“Želimo da radimo sa prirodom, a ne protiv prirode”, smatra Antoan Avinjon, programski menadžer Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Avinjon je jedan od eksperata iz domena ekologije, koji je učestvovao na onlajn panelu “Proširivanje rešenja zasnovanih na prirodi za prilagođavanje klimatskim promenama i smanjenje rizika od katastrofa”.

“Verujem da rešenja zasnovana na prirodi postoje”, rekao je on, te naveo zaštitu šuma i borbu protiv erozije zemljišta kao primere.

Takođe, podsetio je na to da Evropska unija mnogo pažnje posvećuje ekološkim pitanjima, a primer toga jesu Zeleni dogovor i Zelena agenda za Zapadni Balkan.

“Ako postoji politička volja, šta nam onda promiče da bismo radili brže i efikasnije? Jer – nemamo vremena za gubljenje”, kaže Avinjon.

Zakonski okvir je prvi korak, a onda treba da primenimo to na terenu, zaključio je Avinjon.

Dekarbonizacija, borba protiv zagađenja, biodiverzitet, cirkularna ekonomija i održiva poljoprivreda jesu pet stubova Zelenog dogovora.

Tokom panela obratili su se i Tita Lasila iz Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), Dominik Otberg iz Francuske razvojne agencije, direktor kancelarije za Zapadni Balkan, Boris Erg –  direktor Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), kao i Sandra Nedeljković, zamenica direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Nedeljković je skrenula pažnju na neobičnu situaciju u kojoj se nalazi Srbija: tokom postojanja Jugoslavije, sistemi za odbranu od katastrofa, sistem civilne zaštite, bio je prilično dobro razvijen, a zapadne zemlje su učile od nas i kopirale te sisteme, rekla je ona. Iz nekog razloga, ovo polje je zanemareno tokom demokratskih promena. Sada je odbrana od katastrofa ponovo u fokusu.

Panel debatu organizovala je Regionalna kancelarija IUCN-a za istočnu Evropu i centralnu Aziju (ECARO) u okviru ADAPT: Rešenja zasnovana na prirodi za otporna društva na Zapadnom Balkanu, projekta koji finansira Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida), a sprovodi IUCN ECARO.

Sesija je snimljena i biće prikazana tokom Evropskog foruma za smanjenje rizika od katastrofa koji će biti održan od 24. do 26. novembra ove. godine.

Podrška Evropske unije zaštiti životne sredine u Srbiji iznosi više od 402 miliona evra od 2000. do danas. Sredstva se koriste za zaštitu voda i vodosnadbevanja, za prečišćavanje otpadnih voda, rešavanje industrijskog zagađenja i za upravljanje rizicima, za podršku zakonodavnim reformama i izgradnju kapaciteta javne uprave. Zatim, koriste se za unapređenje upravljanja otpadom, za potrebe civilne zaštite, za zaštitu vazduha i za upravljanja hemikalijama.

Evropska unija razume da su zagađivanje životne sredine i neumerena potrošnja prirodnih resursa neodrživi i da stvaraju dugoročne troškove koji prevazilaze ekonomsku korist i ugrožavaju zdravlje i kvalitet života građana.

Podrška  Evropske unije sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije. Evropska unija je veći donator za razvoj Srbije od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. Donacije Evropske unije se koriste za razvoj Srbije.