Lik i delo Vuka Stefanovića Karadžića dobro su poznati svakom osnovcu u Srbiji. Ipak, ne toliko poznata crtica iz Vukovog života jeste da je bio carinik (đumrugdžija) u Kladovu i Negotinskoj Krajini.

Početkom druge decenije devetnaestog veka, pojedini istoričari kažu – po kazni, dobio je zadatak da kontroliše jedna od istočnih vrata u ustaničku Srbiju. Taj posao nikako nije bio lak, pošto se čovek koji je postavio osnove književnog srpskog jezika već otežano kretao i pokrivanje velikog terena kroz koji prolazi reka Dunav nije bilo nimalo lako.

I dok je Vuk evidenciju vodio perom i „peške”, današnja kontrola toka Dunava kroz Srbiju mnogo je lakša zbog postignutog tehnološkog napretka. Od 2007. godine, u Srbiji se plovidba na unutrašnjim plovnim putevima prati u realnom vremenu kroz sistem rečnih informacionih servisa (RIS), kojim upravlja Direkcija za vodne puteve „Plovput”, organ uprave u sastavu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Uvođenje sistema finansirala je Evropska unija.

RIS je osmišljen kao otvoren sistem, dostupan svim zainteresovanim korisnicima unutrašnjih plovnih puteva. Jedna od najvažnijih komponenti sistema jeste lociranje i praćenje plovila, koje je omogućeno instalacijom baznih stanica sistema automatske identifikacije (AIS) duž tokova Dunava i Save i integrisanim softverom u RIS centru. Ovaj sistem omogućava državnim organima sagledavanje strateške saobraćajne slike u realnom vremenu, kao i detaljno pregledanje arhivskih podataka. Zahvaljujući opremi u okviru brodskog segmenta sistema, kapetani na plovilima imaju prikaz taktičke saobraćajne slike i pristup svim informacijama značajnim za bezbednost plovidbe. U Direkciji za vodne puteve razvijene su elektronske plovidbene karte (ENC) za cele tokove reka Dunav (588 km), Sava (210,8 km) i Tisa (164 km) kroz Srbiju, u skladu sa Inland ECDIS standardom. Upotreba RIS-a u Republici Srbiji obavezna je od 2014. godine.

Prema rečima mr Ivana Mitrovića, šefa Odseka za upravljanje međunarodnim projektima i rečne informacione servise u Direkciji za vodne puteve, uvođenje i upotreba RIS-a prevashodno doprinosi unapređenju bezbednosti saobraćaja i omogućava bolje planiranje svim učesnicima u vodnom saobraćaju. Pored toga, RIS je otvorena platforma koju je moguće širiti i nadograđivati novim uslugama, u skladu sa potrebama i raspoloživim resursima.

Uvođenje RIS-a u Srbiji usklađeno je sa postojećim evropskim standardima. To je preduslov za integrisanje međunarodnih unutrašnjih plovnih puteva u našoj zemlji sa evropskom plovidbenom mrežom.

Primena informacionih i komunikacionih tehnologija na unutrašnjim vodnim putevima nastavljena je kroz projekat „AtoNs”, kroz koji su bove na Dunavu opremljene AIS uređajima i integrisane u sistem RIS Srbija. Na taj način je unapređena bezbednost plovidbe i omogućen bolji nadzor nad kvalitetom sistema obeležavanja plovnog puta. Projekat je finansiran od strane Evropske unije u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć i implementiran je u periodu 2016‒2019. godine.

Ovi i drugi projekti koje sprovodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture imaju veoma važnu ulogu za unutrašnji vodni transport na reci Dunav, koji je veoma internacionalizovan i gde blizu 80 odsto obima prevezenog tereta predstavlja izvoz, uvoz ili tranzit, kao oblike prekograničnog transporta. Ovakav nivo internacionalizacije objedinjuje potrebu za razvojem i primenom međunarodnih standarda u infrastrukturi, opremi i korisničkim uslugama, kao preduslov za bezbedan i slobodan unutrašnji vodni transport, navodi se na sajtu Direkcije za vodne puteve „Plovput”.

Srbija je jedan od najvećih primalaca sredstava EU namenjenih povezivanju, sa preko 200 miliona evra bespovratnih sredstava odobrenih za šest investicionih projekata (modernizacija pruge Niš–Brestovac; modernizacija pruge Niš–Dimitrovgrad; izgradnja deonice Niš–Pločnik (faza 1 radova na Autoputu mira); izgradnja intermodalnog terminala; Rehabilitacija brodske prevodnice Đerdap I i Rehabilitacija prevodnice Đerdap II), zahvaljujući čemu će biti mobilisano 650 miliona evra investicija. EU u ovom trenutku izdvaja preko 30 miliona evra bespovratnih sredstava za pripremu investicionih projekata u oblasti saobraćajne infrastrukture ukupne vrednosti oko tri milijarde evra.

U okviru investicija za povezivanje, EU je donirala 250 miliona evra za bezbedniji saobraćaj u Srbiji, povezala je region sa mrežom jevtinijih roming tarifa, modernizovala je pet ključnih železničkih trasa i rekonstruisala ili unapredila tri mosta i puteve ukupne dužine 682,5 kilometara širom zemlje. Povezivanje tržišta radi brže i sigurnije cirkulacije ljudi, roba, investicija i usluga, jedno je od ključnih nastojanja EU. Evropska unija podržava Srbiju da unapredi energetsku, transportnu i digitalnu infrastrukturu, kako bi postala tržišno kompatibilnija i bila bolje povezana sa regionom i EU, u cilju otvaranja novih radnih mesta i mogućnosti.