Registar rizika od katastrofa je interaktivna digitalna baza, koja pruža svim građanima i građankama Srbije podatke o rizicima na konkretnoj lokaciji. To će im omogućiti da budu bolje informisati pri donošenju odluka poput izbora mesta za život ili ulaganja novca, kao i da blagovremeno preduzmu mere prevencije.
Uz podršku Evropske unije (EU), u Beogradu je danas otvorena dvodnevna međunarodna konferencija „Smanjenje rizika od katastrofa – modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou“, koju organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Sektorom za vanredne situacije MUP-a Srbije i Fakultetom bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Kako bi pružila odgovor na pitanje kako da naša društva učinimo manje ranjivim na situacije poput poplava, klizišta, zemljotresa i šumskih požara, konferencija je okupila preko 50 istaknutih eksperata i ekspertkinja iz Srbije, regiona i evropskih zemalja.
Šef sektora operacija u Delegaciji Evropske Unije u Republici Srbiji, Sakelaris Hurdas rekao je da projekat za smanjenje rizika od katastrofa, koji sprovodi UNDP. predviđa i rekonstrukciju objekta za obuku jedinica civilne zaštite u Kraljevu i nove zgrade za štab Sektora za upravljanje vanrednim situacijama.
„U istoj zgradi bi mogao da se smesti i centar 112 kako bi građanima pružio efikasniju i bržu hitnu pomoć. S tim u vezi, EU je 2021. finansirala pripremu Jedinstvenog evropskog broja za hitne slučajeve 112, njegov detaljan dizajn i analizu, čime su utvrđeni neophodni koraci da bi usluga bila u potpunosti operativna i u skladu sa standardima EU. Štaviše, projekat je ponudio Sektoru za upravljanje vanrednim situacijama niz radionica i studijskih poseta različitim pozivnim centrima za hitne slučajeve u državama članicama EU. Nadam se da će vlasti dati prioritet aktiviranju broja 112 u narednim mesecima“, dodao je Hurdas.
Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije, Luka Čaušić istakao je da su taj sektor i celokupno MUP intenzivno radili na unapređenju svojih kapaciteta, prvenstveno kroz donošenje niza zakonskih i podzakonskih akata koji se tiču upravo smanjenja rizika, prevencije, pripreme i odgovara na elementarne i druge nepogode.
„Ministarstvo je nizom strateških projekata, kao što su kontinuirani prijem novih pripadnika Sektora, podrška razvoju dobrovoljnih vatrogasnih društava i razvijanju jedinica civilne zaštite, izgradnjom i rekonstrukcijom objekata, obnavljanjem vatrogasnog voznog parka kroz nabavku i proizvodnju domaćih vatrogasnih vozila, umnogome podigao lestvicu u ovoj oblasti i nastaviće još intenzivnije u tom smeru. Nesporna je činjenica da su klimatske promene nepokolebljive, da više nije pitanje da li će se vanredne situacije dešavati, već kada, i zato je veoma važno da se svi iz sistema zaštite i spasavanja, ali i celo društvo aktivira i uključi, da bismo što spremnije dočekali izazove koji nas očekuju“, izjavio je Čaušić.
Vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP u Srbiji, Anas Karman, istakao je značaj jačanja mera prevencije i unapređivanja spremnosti za reagovanje u vanrednim situacijama.
„Kako bismo smanjili materijalnu štetu i broj ljudskih života koje mogu da ugroze katastrofe, neophodno je koordinisano delovanje institucija na nacionalnom i lokalnom nivou, službi civilne zaštite i poslovnog sektora. Takođe, potrebno je da koristimo relevantna saznanja akademske zajednice i da razmenjujemo iskustva sa drugim zemljama, što je i cilj ove konferencije“, dodao je Karman.
Predstavnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije i Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) javnosti su premijerno predstavili Registar rizika od katastrofa (https://drr.geosrbija.rs/drr/). Ova interaktivna digitalna baza, uspostavljena u okviru Geoportala RGZ, pruža svim građanima i građankama Srbije podatke o rizicima na konkretnoj lokaciji. To će im omogućiti da budu bolje informisati pri donošenju odluka poput izbora mesta za život ili ulaganja novca, kao i da blagovremeno preduzmu mere prevencije. Takođe, donosioci odluka će zahvaljujući Registru rizika od katastrofa imati dostupne podatke u realnom vremenu, što će unaprediti proces urbanog planiranja, kao i brzinu i kvalitet reagovanja u kriznim trenucima.
Tokom drugog dana konferencije (petak, 14. oktobar) biće održane diskusije o tome šta su adekvatne mere prevencije koje mogu da povećaju spremnost privrede, zdravstvenog sistema i lokalnih samouprava na katastrofe. Takođe, biće reči o tome kako izgradnja otpornosti društva na klimatske promene može da pomogne u smanjenju rizika od katastrofa.
O ovim pitanjima će govoriti predstavnici i predstavnice nadležnih institucija Republike Srbije i zemalja regiona, lokalnih samouprava iz Srbije i Češke, međunarodnih organizacija poput Svetske banke, Svetske zdravstvene organizacije i FAO – Organizacije UN za hranu, kao i profesori i istraživači sa univerziteta u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Poljskoj Grčkoj, Danskoj, i Švedskoj.
Glavni zaključci konferencije biće iskorišćeni za izradu monografije koja će postati deo redovnog nastavnog plana i programa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Time će se unaprediti kvalitet obrazovanja budućih stručnjaka u ovoj oblasti.
Konferencija „Smanjenje rizika od katastrofa – modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou“ se održava u okviru inicijative „EU za Srbiju otpornu na katastrofe”, koju finansira Evropska unija, a sprovodi UNDP. Cilj ove inicijative je da pomogne Srbiji da smanji ranjivost na katastrofe i poveća otpornost na klimatske promene.
Pročitajte još:
Registar rizika od katastrofa na Svetskoj izložbi Dubai 2020
Suše, poplave, oluje – kako da smanjimo rizik od katastrofa?
