“Kada bi se na samo jedan posto obradive površine u svetu postavili solarni paneli, imali bismo dovoljno energije za celo čovečanstvo.”
Ovaj, nažalost, neiskorišćeni potencijal poljoprivrednog zemljišta istakao je Luka Naglić, tehnički ekspert, GEFF programa, tokom vebinara “Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost u poljoprivredi”.
Učesnici pomenutog vebinara, koji je emitovan uživo na Fejsbuk platformi EU u Srbiji, bili su i Boris Ilijevski, projektni menadžer Delegacije EU u Srbiji, dr Velimir Strugar, vođa tima projekta Studije o načinima priključenja obnovljivih izvora energije na elektrodistributivni sistem Srbije i pametne mreže, kao i Danijela Isailović, menadžerka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije.
Govornici su objasnili da veliki potencijal za razvoj poljoprivrede leži u energiji biomase, koja se može dobiti iz otpada sa njiva poljoprivrednih gazdinstava. Energije Sunca i vetra se sve više koriste i predstavljaju isplativu alternativu fosilnim gorivima.
Danijela Isailović istakla je nekoliko prednosti vetroparkova:
“Poljoprivrednici Opštine Kovačica izračunali su da je transport poljoprivrednih dobara i uopšte, njihovih mašina – ubrzan šest puta od kad je vetropark tu. To im je uštedelo vreme, novac, brže su završili radove – unapredilo im je biznis. Uvećane su i cene ara, odnosno hektara njiva, od kada je izgrađen vetropark, jer je put izgradio investitor za potrebe vetorparka, ali večno ostaje opštini na korišćenje, a sve vreme ga koriste svi farmeri.”
Koliki je značaj ulaganja u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost na poljoprivrednim gazdinstvima govori činjenica da se takvim projektima pri selekciji za finansiranje daje prednost. Obnovljivi izvori energije su jedan od ključnih prioriteta Evropske unije pri rešavanje pitanja klimatskih promena i zaštite životne sredine.
Ugalj se pored termoelektrana koristi i za grejanje objekata, što uzrokuje veliku emisiju štetnih gasova u atmosferu. Srbija je zemlja sa procentualno najvećim učešćem niskokaloričnog uglja – lignita u proizvodnji električne energije i to oko 65 odsto. Neminovno je smanjenje učešća uglja u proizvodnji električne energije uz sve veće investicije u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.
“Energija je definisana kao roba u direktivama EU iz devedesetih godina. Danas, razvojem različitih modernih baterija i super-kondenzatora, moguće je na duži ili kraći rok skladištiti električnu energiju i koristiti je kada je najisplativije. Da bi ceo sistem obnovljivih izvora energije na gazdinstvima bio isplativ, potrebno je kombinovati različite tehnologije i koristiti pogodnosti viška toplotne energije za plastenike”, smatra dr Velimir Strugar.
“Neophodno je da ministarstva više porade na inspekcijskom nadzoru. Svi smo svedoci, kao građani, recimo, nelegalnih seča šuma”, rekao je Boris Ilijevski, istakavši pre svega važnost Ministarstva zaštite životne sredine, za rešavanje ovakvih problema.
Ilijevski, takođe, podseća da je EU izradila Zelenu agendu za članice, ali da postoji i Zelena agenda za Zapadni Balkan.
Luka Naglić, dodao je da razvoj sela može naročito da podstakne pravljenje biogasnih elektrana, koje mogu da koristi sve vrste otpada, što iz procesa primarne proizvodnje – ratarskih kultura, što sekundarne proizvodnje kao što je gajenja životinja, ali i otpad iz raznih vrsta dalje industrijske prerade poljoprivrednih proizvoda.
Podrška Evropske unije energetskom sektoru u Srbiji vredna je više od 830 miliona evra za period od 2000. do danas. Energetski sektor je u fokusu EU jer ima izuzetno veliki efekat na sve ostale sektore u društvu. Projekti koje EU sprovodi u energetskom sektoru smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, povećavaju korišćenje obnovljivih izvora energije i povećavaju energetsku efikasnost.
Ukoliko ste propustili vebinar, možete ga pogledati na našem YT kanalu:
