko obrazovane radne snage. „Potrebno nam je bolje obrazovanje, moramo više ulagati u nauku i visoko obrazovanje. U Evropskoj uniji razvijeni su standardi i propisi koji predstavljaju smernice za države EU na koji način da obezbede kvalitet visokog obrazovanja. Ovakve smernice upravljaju procesima osiguranja kvaliteta, uvođenjem nivoa kredibiliteta širom Evrope. Da bi se to postiglo, javne konsultacije su izuzetno važno sredstvo za razvijanje zajedničkog razumevanja i postizanje konsenzusa”, rekao je Klauke.
“ENQA je ohrabrila Nacionalno akreditaciono telo Srbije i druge institucije da nastave da poboljšavaju sistem osiguranja kvaliteta na svim nivoima. Drago mi je što vidim da su srpske vlasti ove preporuke shvatile vrlo ozbiljno – s jedne strane, temeljni rad je obavljen nedavnim usvajanjem izmena zakonskih propisa (Zakon o visokom obrazovanju). Ali sada je potrebno osigurati konkretnije korake za operacionalizaciju ovih preporuka“, naveo je Кlauke u uvodnom obraćanju. On je pozvao Srbiju da se usaglasi sa tim standardima, dodajući da oni ne treba da budu kopirani, već prilagođeni svakoj državi.
Skup je okupio relevantne aktere koji ulestvuju u procesu reforme obrazovanja u Srbiji.
„Standardi na kojima smo radili u prethodnom periodu izuzetno su značajni za podizanje kvaliteta visokog obrazovanja, a oni na koje smo najponosniji i koji su usvojeni ove godine, jesu standardi koji omogućavaju akreditaciju visokog dualnog obrazovanja, akademskog i strukovnog“, rekla je državna sekretarka u ministarstvu, prof. dr Marijana Dukić Mijatović. Govoreći o povratku punopravnog članstva u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) državna sekretarka je navela da su sa tim ciljem usvojene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i uvedene novine koje stvaraju povoljne uslove za dalji rad i razvoj NAT-a i harmonizaciju sa Evropskim standardima i smernicama u osiguranju kvaliteta u visokom obrazovanju (ESG). Pomoćnici ministra dr Aleksandar Jović i prof. dr Bojan Tubić učesnicima skupa detaljnije su predstavili promene koje su uvedene izmenama zakona i njihov odnos sa ESG standardima.
Državna sekretarka zahvalila je Evropskoj uniji, kao najvažnijem partneru Srbije u reformskom procesu, na podršci koju pruža i u oblasti harmonizacije standarda kvaliteta.
U javnim konsultacijama učestvovali su predstavnici svih nezavisnih tela u čijoj je nadležnosti odlučivanje o ispunjenosti standarda kvaliteta i na osnovu njih akreditovanje visokoškolskih ustanova. Predstavnici NAT, Кomisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (КAPК) i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) složili su se da administrativne procedure treba pojednostaviti u određenoj meri, što je izmenama zakona delimično i učinjeno, ali i da je dalje usklađivanje standarda neophodan preduslov za kontinuirano unapređivanje visokog obrazovanja i povratak u punopravno članstvo u ENQA.
Eksperti sa projekta REdiS 2030, koji finansira Evropska unija, sproveli su detaljne analize i razradili ključna pitanja harmonizacije sa evropskim standardima i smernicama, a rezultat tog rada, u formi predloga Jedinstvenih standarda kvaliteta u visokom obrazovanju predstavljen je učesnicima skupa.
“Kao zemlja u procesu pristupanja, Srbija je pozvana da učestvuje na svim forumima o politikama EU u oblasti obrazovanja i obuke. Evropska komisija želi da ohrabri srpske institucije da nastave sa stvaranjem povoljnog okruženja za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju, u skladu sa Standardima i smernicama za osiguranje kvaliteta u Evropskom prostoru visokog obrazovanja (EHEA).”, zaključio je Klauke, navodeći da Evropska unija uzima u obzir sva dostignuća i izazove sa kojima se srpske visokoškolske ustanove suočavaju u svom svakodnevnom radu, i ulaže značajna sredstva u poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji.
Uslovljene epidemiološkom situacijom, konsultacije su održane u hibridnom obliku, što nimalo nije uticalo na živost i kvalitet diskusije, sudeći po broju komentara, predloga i sugestija, koje su uputili prisutni u sali, ali i učesnici koji su događaj pratili onlajn. Izlaganja su podstakla učesnike da otvore teme koje se tiču jednakosti državnih i privatnih univerziteta u procesu akreditacije, položaja i značaja recenzenata, kompetencija nastavnika, ali i ljudskih i drugih kapaciteta nezavisnih tela da kvalitetno obavljaju svoje zadatke.
