Kako otključati proces evropskih integracija Zapadnog Balkana i kakvu ulogu u tome može da odigra samit lidera Evropske unije i regiona u Tirani, bile su teme jednog od panela tokom Beogradskog ekonomskog foruma.
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva rekla je da je to što će prvi put domaćin samita EU i zapadnobalkanske šestorke biti u samom regionu snažan signal, ističući važnost angažovanja i angažovanja svih partnera sa Zapadnog Balkana da budu uključeni i prisutni za stolom.
Ona je navela da je strateško partnerstvo EU i regiona važnije nego ikad. EU progresivno produbljuje veze sa Zapadnim Balkanom, o čemu svedoči i Samit EU-ZB.
„Očekuje se da se samit završi sa završnim dokumentom, koji će sadržati konkretne rezultate, od direktnih koristi za građane regiona, kao što je paket energetske podrške od preko milijarde evra za ugrožene porodice i mala i srednja preduzeća, nastavak podrške upravljanju migracijama, ishrana. bezbednost i digitalnu transformaciju regiona, a nadamo se i potpisivanje sporazuma o romingu kojim se Zapadni Balkan dovodi u roming prostor EU“, najavila je Halačeva.
Zajednička vizija budućnosti uključuje zajedničku odgovornost i zajedničke vrednosti, a to zahteva kontinuirani napredak ka punom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, zaključila je Halačeva.
Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David izjavila je da se zemlje Zapadnog Balkana koje su kandidati za EU moraju jasno opredeliti za politiku EU prema Ukrajini. Navela je i da će predsedavanje Švedske Evropskom unijom od 1. januara biti obeleženo podrškom Ukrajini.
„Mi smo na granici pretnje bezbednosti u Evropi, jer imamo nuklearnu silu koja je lansirala masivnu agresiju, nakon parcijalnog ugrožavanja delova teritorije Ukrajine, a vidimo sve više dokaza o zločinima, tako da je ovo istorijsko vreme, rekla je ambasadorka Ben David.
Nemačka ambasadorka Anke Konrad ocenila je da evroskepticizam na Zapadnom Balkanu nastaje iz pogrešne percepcije da EU nije posvećena tom procesu.
„Nemačka je uvek bila i čvrsto ostala posvećena podršci državama regiona u njihovom procesu pristupanja. EU je izdvojila i izdvaja velika sredstva za region. Na taj način je pokazana zainteresovanost, posvećenost i želja da vidimo te države u Evropskoj uniji inače ne bi uopšte bilo ulaganja“, rekla je ona.
Ambasador Italije u Srbiji Luka Gori izdvojio je tri ključna koraka koje Srbija treba da napravi kako bi napredovala u procesu evrointegracija.
„Prvi korak je usaglašavanje sa spoljnom politikom EU, drugi normalizacija odnosa Beograda i Prištine i treći korak su bolji i konstruktivniji odnosi sa Hrvatskom“reako je Gori na panelu.
